Piše: dr Ivan Pajović
Odavno se stiče utisak da SAD same sebe korak po korak vode u slepu ulicu sukoba sa Kinom. Sa druge strane, kao da je nemoguće da se izbegne ovaj konflikt zbog mnoštva protivrečnosti i prevelike konkurencije. Veliki kamen spoticanja je i Tajvan. Ovo ostrvo Kina smatra svojom teritorijom, a SAD podržavaju njegovu nezavisnost – vrlo slična situacija kao u odnosima sa Rusijom oko Ukrajine. Tajvan je sasvim blizu Kineske obale, dok su SAD na drugom kraju sveta i u slučaju konflikta samo bi rashodi za gorivo namenjeno floti i armiji bili nepojmljivo veliki. Ne treba pominjati da je sama pretpostavka vojnog poraza u slučaju sukoba za Ameriku prosto zastrašujuća, ali on nije nemoguć.
Takođe, važna je borba za prevlast na tržištima, jer se Amerikancima ne dopada što Kinezi više ne žele da za činiju pirinča sklapaju Ajfone, već proizvode svoje telefone Huavej, Ksjaomi… i mnogo toga drugog. Amerika je previše zavisna od uvoza iz Kine od koje kupuje sve, od donjeg veša do smartfona. Protekle godine trgovinska razmena ove dve zemlje činila je oko 600 milijardi dolara. U slučaju konflikta rafovi u američkim samoposlugama i prodavnicama robe široke potrošnje ostale bi praktično prazne, a Kinezi bi ovakav konflikt već nekako preživeli, okrećući se svom ogromnom unutrašnjem tržištu. I evropska ekonomija veoma zavisi od Kine, sa kojom ima razmenu oko 580 milijardi dolara. Konflikt sa SAD izazvao bi poremećaj ili čak potpuni prekid poslovno-trgovinskih odnosa Kine i Evrope.
Uprkos svemu tome, napetosti se ne smiruju. Baš naprotiv, nedavno su SAD i zemlje Zapada izjavile da će bojkotovati Olimpijadu u Pekingu, što govori o ozbiljnom zaoštravanju odnosa, ali realnog konflikta za sada ipak nema.
Međutim, ukoliko se konflikt realno zaoštri, to se može za Ameriku pretvoriti u veliku katastrofu, uprkos vojnoj nadmoći. To se pre svega odnosi na ekonomiju, ali i na globalnu hegemoniju. Amerika već sada ima velike ekonomske probleme, nema novca kao ranije, pa je primorana da ukida vojne baze i povlači vojsku iz određenih regiona, kao što su Avganistan, Irak, Somalija… Zvanični američki vojni rashodi su između 700 i 800 milijardi dolara (nezvanično su znatno veći zbog diskrecionih fondova), a lavovski deo tog novca odlazi na održavanje mnoštva vojnih baza, kojih ima oko 800 u celom svetu. Ukoliko njihov broj bude ozbiljno smanjen, SAD više neće biti svetski vojni hegemon i pretvoriće se u regionalnu silu na svom kontinentu.
Kina raspolaže velikim količinama retkih metala koji se koriste praktično u svim visokotehnološkim postupcima proizvodnje komponenti namenjenih mnoštvu proizvoda, od smartfona do bespilotnih letelica. U slučaju konflikta Kina bi se bez sumnje koristila tom okolnošću i prekinula isporuku roba. To bi izazvalo zaustavljanje proizvodnje u američkim fabrikama visokotehnološke opreme, što bi učinilo ozbiljan udar na realni sektor koji čini samo oko 20% ukupnog američkog BDP-a. Evropska industrija takođe umnogome zavisi od delova i komponenti koje se uvoze iz Kine, pa prekid njihove dostave nikako ne bi odgovarao evropskim interesima. Konfliktna situacija mogla bi izazvati da se američki saveznici prosto razbeže, a neki od njih okrenu Rusiji i Kini, budući da su uz Ameriku samo zato što je ona dovoljno jaka da ih na to prinudi. Takođe, postoji bojazan da bi fabrike u američkom vlasništvu na teritoriji Kine mogle biti nacionalizovane.
Na kraju, svoj status bi izgubilo ono što je za Ameriku najvažnije i jedino preostalo osim gole sile – to je njena valuta dolar, dosadašnji globalni monetarni hegemon. Ukoliko bi se zbog realnog sukoba sa Kinom ekonomija SAD srušila kao kula od karata, nikome na svetu više ne bi bio potreban njihov novac niti bi u njega postojalo dosadašnje poverenje. Takva situacija izazvala bi trenutni monetarni haos na globalnom nivou.
Može se zaključiti da u slučaju otvorenog sukoba sa Kinom Amerika praktično gubi sve – dolar, industrijsku proizvodnju, uvoz roba, saveznike, svetsku hegemoniju, a njeno blagostanjem razmaženo stanovništvo doživelo bi u istoriji nezapamćenu socijalnu katastrofu. Naravno, i Kina bi pretrpela značajne štete, naročito u oblasti tehnologija, jer je mnoštvo kineskih proizvoda prosto kopija zapadnih. Međutim, poslednjih godina Kinezi su se naučili i izveštili da razvijaju sopstvene tehnologije, pa bi se u slučaju konflikta sigurno snašli. Trpeli bi, a možda bili i potpuno obustavljeni, kineski kapitalni ekonomski i infrastrukturni projekti u celom svetu. Kina u svakom slučaju ima kapacitet da se i fizički odbrani. Na kraju, Kina je naoružana atomskim oružjem kao ultimativnim argumentom svoje odbrane, kojim može odvratiti Sjedinjene Države od direktnog konflikta ili im naneti nepodnošljivo veliku štetu.
Eto iz kojih je razloga Entoni Blinken mogući konflikt sa Kinom nazvao katastrofom.
Izvor: Pravda
