Još devedesetih godina prošlog veka, sjajni ruski hrišćanski mislilac je pisao o tome kako će ljudima početi da presađuju srce svinje. (https://rs.n1info.com/zdravlje/amerikanac-se-oporavlja-nakon-transplantacije-srca-svinje-coveku/) Ovaj tekst je preveden u to doba. Evo, dočekali smo – javljaju da se poravlja čovek sa svinjskim srcem. To više nije biologija, to je mistika. Čitaocima „Pravde“ nudimo tekst Jurija Vorobjovskog. Ispunilo se jedno, čekamo ostalo. 

Piše: Jurij Jurjevič Vorobjevski (Tekst preporučuje Vladimir Dimitrijević) 

Srce zveri

Ogled „mističke ekologije”

Još se drevni istoričar Josif Flavije divio doslovnoj tačnosti proročanstava starozavetnog proroka Danila. Kako da mu se ne divimo i mi: bogonadahnuti Danilo je hiljadama godina unapred o ljudskom plemenu rekao sledeće: Srce čovekovo oduzeće se od njega i daće mu se srce zverinje (Dan. 4, 13).

Deficitarni „rezervni organi”

Bog je čoveka stvorio bez rezervnih organa, ali je čovek odlučio da usavrši božanstvenu tvorevinu. Kad je tehnika transplantacije dostigla visok nivo, otpočeo je jedan vrlo konspirativan proces. Međutim, ne postoji ništa tajno što ne bi postalo javno. I evo, u martu 1988. g. Agencija za informacije SAD priprema za Kongres analizu saopštenja svetske štampe na temu „Crna berza transplantata”. Na 17 stranica navode se izvodi iz 77 publikacija, koje su se pojavile tokom 1987. i početkom 1988. godine. Navešćemo nasumce nekoliko primera.

23. jul 1987. g. Saopštenje Evropskog parlamenta. U izveštaju jedne od njegovih komisija ukazuje se na činjenicu presađivanja organa u Evropi, kada su korišćeni dečji transplantati doneti iz Latinske Amerike.

14. novembar 1987. Holandski časopis „Volkskrant”. U članku engleskog profesora Mak Mastersa govori se o crnoj berzi transplantata u Indiji i srednjoj Americi.

24. januar 1988. Časopis „El Grafico” u Gvatemali. U članku se govori o hapšenju dvojice Izraelaca, koji su trgovali organima za potrebe transplantacije u SAD i Izraelu.

Mehanizmi dobijanja donatora su jednostavni: otmice ljudi, kupovanje dece od siromaha, nekontrolisano korišćenje žrtava saobraćajnih nesreća, vojnih zarobljenika, pacijenata domova za duševno obolele…

Ti procesi su postepeno došli pod kontrolu svetske javnosti. Međutim, do tog doba stvorena je još jedna – kolosalna – zona nestabilnosti.

„Perestrojka” u Rusiji uzbuđeno je brujala člancima o ljudskim pravima i dolarskim obveznicama. Šta je tada započelo? O spremnosti da isporučuju organe preko granice zvanično se oglasilo na desetine organizacija, koje najčešće nisu imale nikakve veze s medicinom.

Transplantolozi su čak smislili i „bogoslovsko” obrazloženje svoje delatnosti: navodno, uzimanjem organa od mrtvih ponavlja se Hristov podvig, jer smrću gaze smrt. Zvuči veoma lepo. A šta se u stvari događa?

Da bi se učinilo na volju unosnom biznisu, stvorena je i pravna osnova. Prema zakonu o transplantaciji, ne traži se saglasnost rođaka umrlog pacijenta za uzimanje njegovih organa ili tkiva. Međutim, da li je pacijent umro ili je samo umirući?

Tokom 1993. glavni patoanatom, reanimatolog i specijalista sudske medicine u Moskvi analizirao je istoriju bolesti 124 pacijenta, koji su postali donatori bubrega i srca. U polovini slučajeva pokazali su se sumnjivi prekršaji u ispunjavanju dokumentacije. To je primoralo da se ponovo postavi pitanje: da li se u svim uslovima kada pacijent, koji je svoje telo iscrpeo u gresima ali je veoma imućan i čeka presađivanje, organi uzimaju od mrtvih? Zar se na taj način ne dešava da se životom gazi život? Međutim, bez obzira na mnogobrojna lukavstva transplantologa, deficit „rezervnih organa” za čoveka nastavio je da raste.

I evo, pojavila se nova nada za njegovo rešenje!

Da li ćemo uspostaviti rodbinske veze i sa svinjom?

...Ružičaste svinje su groktale u oboru. Moglo se pomisliti da se prikazuje običan video – materijal na neku poljoprivrednu temu. Tekst je, međutim, izazvao nedoumicu. Čak se i sam dopisnik nekako nervozno smeškao i bilo je očigledno da ni on sam nije do kraja razumeo kako bi trebalo da govori o onome, što je upravo saznao. Govorilo se o unošenju ljudskih gena životinjama. Ta reportaža, koja je pre nekoliko godina prikazana na televiziji, ostavila je utisak neke neuspele šale... Međutim, ispostavilo se da to nije nikakva šala.

Tek sad je postalo jasno: igrom slučaja, televizijski reporter postao je svedok eksperimenata o kojima nije trebalo govoriti. Podaci o njima tek su se nedavno pojavili u štampi.

U početku se govorilo o takozvanim transgenim životinjama. Ispostavilo se da u Biološko–tehničkom centru Ruske akademije poljoprivrednih nauka izvode eksperimente sa presađivanjem gena između različitih vrsta. On se nalazi u Gorkama Lenjinskim u okolini Moskve. Naučnici Biološko–tehničkog centra uzgajaju čitavo stado transgenih ovaca na imanju „Trudovoe” u Saratovskoj oblasti. Zahvaljujući presađivanju gena drugih životinja, u njihovom mleku se nalazi tvar koja je toliko cenjena u medicini da jedan litar toga mleka košta 15 dolara.

Međutim, sve je to već pređena etapa. Ovde je bilo reči o presađivanju ljudskih ćelija u embrione životinja. Smatra se da srce ili jetra svinje, koji su na taj način „humanizovani”, u potpunosti mogu biti prikladni za presađivanje.

„Potrebno je da se uzgoje takve svinje”, izjavljuje vodeći transplantolog u zemlji, akademik V. Šumakov, „kod kojih će dva gena biti ljudska. Životinja koja se stvori na taj način biće po svom genotipu posrednička vrsta između svinje i čoveka.”

Akademik tvrdi da su, po nizu bioloških pokazatelja upravo svinje najbliže homo sapiens–u i da je problem jedino još u finansiranju. Rezultat, odnosno prvo presađivanje svinjskih organa ljudima, može biti dobijen za nekoliko godina.

S racionalne tačke gledišta, čini se da je to veoma perspektivna stvar. Međutim, u tom problemu postoji još jedna, metafizička pozadina.

Pozivanje virusa

Kao što je poznato, Hristos je u krdo svinja proterao demone koji su mučili čoveka. Sada, kad čoveku daju „srce zverinje” naučnici pokušavaju da učine nešto što je upravo tome suprotno.
Osvrnimo se najpre na upozorenje koje se pojavilo u engleskoj štampi: „Presađivanje životinjskih organa ljudima može da izazove pojavu novih, izuzetno opasnih bolesti analognih AIDS–u. Do takvog zaključka došla je grupa engleskih naučnika koja je na zahtev vlade izučavala moguće posledice presađivanja srca svinja ljudima.

Specijalistima iz naučno–istraživačkog centra u severnom Londonu pokazana su dva tipa virusa u organizmu svinje, koji su sposobni da prodru u ljudske ćelije i da uzrokuju bolesti.”
Na opasnost od pojave novih, ranije nepoznatih međuvrsnih bolesti sličnih SIDI obraćaju pažnju i stručnjaci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Dokument, posvećen specijalno opasnosti od kserotransplantacije (presađivanja organa između različitih vrsta) nosi datum 24. marta 1998. g.

Ti zaključci savremene nauke samo potvrđuju reči Svetog Pisma: Živinčeta svojega ne puštaj na živinče druge vrste; ne zasevaj njive svoje dvojakim semenom (3. Mojs. 19, 19).
U tim rečima se krije razumevanje besplodnosti i opasnosti pokušaja da se usavrši božanstvena tvorevina putem svih mogućih ukrštanja – od prostodušne mičurinovštine do istančanog genetskog inženjeringa.

Upravo na temelju tradicionalnih duhovnih vrednosti zasnovan je projekat zakona o bioetici, koji je razradila jedna grupa Državne dume. Međutim, mnoge uredbe tog dokumenta, a među njima i zabrana eksperimenata u oblasti kserotransplantacije, izazvale su žestoko protivljenje naučnika. U svojoj kritici na projekat zakona akademici R. V. Petrov i I. T. Frolov pišu: „Te tradicionalne vrednosti i norme daleko su od toga da nam dopuste da se uvek orijentišemo u principijelno novim situacijama, uzrokovanim progresom biomedicine.”

Materijalistička naivnost sličnih izjava mogla bi da izazove ironičan podsmeh. Međutim, to ni najmanje nije smešno. Prodiranje ljudskog razuma u zabranjene sfere moglo bi sledeći put pretvoriti prividno blagotvorna otkrića u zastrašujuću silu.

Povratak demona

Prema tome, međuvrsni eksperimenti uzrokuju ranije neviđene bolesti. Uporedo sa „srcem zverinjim”, virusi su spremni da se, slično demonima, usele u čoveka. To, takođe, nipošto nije slikovito izražavanje.

Reč je o metafizičkoj suštini virusa. Savremeni filosof obratio je pažnju na njihova sledeća obeležja. Oni se ne razmnožavaju sami, nego moraju da se reprodukuju u živoj ćeliji. Obični paraziti nisu zainteresovani za smrt domaćina, jer sa njom gube i izvor ishrane. Virus mora da ubija: uslov njegovog opstanka nije oduzimanje hrane nego samog života. Tako istančana volja ne može se smestiti u tako jednostavnu građu kao što je građa virusa. Prema tome, on predstavlja projekciju neke idealne suštine u materijalni svet. Ko su ličnosti, bestelesne, ali obdarene takvim svojstvima, kakva zapažamo u dejstvovanju ništavnog, malog parazita? Bespolno biće, genijalno u laži i ubistvu... Predstava se u potpunosti podudara sa načinom, na koji se u hrišćanskoj tradiciji vidi đavo.

Šta će biti konačan rezultat eksperimenata sa kserotransplantacijom? Spasavanje ljudskog života? Daleko je verovatnije da će to biti novi, ubistveni virusi! Talante, koje je Bog podario naučnicima, neprijatelj ljudskog roda pokušava da iskoristi za svoje dobro, za umnožavanje svojih slugu. Iako on po definiciji ne poseduje stvaralačke osobine, teži da i ovde parazitira.
Izgovarajući se medicinskim dobrom, otac laži, đavo, predlaže samoubilačko biološko oružje. Da li je država spremna da postane svesna takve opasnosti? „Mistička ekologija” – nipošto nije izmišljena disciplina. Ona poziva na opreznost. Krdo svinja je blizu. Demoni su spremni da se vrate.

Izvor: Pravda