Piše: dr Ivan Pajović
O tom „tajnom paketu pomoći” pre mesec dana javila je televizija CNN, precizirajući da SAD imaju nameru da isporuče Kijevu streljačko oružje, municiju, medicinsku opremu i sisteme radiolokacionog osmatranja. Prema rečima neimenovanog američkog diplomate, dodela ove pomoći nije ranije bila planirana, a ukupan obim vojne pomoći koju su SAD uputile u 2021. godini iznosi rekordnih 650 miliona dolara.
Svoje učešće u naoružavanju Ukrajine žuri da sprovede i London. Prošle sedmice Britanija je objavila vest o isporuci protivoklopnih sistema. Britanski ministar odbrane Ben Vols u intervjuu listu Daily Mail izjavio je da je moguća isporuka Kijevu dodatnih količina naoružanja. „Pomagali smo im da povećaju vojne potencijale tokom poslednjih osam godina i rešili smo se na taj korak zbog opasnosti od ruske agresije”, pojasnio je on. Prema njegovim rečima, London će isporučiti Ukrajini lako protivtenkovsko oružje i uputiti „neveliki broj” britanskih stručnjaka radi obuke u upotrebi isporučene tehnike. On nije rekao tačno o kakvom se oružju radi, samo da je ono namenjeno isključivo odbrani i ne predstavlja opasnost za Rusiju. Ipak, iz ukrajinskih medija curi informacija da je reč o savremenim protivtenkovskim bacačima NLAW (Next Generation Light Anti-tank Weapon). To je britansko-švedski sistem sličan protivtenkovskom prenosivom sistemu Javelin, ali lakši i manjeg dometa.
Zanimljivo je da se i pribaltičke republike pripremaju Kijevu isporuče deo svojih potencijala američkog naoružanja. One su se obratile SAD sa molbom da im odobri predaju deo njihovog oružja američke proizvodnje Ukrajini (takva procedura predviđena je pravilima kontrole izvoza SAD) i taj zahtev im je odobren od strane Stejt Departmenta. Prema podacima Reuters-a, Estonija će isporučiti protivoklopne rakete sistema Javelin, a Litvanija prenosne protivavionske rakete tipa Stinger.
Češka se priprema da isporuči Ukrajini artiljerijsku municiju, što je objavila njihova ministarka odbrane Jana Cehmajsterova. Prema njenim rečima, isporuka artiljerijske municije za ukrajinsku vojsku predstavlja oblik solidarnosti sa Kijevom u uslovima velike zategnutosti na granici sa Rusijom.
Obuzdavanju Rusije bi trebalo da posluži i gomilanje trupa NATO pakta na istočnim granicama alijanse. Takvu mogućnost spomenuo je američki predsednik DŽo Bajden, misleći na Poljsku i Rumuniju. Pregovore o povećanju kontingenta NATO trupa na svojim teritorijama vode Letonija, Litvanija i Estonija, što je javnosti dala na znanje estonska premijerka Kaja Kalas.
Po strani se izgleda drži Nemačka. Britanski transportni avioni koji su dostavili 18. januara oružje Ukrajini nisu leteli preko Nemačke, već su je zaobišli preko Danske i Poljske, jer su Britanci pretpostavili da će Berlin zabraniti korišćenje svog vazdušnog prostora za dostavku vojnog materijala Ukrajini. Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok je posle susreta sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom naglasila: „Nemačka tradicionalno zauzima uzdržanu poziciju po pitanju prodaje oružja regionima u konfliktu”. Ukrajina je razočarana takvim stavom Berlina. Ambasador Ukrajine u Nemačkoj Andrej Meljnik izjavio je kako oni očekuju da od Nemačke dobiju borbene brodove i savremene protivavionske sisteme. On je ne jednom upozoravao Berlin o „ozbiljnim posledicama za bilateralne odnose” u slučaju nemačkog odbijanja da isporuči oružje. Sa isto tako oštrom kritikom Berlina istupio je prošlog meseca i ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznjikov.
Kao odgovor na ovakve postupke, Ministarstvo inostranih poslova Rusije okrivilo je zapad za militarizaciju Ukrajine, izrazivši bojazan da će to dati Kijevu „kard blanš” za sprovođenje vojne operacije protiv otcepljenih regiona Donbasa i Luganska.
Teoretičar pozorišta Konstantin Stanislavski je rekao: „Ako se u prvom činu predstave pojavi puška, u trećem činu ona će sigurno opaliti”. Kada je u pitanju situacija u Ukrajini, ostaje za sada otvorena nada da se pravilo o tećem činu ipak neće ostvariti.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
