- Na NATO samitu NATO u aprilu 2008. godine. Putin je bio besan: Upravo je najavljeno da će se Ukrajina i Gruzija na kraju pridružiti alijansi. To je tada bila kompromisna formula koja će ublažiti zabrinutost naših evropskih saveznika — otvoreno obećanje da će se pridružiti bloku, ali bez određenog vremenskog okvira za članstvo.
U to vreme, bila sam obaveštajac za Rusiju i Evroaziju, deo tima koji je obaveštavao predsednika Buša. Upozorili smo ga da će Putin korake za približavanje Ukrajine i Gruzije NATO-u smatrati provokativnim potezom, koji će verovatno izazvati preventivnu rusku vojnu akciju. Ali naša upozorenja nisu poslušana.U roku od četiri meseca, u avgustu 2008, Rusija je izvršila invaziju na Gruziju. Ukrajina je jasno i glasno shvatila poruku Rusije. Odustala je od članstva u NATO-u narednih nekoliko godina. Ali 2014. Ukrajina je želela da potpiše sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom, misleći da bi to mogao biti sigurniji put ka Zapadu. Moskva je ponovo udarila, optužujući Ukrajinu da želi da na zadnja vrata uđe u NATO, anektirala Krim i započela rat u regionu Donbasa. Slabe reakcije Zapada na invazije 2008. i 2014. ohrabrile su Putina.
Ovoga puta, Putinov cilj je krupniji od zatvaranja „otvorenih vrata“ NATO-a za Ukrajinu i zauzimanja više teritorije — on želi da izbaci Sjedinjene Države iz Evrope, kako bi mogao da kaže: „Zbogom, Ameriko. Pazi da te vrata ne udare na izlazu”.
Kao što sam shvatila tokom dve decenije posmatranja Putina i analiziranja njegovih poteza, njegove akcije su svrsishodne i njegov izbor da baci rukavicu u Ukrajini i Evropi je vrlo NAMERAN. On je lično opsednut istorijom i godišnjicama. Decembra 2021. navršilo se 30 godina od raspada Sovjetskog Saveza, kada je Rusija izgubila dominantnu poziciju u Evropi. Putin želi da Sjedinjene Države osete ukus istog gorkog leka koji je Rusija morala da proguta 1990-ih. On veruje da su Sjedinjene Države trenutno u istoj situaciji u kojoj je Rusija bila nakon raspada Sovjetskog Saveza: ozbiljno oslabljene kod kuće i u povlačenju u inostranstvu. On takođe misli da NATO nije ništa drugo do produžetak Sjedinjenih Država. Ruski zvaničnici i komentatori rutinski poriču bilo kakvu nezavisnu stratešku misao drugim članicama NATO-a. Dakle, kada je u pitanju alijansa, svi potezi Moskve su usmereni protiv Vašingtona.Devedesetih godina prošlog veka SAD i NATO su primorali Rusiju da povuče ostatke sovjetske vojske iz svojih baza u istočnoj Evropi, Nemačkoj i baltičkim državama. Putin želi da Sjedinjene Države urade slično. Iz perspektive Rusije, domaći problemi nakon četiri godine katastrofalnog predsedništva Donalda Trampa, kao i razdori koje je napravio sa saveznicima SAD, a potom i brzo povlačenje Amerike iz Avganistana, signaliziraju slabost. Ako Rusija bude dovoljno snažno pritiskala, Putin se nada da će moći da sklopi novi bezbednosni sporazum sa NATO-om i Evropom kako bi izbegao otvoreni sukob, a onda će doći red na Ameriku da ode, noseći sa sobom svoje trupe i projektile.
Ukrajina je i meta Rusije i izvor uticaja protiv Sjedinjenih Država. Tokom poslednjih nekoliko meseci, Putin je uvukao Bajdenovu administraciju u beskrajne taktičke igre koje su stavile Sjedinjene Države u defanzivu. Rusija premešta snage na granice Ukrajine, pokreće ratne igre i pojačava visceralni komentar.
U nedavnim zvaničnim dokumentima, zahtevala je čvrste garancije da Ukrajina (i druge bivše republike SSSR) nikada neće postati članica NATO-a, da se NATO povuče sa pozicija zauzetih posle 1997. godine, kao i da Amerika povuče sopstvene snage i oružje, uključujući svoje nuklearne rakete . Ruski predstavnici tvrde da Moskvi „ne treba mir po svaku cenu“u Evropi. Neki ruski političari čak predlažu mogućnost preventivnog udara na ciljeve NATO-a kako bi bili sigurni da znamo da su ozbiljni i da treba da ispunimo zahteve Moskve.Nedeljama su se američki zvaničnici okupljali da bi razmislili o ruskim zahtevima.A svo vreme, Putin i njegovi punomoćnici su pojačavali svoje izjave. Zvaničnici Kremlja nisu samo doveli u pitanje legitimnost američke pozicije u Evropi, već su postavili pitanja o američkim bazama u Japanu i njihovoj ulozi u azijsko-pacifičkom regionu. Oni su takođe nagovestili da bi mogli da isporuče hipersonične projektile na Kubi i Venecueli kako bi oživeli ono što Rusi nazivaju Karipskom krizom iz 1960-ih.
Putin je majstor da drugog prinudi da vuče poteze pod prisilom. On proizvodi na način koji mu omogućuje da pobedi, bez obzira šta iko drugi uradi. Pretnje i obećanja su u suštini jedno te isto. Putin može ponovo da izvrši invaziju na Ukrajinu, ili može da ostavi stvari tamo gde jesu i da samo konsoliduje teritoriju koju Rusija efektivno kontroliše na Krimu i Donbasu. Može da izazove nevolje u Japanu i pošalje hipersonične projektile na Kubu i Venecuelu. Ili ne, ako u Evropi stvari budu po njegovom.
Putin igra dužu, stratešku igru i zna kako da pobedi u taktičkoj borbi. On je Sjedinjene Države postavio tamo gde želi. NJegovo držanje i pretnje postavili su dnevni red u evropskim bezbednosnim debatama i privukli našu punu pažnju. Za razliku od predsednika Bajdena, Putin ne mora da brine o izborima na sredini mandata ili odbijanju sopstvene stranke ili opozicije. Putin se ne brine zbog loših članaka u štampi ili lošeg rejtinga u anketama. On nije deo političke stranke i razbio je rusku opoziciju. Kremlj je uglavnom ućutkao lokalnu, nezavisnu štampu. Putin će biti ponovo izabran 2024. godine, ali njegov jedini održiv protivnik, Aleksej Navaljni, zatvoren je u kaznenoj koloniji van Moskve.Dakle, Putin može da se ponaša kako želi, kada želi. Osim lošeg zdravlja, Sjedinjene Države će morati da se bore sa njim godinama koje dolaze. Upravo sada, svi znaci ukazuju na to da će Putin zaključati Sjedinjene Države u beskrajnu taktičku igru, uzeti još delova Ukrajine i iskoristiti sva trvenja i lomove u NATO-u i Evropskoj uniji. Za izlazak iz sadašnje krize potrebno je delovati, a ne reagovati. Sjedinjene Države treba da oblikuju diplomatski odgovor i da Rusiju usmere na uslove Zapada.
Naravno, Rusija ima neke legitimne brige o bezbednosti, a o evropskim bezbednosnim aranžmanima bi svakako moglo da se razsmisli na nov način posle 30 godina. Vašington i Moskva imaju mnogo tema za razgovor, o konvencionalnim i nuklearnim snagama, kao iu sajber domenu i na drugim frontovima. Ali dalja ruska invazija na Ukrajinu i rasparčavanje i neutralizacija Ukrajine ne mogu biti pitanje za američko-ruske pregovore niti stavka u evropskoj bezbednosti. Na kraju, Sjedinjene Države treba da pokažu Putinu da će se suočiti sa globalnim otporom, a agresija gospodina Putina će ugroziti političke i ekonomske odnose Rusije daleko izvan Evrope.
Suprotno Putinovoj premisi iz 2008. da Ukrajina „nije prava zemlja“, Ukrajina je punopravni član Ujedinjenih nacija od 1991. Još jedan ruski napad bi doveo u pitanje ceo sistem UN i ugrozio aranžmane koji garantuju članstvo u Ujedinjenim nacijama. suverenitet država od Drugog svetskog rata — slično invaziji Iraka na Kuvajt 1990. godine, ali u još većim razmerama. Sjedinjene Države i njeni saveznici, kao i sama Ukrajina, treba da iznesu ovo pitanje pred Ujedinjene nacije i iznesu ga pred Generalnu skupštinu kao i Savet bezbednosti. Čak i ako Rusija blokira rezoluciju, budućnost Ukrajine zaslužuje globalni odgovor. Sjedinjene Države takođe treba da izazovu zabrinutost u drugim regionalnim institucijama. Zašto Rusija pokušava da svoje sporove u Evropi odnese u Aziju i zapadnu hemisferu? Kakve veze ima Ukrajina sa Japanom,Gospodin Bajden je obećao da će Rusija „platiti visoku cenu“ ako bilo koja ruska vojska pređe granice Ukrajine. Ako gospodin Putin izvrši invaziju na Ukrajinu bez kaznene akcije Zapada i ostatka međunarodne zajednice, mimo finansijskih sankcija, onda će on postaviti presedan za buduće akcije drugih zemalja. Putin je već uračunao dodatne američke finansijske sankcije u svoje proračune. Ali on pretpostavlja da će neki saveznici u NATO-u nerado slediti ove sankcije i da će druge zemlje gledati na drugu stranu. Cenzura UN-a, široko rasprostranjeno i glasno protivljenje međunarodne zajednice i akcija zemalja van Evrope da pokvare svoje odnose sa Rusijom mogli bi da ga zaustave. Kovanje ujedinjenog fronta sa evropskim saveznicima i prikupljanje šire podrške trebalo bi da bude duža igra Amerike.
Fiona Hil je bila obaveštajni službenik za pitanja Rusije i Evroazije za predsednike DŽordža Buša i Baraka Obamu i radila je u Savetu za nacionalnu bezbednost pod predsednikom Donaldom Trampom.
Izvor: Novosti
