Jutros se oglasila Ambasada SAD u Beogradu. U antiruskom pamfletu na Tviteru objavljenom  Ambasada iznosi "činjenice" o Rusiji i NATO kroz "5 ruskih mitova" koje je Vašington "razobličio" - specijalno za srpsku "publiku"! Sve navodi na to da se na istoku opasno zakuvava i da je "krivac" pronađen, a sada, po oprobanom receptu i u nekoliko etapa, kreće obračun s njim.

Mit 1: NATO nije zainteresovan za pravi dijalog sa Rusijom

Činjenica: Pristup NATO-a Rusiji ostaje dosledan: snažno odvraćanje u kombinaciji sa političkim dijalogom. Žalimo zbog odluke Rusije da obustavi rad svoje diplomatske misije pri NATO-u i NATO vojnoj kancelariji za vezu u Moskvi, kao i da zatvori Informacionu kancelariju NATO-a u Moskvi. Ovi koraci ne doprinose dijalogu i međusobnom razumevanju.

Savet NATO-Rusija (NRC) je važan forum za dijalog i sastao se 11 puta od 2016. Saveznici NATO-a i Rusija sastali su se u Savetu NATO-Rusija 12. januara 2022. kako bi razgovarali o situaciji u i oko Ukrajine i implikacijama na evropsku bezbednost. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je sve članice Saveta NATO-Rusija na novu seriju sastanaka na kojima bi se razgovaralo o načinima unapređenja bezbednosti u Evropi. NATO saveznici su spremni da se angažuju sa Rusijom, ali neće praviti kompromise u vezi sa ključnim principima, kao što su pravo svake nacije da izabere sopstveni put i sposobnost NATO-a da zaštiti i brani sve saveznike.

Mit 2: NATO ignoriše predlog da se vojne vežbe udalje od „linije kontakta“ između NATO i ruskih snaga

Činjenica: Ne postoji „linija kontakta“ između NATO i ruskih snaga – već međunarodno priznate granice NATO saveznika. Raspoređivanje NATO-a na teritoriji saveznika je defanzivno, proporcionalno i u skladu sa našim međunarodnim obavezama.

Naše pojačano napredno prisustvo u istočnom delu naše Alijanse nije zamišljeno da izazove sukob, već da spreči sukob. To je odgovor na rusku upotrebu vojne sile protiv svojih suseda i njeno vojno jačanje u baltičkom regionu i šire.

Za razliku od predloga Rusije, vidimo da se nastavljaju agresivne ruske vojne aktivnosti, uključujući i veliko gomilanje ruskih snaga u Ukrajini i oko nje ranije ove godine.

Pozivamo Rusiju da poštuje postojeća pravila transparentnosti, uključujući vojne vežbe i položaj snaga. Takođe pozivamo Rusiju da se uključi u proces modernizacije Bečkog dokumenta kako bi se poboljšale mere verifikacije. Ostajemo otvoreni za dalji dijalog o smanjenju rizika i transparentnosti, u Savetu NATO-Rusija i kroz naše kanale između vojske i vojske.

Mit 3: Ukrajina ne može u NATO

Činjenica: NATO saveznici pozdravljaju težnje Ukrajine da se pridruži NATO-u i ostaju pri odluci donesenoj na samitu u Bukureštu 2008. da će Ukrajina postati članica Alijanse.

Odluke o članstvu u NATO-u su na svakom pojedinačnom kandidatu i 30 NATO saveznika. Rusija nema pravo da interveniše i ne može da stavi veto na takav proces.

Odbacujemo svaku ideju o sferama uticaja u Evropi – one su deo istorije i treba da ostanu deo istorije. Kao i svaka zemlja, Ukrajina ima suvereno pravo da bira sopstvene bezbednosne aranžmane. Ovo je fundamentalni princip evropske bezbednosti, koji je Rusija takođe prihvatila i trebalo bi da poštuje. Nakon završetka Hladnog rata, Rusija je igrala ulogu u izgradnji inkluzivne evropske bezbednosne arhitekture, uključujući Parisku povelju, osnivanje OEBS-a, stvaranje Evroatlantskog partnerskog saveta i Osnivačkog akta NATO-Rusija.

Otkako je Rusija počela sa agresivnim aktivnostima usmerenim protiv Ukrajine, ruski zvaničnici optužuju @NATO za niz pretnji i neprijateljstava. Pročitajte činjenice: https://t.co/qGxwGhwP6Dpic.twitter.com/10T1yA8T9Z

— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) January 25, 2022

Mit 4: NATO odbacuje predloge Rusije za kontrolu naoružanja

Činjenica: Predlog Rusije za moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa sa kopna u Evropi nije kredibilna ponuda. To zanemaruje realnost na terenu. Realnost je da u Evropi nema novih američkih projektila, ali u Evropi postoje nove ruske rakete – SSC-8.

Bilo kakva geografska ograničenja za raspoređivanje ruskog SSC-8 nisu verodostojna, pošto je raketni sistem mobilan i može se brzo pomeriti. Sve dok Rusija ne uništi sistem SSC-8, ovaj moratorijum nije prava ponuda.

NATO na odmeren način reaguje na značajne rizike koje predstavlja ruski SSC-8 kako bi osigurao da odvraćanje i odbrambeni stav NATO-a ostane verodostojan i efikasan. NATO ne želi novu trku u naoružanju i nema nameru da raspoređuje novo nuklearno oružje na kopnu u Evropi. Saveznici ostaju čvrsto posvećeni kontroli naoružanja, razoružanju i neproliferaciji.

Mit 5: NATO okružuje i pokušava da obuzda Rusiju

Činjenica: NATO je odbrambeni savez, čija je svrha da zaštiti naše države članice. Naše vežbe i vojna raspoređivanja nisu usmereni protiv Rusije – ili bilo koje druge zemlje.

Ovaj mit takođe ignoriše geografiju. Kopnena granica Rusije duga je nešto više od 20.000 kilometara. Od toga, manje od šesnaestine (1.215 kilometara) deli se sa članicama NATO-a. Rusija ima kopnene granice sa 14 zemalja. Samo njih pet su članice NATO-a.

Izvan teritorije NATO-a, Alijansa ima vojno prisustvo samo na Kosovu iu Iraku. Mirovna misija KFOR se sprovodi sa mandatom Ujedinjenih nacija, koji je odobrio Savet bezbednosti UN, čiji je članica i Rusija.

Izvor: Informer