Ali rat je u stvari možda već počeo, navodi se u analizi BBC-ja.

Kolumnista britanskog javnog servisa DŽonatan Markus ističe da svim svetskim medijima dominiraju naslovi o sve većoj mogućnosti otvorenog sukoba, postavljaju se i sva moguća pitanja, a najvažnije je – hoće li Rusija napasti?

li, ako se ruski predsednik nameračio za taj napad, može li diplomatija da spase stvar? "Ali, mi ne možemo ući u glavu Vladimira Putina", piše Markus, pa postavlja sledeće, logično pitanje, kako ćemo znati da je rat uopšte počeo?

Kao odgovor na to pitanje ponudio je i nekoliko odgovora.

Tenkovi, raketiranje

Najpre, masovna invazija tenkova na teritoriju Ukrajine, ili raketiranje ukrajinskih pozicija svakako bi bilo najlogičniji odgovor. Prvi bi alarm upalili Ukrajinci, ali vojni sateliti Zapadne alijanse morali bi i pre toga da detektuju neko pomeranje ruske vojske u tom pravcu.

Ali da bismo na pravi način došli do odgovora na pitanje kako ćemo znati da je počeo rat morali bi da sagledamo celokupan konflikt između Rusije i Ukrajine, ali i to šta sve Putin ima na raspolaganju i šta od svega toga koristi. Onda imamo odgovor na to pitanje – rat je možda već počeo.

Vojni pritisak

Praktično Rusija je odavno okupirala Krim, koji je bio deo Ukrajine i pruža ogromnu podršku pobunjenicima u regionu Donbasa.

Tada se već dogodio oružani sukob, a sporadično pucanje odjekuje i sada tim regionom, iako obe strane kažu da se zalažu za mirno rešenje sukoba.

Pretnja silom

Istovremeno, postoji i kontinuirana pretnja Rusije da će na granicu s Ukrajinom dovesti ogroman broj vojnika i velike količine opreme.

Borbene formacije ruske vojske koje su postavljene oko Ukrajine su “izuzetne”, a to uključuje i razmeštanje ruskih trupa i u Belorusiji, koja se takođe graniči s Ukrajinom i koja Moskvi omogućava još jedan put da “uskoči” u Kijev.

Iako Moskva kaže da je reč samo o rutinskoj vežbi, ono što su Rusi poslali u belorusiju sve je samo ne obična vojna vežba, smatra autor teksta.

Navodi se i da je na društvene mreže postavljen ogroman broj video-snimaka koji pokazuju upravo ruske trupe koje se kreću ka Belorusiji i Ukrajini.

Stvaranje narativa

Rusija ima još jedno oružje – stvaranje narativa “nije tu Ukrajina žrtva, mi smo”.

To je navedeno i dokumentovano u nizu spisa koje su predate vrhu NATO, zbog čega ta Alijansa hitno želi da napravi novu sferu uticaja.

Rusija s jedne strane naširoko priča o kontroli naoružanja, učestvuje na samitima, ali svi znaju da od toga nema ništa i NATO to zna.

Ali ruski narativ ima još jedan smisao, ne samo taj šta Rusi misle, nego šta misle svi ljudi na svetu kada čitaju vesti o Ukrajini I Rusiji.

A po svim nezavisnim analizama, Rusija se sprema za rat, bez obzirana to šta kaže Kremlj.

Subverzija

Postoji tu još jedno oružje na raspolaganju – sajbernapadi. Dokaz: Nedavno su hakovani sajtovi svih ukrajinskih ministarstava.

Ali ne postoji nijedan dokaz koji vodi do Moskve, za sada. Ipak, brojni analitičari smatraju da je taj “sajberelement” i te kako važna karika u sukobu Ukrajine i Rusije.

Ali mutna je linija između rata i mira

Kada je Rusija zauzela Krim 2014. čuli smo razne čudne izraze kao što su “siva zona”, “hibridni rat”, sve samo da se nekako sve to ne oceni kao vojna invazija.

Ali nema sumnje ko je ikako uzeo Krim, i to na na klasičan, starinski vojni način, piše BBC.

Sve je to stavljeno u “sivu zonu konflikta” – zamagljivanje one jasne granice između rata i mira.

S tim da Zapad to tako ne gleda. Rusija, s druge strane, ima sopstvenu sofisticiranu doktrinu, u okviru koje rat i mir vidi kao kontinuitet u okviru kog se primenjuju različite strategije, nekada pojedinačno, nekada spojeno, ali uvek imaju isti cilje.

I zato je ultimativno jasno da je rat već počeo, zaključuje se u tekstu.

Izvor: B92