Dodao je da pogotovo „nema pozitivne reakcije povodom glavnih pitanja“. A to su: neširenje NATO na istok i „nerazmeštanje udarnog naoružanja koje bi moglo da ugrozi rusku teritoriju“.
Funkcioner gornjeg doma ruskog parlamenta Andrej Klimov ocenio je da se Bajdenova administracija veoma boji da će otvaranje pregovora sa Rusijom republikanci početi da tumače kao slabost Bele kuće. Zato, po njegovom mišljenju, i insistiraju da Moskva ne objavljuje odgovor iz Vašingtona na ruski „bezbednosni ultimatum“.
Amerikanolog Dmitrij Drobnjicki otkriva:
„Odgovor SAD Moskvi verovatno sadrži zahtev da se glavni pregovori o bezbednosnim garancijama odlože za novembar. Zbog američkih kongresnih međuizbora. Očito je da Bajdenovoj Beloj kući veoma nedostaje vreme za formiranje stava o ruskim zahtevima koji se tiču bezbednosnih garancija“.
Drobnjici dodatno ukazuje: „U Beloj kući nema komandnog monolita, pa je najveće pitanje za SAD ko je napisao odgovor Rusiji? Prema Blinkenu, konačnu verziju dokumenta utvrdio je Bajden, ali ko je asistirao američkom lideru? Ron Klajn ili DŽejk Salivan? To su uticajni ljudi sa različitim pogledima na spoljnu politiku, tako da ovo pitanje nije bez osnova“.
Oglasio se i američki general-potpukovnik (u rezervi) Dejl Dejli u članku za National Interest koji je napisao zajedno sa vojnim konsultantom DŽejmsom Farvelom. U kojem otvoreno savetuje Vašingtonu da objavi da Ukrajina i Gruzija neće postati članice NATO:
„Te dve zemlje nemaju pravo da same uđu u NATO, njihovo članstvo je moguće samo po pozivu. Zapadnim bezbednosnim interesima nije neophodno da one postanu članovi alijanse. Zapad ne treba da im daje dvosmislene nagoveštaje da Rusija ne bi smatrala da su odnosi sa njima jednaki članstvu u bloku“.
Dodatno su ukazali: da Ukrajina treba da ima neutralni status, kakav ima Austrija.
Ukrajina se 2014. odrekla svog vanblokovskog statusa, a 2019. je usvojila amandmane na Ustav koji fiksiraju njenkurs ka pridruživanju Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu.
Izvor: Fakti.org
