Pogoršanje američko-kineskih veza - razdvajanja globalne ekonomije
(Verovatnoća: visoka Uticaj: Veoma visok)
Dve najveće svetske supersile, SAD i Kina, bore se za globalni uticaj i dominaciju.
„Američki predsednik DŽo Bajden pokušava da ubedi zemlje ’sličnog mišljenja‘ (uglavnom zapadne) da zajedno izvrše pritisak na Kinu“, navodi se u izveštaju, uključujući ograničenja u oblasti trgovine, tehnologije, finansija i investicija, zajedno sa sankcijama, primoravajući neka tržišta i kompanije da biraju stranu.
U izveštaju se upozorava da bi to moglo da dovede do toga da „neutralni stav postane ekonomski nedovoljan“ za treće zemlje, razdvajajući ekonomije koje podržavaju Kinu i ekonomije koje podržavaju SAD. Posledice bi mogle da povećaju neizvesnost u globalnoj trgovini i investicijama.
Krah američke berze
(Verovatnoća: Veoma visoka, Uticaj: Visok)
Poremećaji lanca snabdevanja, više cene energije, ultra labava monetarna politika doprineli su naglom porastu inflacije u SAD 2021, navodi se u izveštaju.
Ovo bi moglo da primora Federalne rezerve da počnu da pooštravaju monetarnu politiku, što bi zauzvrat moglo dovesti do rasta kamatnih stopa do sredine 2022. godine.
„Ubrzano povećanje kamatnih stopa moglo bi biti dovoljno za pokretanje naglog i oštrog prilagođavanja berzi“, upozorava se u izveštaju.
Krah tržišta nekretnina u Kini
Verovatnoća: visoka; Uticaj: Veoma visok
Finansijski problemi koji pogađaju kineskog imovinskog giganta Evergrande "predstavljaju ozbiljan rizik od finansijske zaraze" u kineskoj ekonomiji.
Mnoge kineske firme za nekretnine imaju slična zaduženja, navodi se u izveštaju.
Ako pogoršanje raspoloženja u vezi sa nekretninama dovede do niza neispunjenja obaveza širom kineskog sektora nekretnina, Peking bi mogao da se bori da obuzda širi krah.
Pooštreni finansijski uslovi ometaju oporavak tržišta u razvoju
Verovatnoća: visoka; Uticaj: Visok
Ekonomije zemalja u usponu su podložne inflatornim pritiscima zbog oporavka cena roba.
„Rizici će biti posebno povišeni u zemljama u kojima je zaduženost u stranoj valuti posebno visoka“, navodi se u izveštaju, poput Argentine i Turske.
Turska lira je završila 2021. godinu s gubitkom vrednosti od 44 posto u odnosu na američki dolar, a samo u poslednjoj nedelji prošle godine pala je za 19 procenata. To je najgori rezultat koji je turska valuta zabeležila otkako je predsednik Redžep Tajip Erdogan došao na vlast pre skoro 20 godina, piše Rojters.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) January 3, 2022
Izvor: Informer
