Ona je u samom startu istakla nekoliko vrlo bitnih činjenica, pre svega po čemu se razlikuje pokret „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ od brojnih ekoloških pokreta koji su se pojavili poslednjih nekoliko meseci i koji zahvaljujući velikoj pažnji režimskih medija guše istinsku narodnu borbu za čistu i zdravu Srbiju, u ovom slučaju konkretno Jadar i Rađevinu, koji su sasvim sigurno nevidljiva ali opipljiva granica koju stranim rudarskim kompanijama ne smemo dozvoliti da pređu!
„Sam naziv je drugačiji, mi se zovemo „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“zato što su obe te regije koje su administrativno različite regije, ali po prirodi funkcionišu kao prirodna celina. U pitanju su Jadar i Rađevina. Nekako to Rađevina je u poslednje dve godine, od kako se mi bavimo uopšte ovim problemom i koliko ova borba traje za sad, zapostavljena. A neopravdano je i ne bi trebalo, jer najmonstruozniji deo projekta Jadar je namenjen Rađevini i radi se o deponiji koja bi trebalo da okupira 360 hektara ukupno sa podzemnom deponijom. To retko koji medij žele da prenese, retko se uopšte čuje naziv Rađevina i retko se uopšte čuje o toj deponiji, jer mediji forsiraju jednu deponiju koja je površine 19, 5 hektara, koja je namenjena za područje Jadra.Što je svakako sama po sebi monstruozna ideja.“
Marija je dodala da Projekat Jadar nije jedini problem ove zemlje.
„Problema je jako mnogo; Bor, Zrenjanin, Smederevo, Veliki Crljani, Kopaonik…Evo sada prete da se otvore rudnici na Homoljskim planinama, pogledajte koliko prostora u medijima dobijaju svi ti drugi problemi, gotovo ništa. Konstantni problem zagađenja vazduha koji postoji i pre Rio Tinta i nakon Rio Tinta. Znate negde ova tema i ljudi koji je koriste, zarad sitnih političkih poena, oni su uspeli da uspeju da negde sakriju sve ovo što se dešava u zemlji i što je velika šteta, dakle ne samo našem pokretu, već svim drugim pokretima i iskrenim i pravim borcima u zemlji.“
Ona se takođe osvrnula i na brojne druge zelene organizacije koje se bave ovom temom samo iz razloga jer na temu ekologije mogu da uzmu izvesne grantove od stranih NVO i pitala kako je moguće verovati ljudima koji se finansiraju od organizacija koje su finansijski povezane sa kompanijama koje žele da iskopavaju rudnike u našoj zemlji.
Na konstataciju voditeljke da su oni jedino udruženje koje nije prisustvovalo čuvenoj Vučićevoj poseti Nedeljicama Marija je rekla da smatraju da je on sa svoje pozicije predsednika republike Srbije nenadležan za ovo pitanje.
„Sesti za bilo kim za pregovarački sto, pa i sa njim, bi značilo da se na taj rudnik pristaje, samo je pitanje šta i kako. A mi ne želimo moratorijume na 10 ili 15 godina, mi želimo da se taj projekat trajno ukine.“
Udruženje „Sačuvajmo Jadar i Rađevinu“ podnelo je žalbu i Benskoj konvenciji. O veri u uspeh žalbe, manje poznatom projektu Jadar 2, brojnim drugim detaljima koji nisu poznati javnosti možete pogledati u emisiji.
Izvor: Vaseljenska.net
