Mađarskoj nije potrebno nikakvo raspoređivanje trupa NATO-a na njenoj teritoriji usred tekućeg spora oko Ukrajine, rekao je mađarski ministar odbrane Tibor Benko.
Zvaničnik je potvrdio izveštaje da SAD i NATO pregovaraju sa svim državama članicama koje se graniče sa Rusijom, Ukrajinom ili obema, o dodatnom raspoređivanju trupa iz bloka. Budimpešta, međutim, veruje da je njena vojska sposobna da obezbedi svu bezbednost koja joj je potrebna, bez ikakve pomoći NATO trupa.
„Mađarska je već stvorila takvu nacionalnu snagu, razvila takve nacionalne sposobnosti da se u sadašnjoj situaciji nije potrebno oslanjati na druge strane snage“, naveo je Benko.
"U sadašnjoj situaciji, ne smatramo prikladnim, niti tražimo, da se ovde rasporede NATO pojačanja. Možemo izaći na kraj s tim."
Američki predsednik DŽo Bajden rekao je u petak novinarima da će Amerika povećati svoje vojno prisustvo u istočnoj Evropi, raspoređujući manji broj dodatnih snaga u regionu „u bliskoj budućnosti“.
Taj potez dolazi usred pojačanih tenzija oko Ukrajine, koja je navodno meta navodne ruske invazije, prema zapadnim medijima i zapadnim zvaničnicima. Moskva je dosljedno negirala takve tvrdnje, insistirajući da nema nameru da napadne susednu zemlju.
Mađarski ministar odbrane je takođe ponovio da se njegova zemlja protivi težnjama Ukrajine da se pridruži NATO-u. Iako je Budimpešta prvobitno podržavala taj potez, njen stav se promenio pošto je Kijev pokazao „neprihvatljivo“ ponašanje za potencijalnog člana alijanse, objasnio je Benko.
„Ukrajina je delovala protiv Mađara koji žive u Zakarpatju i ponašala se neprihvatljivo za alijansu. Nakon toga vlada ostaje pri stavu da Ukrajina nije spremna da se pridruži, jer ne ispunjava standarde NATO-a“, naveo je Benko.
Kijev i Budimpešta su dugo u sporu oko tretmana etničke mađarske manjine koja živi u zapadnom ukrajinskom regionu Zakarpatje. Region je bio pod mađarskom vlašću do početka 20. veka, menjajući zemlje nekoliko puta, te je završio kao deo Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata. Odnosi između Ukrajine i Mađarske brzo su se pogoršali nakon što su vlasti u Kijevu nakon puča na Majdanu usvojile kontroverzni zakon o obrazovanju, koji je oštro ograničio prava etničkih manjina da se u školama uči na njihovom maternjem jeziku.
Krajem 2018. sukob je eskalirao kada su ukrajinski mediji emitovali snimak na kome se vidi kako mađarski konzul deli pasoše zemlje etničkim Mađarima koji žive u zapadnoj Ukrajini. Skandal pogoršan činjenicom da je dvojno državljanstvo tehnički nezakonito po ukrajinskom zakonu, rezultirao je proterivanjem diplomata i žestokim ratom reči između dve zemlje.
Izvor: Vostok.rs
