Piše: dr Ivan Pajović
Odluku o postepenom ukidanju nuklearne energije i prelasku sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju prvi put je donela vlada levog centra Gerharda Šredera 2002. NJegova naslednica, Angela Merkel, poništila je svoju odluku da produži životni vek nemačkih nuklearnih elektrana zbog katastrofe u Fukušimi 2011. u Japanu i odredila je 2022. kao krajnji rok za njihovo zatvaranje.
Tri reaktora koji se sada zatvaraju prvi put su pušteni u pogon sredinom 1980-ih. Oni su obezbeđivali električnom energijom milione nemačkih domaćinstava skoro četiri decenije. Jedna od elektrana — Brokdorf, koja se nalazi 40 kilometara severozapadno od Hamburga na reci Elbi — postala je posebno žarište antinuklearnih protesta koji su bili podstaknuti katastrofom u Černobilu 1986. godine u Sovjetskom Savezu. Druge dve elektrane su Gronde, 40 kilometara južno od Hanovera, i Gundremingen, 80 kilometara zapadno od Minhena. Preostale tri nemačke nuklearne elektrane — Emsland, Izar i Nekarvesthajm — biće isključene do kraja 2022.
Deo javnosti u Nemačkoj je tražio da se preispita odluka o ukidanju upotrebe nuklearne energije jer elektrane koje već rade proizvode relativno malo ugljen-dioksida. Zagovornici atomske energije tvrde da ona može pomoći Nemačkoj da ispuni svoje klimatske ciljeve za smanjenje emisije gasova staklene bašte.
Međutim, nemačka vlada je prošle nedelje saopštila da zatvaranje svih nuklearnih elektrana sledeće godine, a zatim postepeno ukidanje upotrebe uglja do 2030. neće uticati na energetsku bezbednost zemlje ili na njen cilj da kao najveća evropska ekonomija postane „klimatski neutralna“ do 2045. godine.
„Masivnim povećanjem obima obnovljive energije i ubrzavanjem širenja električne mreže možemo pokazati da je to moguće u Nemačkoj“, rekao je ministar ekonomije i klime Robert Habek.
Obnovljivi izvori energije isporučili su skoro 46% električne energije proizvedene u Nemačkoj 2021. godine. Ugalj je činio više od 51%, prema podacima Instituta Fraunhofer.
Nekoliko nemačkih suseda je već ukinulo nuklearnu energiju ili najavilo planove da to učine, ali drugi se i dalje drže te tehnologije. Nuklearni raskol izaziva zabrinutost u Evropi. Francuska planira da izgradi nove reaktore, a Nemačka se odlučila za prirodni gas kao „most“ dok ne bude dostupno dovoljno energije iz obnovljivih izvora, a obe strane insistiraju da se njihovi izvori energije klasifikuju kao održivi i ekološki prihvatljivi.
Iako će neka radna mesta biti ukinuta, kompanija RWE saopštila je da će više od dve trećine od 600 radnika u nuklearnoj elektrani Gundremingen nastaviti da radi nakon gašenja sve do 2030-ih. Nemačke nuklearne kompanije dobiće skoro 3 milijarde dolara za prevremeno zatvaranje svojih elektrana.
Ministarka životne sredine Štefi Lemke odbacila je sugestije da bi nova generacija osavremenjenih nuklearnih elektrana mogla da podstakne Nemačku da ponovo promeni kurs.
„Nuklearne elektrane ostaju visokorizična postrojenja koja proizvode visoko radioaktivni atomski otpad“, rekla je ona za medijsku grupu Funke.
Tek treba da se donese konačna odluka o tome gde će se skladištiti radioaktivni nuklearni otpad nakupljen u nemačkim elektranama. Stručnjaci kažu da će neki materijali ostati opasno radioaktivni tokom hiljada narednih godina.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
