Bavite se tematikama koje neguju srpsku istoriju i decu upoznaju sa važnim ali i potresnim periodom naše istorije, kako ste se opredelili za to?
Zato što toga skoro da i nema, a iz moderne srpske istorije nema ama baš ništa za decu. A ljudi su to želeli, to smo jasno videli kada smo objavili knjigu „Srpski junaci od Kosovskog boja do Košara“ gde su se po prvi put u knjigama za decu pojavili junaci modernih ratova za odbranu srpskog naroda 1991-1999.godine. Na to su ljudi naročito pozitivno reagovali jer su to lično proživeli, proživeli su medijsku satanizaciju srpskog naroda za koju su znali da je laž, i želeli su da njihova deca i unuci čuju pravu istinu. Prva dečija knjiga o bitki na Košarama je bio prirodan sled stvari, jer je to najpoznatija bitka u srpskoj modernoj istoriji, i mnogi su nam se bukvalno zahvaljivali što smo takvu knjigu objavili, mada je bilo i napada, pa je čak napisan i jedan tekst protiv ove knjige u jednom časopisu. Možete misliti tekst protiv dečije knjige? A Žene junake Velikog rata smo objavili da pokažemo žensku ljubav prema svojoj otadžbini i narodu, jer je i danas, možda naročito danas, mnogo žena koje su veliki rodoljubi. Svi ti muškarci i žene su pravi uzori za našu decu. Što bi rekao Milan Bojić, autor knjiga Srpski junaci i Košare, da Amerikanci imaju samo deo takvih podviga ne bi se moglo živeti od holivudskih filmova o tome, a mi ćutimo. Dosta više ćutanja!
Negujete lepu književnost, izdali ste Priče o dobroti, Priče o majci, Kad je car bio mali i slično. Šta želite da poručite ovim knjigama, kakvu poruku da pošaljete?
Da je lepota i dobrota i dalje prava hrana za dečiju dušu. U pomenutim knjigama želeli smo da istaknemo naše tradicionalne vrline i vrednosti, pre svega veru, hrabrost, pomaganja ljudima u nevolji, međusobnu ljubav u porodici. To su vrednosti kojima treba nadahnjivati našu decu, kako bi porasla u ljude pune vere, ljubavi i hrabrosti, i sami tada postajali uzor dobrote i vrline novim generacijama. A ne da umesto toga od dece kada porastu dobijemo ljude pune antivrlina, na čemu se ozbiljno radi.
U vremenu kada se brzo živi i deci se servira samo brza zabava, koliko ima prostora za knjige koje nose snažne poruke?
Na prvi pogled malo, ali prvi pogled zna da zavara. Dobili smo dosta povratnih informacija o tome da deca jako vole da im se čitaju Priče o dobroti, da je bilo dece koja uopšte ne vole da čitaju a tražili su da im se obavezno kupi nastavak ove knjige čim izađe ( i tako su nam dali ideju da je i napravimo, pa je pomenuti nastavak vrlo skoro i objavljen). A sami smo prisustvovali tome da se posle jedne promocije knjige „Srpski junaci od Kosovskog boja do Košara“ deca koja su čitala priče tokom promocije posle toga igrala uzimajući imena Jaguara i Grubog , junaka sa Košara iz jedne od priča u knjizi. Primera je jako mnogo, tako da mi se čini da je problem u slabim i neinspirativnim temama koje preovlađuju u današnjoj literaturi za decu, i porukama i poukama koje nose, odnosno čini mi se uopšte i ne nose. Deca žele dobrotu, hrabrost, vrlinu, ona žele velike uzore, a nude im se, čast izuzecima, prazne priče i likovi bez ičega velikog u sebi. Mi ćemo pokušati da tu prazninu nadomestimo, i deci ponudimo velike uzore, jake karaktere, velike ličnosti i događaje koje će pamtiti ceo život.
Pored lepih i edukativnih priča, Vaša izdanja krase i veoma lepe ilustracije, koliko Vam je važno kako će Vaša izdanja da izgledaju?
To nam je izuzetno važno, jer današnja deca svakodnevno mogu da vide na stotine crtanih filmova odlične produkcije, i stoga je njihov ukus za vizuelno jako izoštren i deca danas po tom pitanju imaju vrlo visoke standarde. I ako bi mi naše odlične priče postavili pored ilustracija koje bi bile daleko ispod standarda na koji su današnja deca navikla onda bi dobili to da skoro niko od dece te lepe priče ne bi čitao, jer bi ih odbile slabe ilustracije. A ako su ilustracije dobre onda se deca zainteresuju za te slike, pa ih te slike potaknu da pročitaju i same priče. A i te priče moraju biti napisane u skladu sa potrebama današnje dece koja mnogo manje čitaju nego nekada, što znači da budu kratke, pune događaja, akcije ali pre svega pozitivnih emocija.
Kako ste došli na ideju da se bavite izdavaštvom i kako birate knjige koje će se naći pod Vašim okriljem?
Na ideju sam došao onda kada mi u najvećoj beogradskoj knjižari 10 minuta prodavačica koja se tamo vodi kao najbolji poznavalac dečije literature, i kako mi sama reče ima malo dete kome svaki dan čita, nije mogla naći neku knjigu za dete od oko 4-5 godina sa nekom lepom porukom i/ili poukom. To je stvarno bilo neprihvatljivo, pa smo krenuli da tražimo da mi nešto objavimo. Krenuli smo da tražimo prvo u Rusiji, jer su veći od nas, mnogo više čitaju, sličnog su koda kao mi, pa smo verovali da ćemo nešto tamo naći. Kada smo po preporuci iz Rusije objavili našu prvu knjigu „Priče o dobroti“ reakcija roditelja, baka i deka, tetki i strina, koje su nam se zahvaljivale što smo objavili takvu knjigu, koje su plakale na promocijama pri čitanju odlomaka iz knjige, i reakcije dece koje sam napred naveo su nam pokazale da smo pogodili šta ljudima, a pre svega deci treba. Shvatili smo da za našu decu ima jako malo knjiga koji nose naš, srpski, kod, već da se u knjižarama mogu naći pre svega prevodi sa Zapada, koji nose jedan potpuno drugačiji kod. I mnogi su, nemajući izbora, kupovali takve knjige, ali su tugovali. Naša misija je da razagnamo tu tugu svojom edicijom „Dobro dete“, i stoga srpskoj deci predstavimo knjige kao što su Priče o dobroti, Priče o majci, jedina dečija priča Sv.Vladike Nikolaja Velimirovića pod nazivom Kad je Car bio mali, zatim o našim velikanima i bitkama - Srpski junaci od Kosovskog boja do Košara, Žene junaci Velikog rata, Košare: novi Kosovski boj, za srednjoškolce roman Nebo je granica, koje sve možete videti na www.dobrodete.rs. Sve te knjige će pomoći da se kod srpske dece formira srpski kod, zasnovan na tri najveće srpske vrednosti - pravoslavlju, otadžbini i porodici.
Šta možemo da očekujemo u narednom periodu? Da li nam spremate neka nova izdanja?
Ponekad se umorimo, jer smo mali, malo nas je, a izazovi su ogromni, ali kada nam ljudi koji se sretnu sa našim knjigama kažu da im mnogo znače ove knjige i da i sami uživaju da ih čitaju deci, kada čujemo kako deca dobro reaguju na priče iz naših knjiga, kada heroji sa Košara kažu na promociji u Ruskom domu da im je naša dečija knjiga o bitki na Košarama jako važna, jer sada znaju da će se njihova velika žrtva prenositi novim pokolenjima, kako da stanemo? I stoga i nećemo stati, a pozivam sve da nam se pridruže, makar u molitvama. Svaka pomoć i podrška nam znači, jer imamo jako mnogo ideja, jer se decenijama na ovom polju za decu nije ništa radilo, a neki projekti koje do sada niko nije obrađivao su u pripremi. I nadam se uskoro ćemo sve kojima je srpski kod na srcu ponovo obradovati. I ne samo njih već i decu koju vole, jer bez dece koja nose srpski kod mi ćemo nestati kao narod sa lica zemlje. To nikako ne smemo da dozvolimo!
Izvor: Pravda
