Piše: Fedor S.
Rusko tužilaštvo je pokrenulo istraživanje akta međunarodnog terorizma posle štete na gasovodima “Severni tok”. Ruski zvaničnici su izjavili da Rusiji naneta značajna ekonomska šteta. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da je predsednik SAD DŽo Bajden sada obavezan da odgovori da li je realizovao svoju pretnju “okončati Severni tok” i da li su SAD povezane sa nesrećama. Kakve će političke posledice imati incident na dnu Baltika?
Nakon podrivanja dva gasovoda na Zapadu su zvučali odvojeni glasovi koji su, spekulišući o različitim verzijama i motivima koji stoje iza diverzije, čak uspeli da čestitaju Americi što je konačno uništila ruski projekat sa kojim se borila i pre početka sukoba u Ukrajini. Početkom februara ove godine Bajden je zaista govorio da će "Severni tok" biti uništen ako Rusija napadne Ukrajinu.
Predstavnici Evropske unije i NATO-a sada tvrde da ti incidenti su zaista diverzija, ali nisu precizirali čija. Međutim, prilično brzo je linija ponašanja u Evropi počela da se ispravlja: većina obrazloženja evropskih političara sada se nekako vrti oko ideje da iza sabotaže mora biti "ruka Moskve". Samo zato što ne mora da bude drugačije. Ostaje samo da se to dokaže i razjasni motivi takvih postupaka.
Najglavni princip istraživanja svakog postupka je otkrivanje kome je to korisno. Odmah se traži čitav niz teza na koje je u Evropi sada tabu. Jer, čisto teoretski, to je korisno, na primer, Ukrajini, preko koje još uvek postoje isporuke gasa u Evropu i koja je više puta izrazila nezadovoljstvo što je Nemačka održavala ekonomske odnose sa Rusijom na bazi uvoza gasa. U teoriji diverzija je korisna Poljacima koji su prestali da kupuju gas od "Gasproma" i počeli da kupuju od Norvežana i koji su takođe kritikovali Berlin zbog očuvanja ostataka ekonomskih veza sa Moskvom. Može se naći i mnogo onih koji bi imali koristi da "Severni tok" nestane. Čak i isti Norvežani koji su sada izašli na prvo mesto po količini snabdevanja gasom u EU, pa naravno i SAD koje su već uništili privredu svog glavnog evropskog ekonomskog konkurenta, Nemačku. Imati koristi, naravno, ne znači da je ovaj korisnik saboter. Za sada nema dokaza za konkretne optužbe, već samo nagađanja.
Politički bezbolno u EU spekulacije mogu se izneti samo protiv Moskve. Međutim, Rusija nema nikakvih racionalnih motiva u uništavanju sopstvenog projekta za koji su potrošene milijarde dolara. Osim ako pretpostavimo da su rusko državno rukovodstvo ima destruktivno-samoubilački sindrom. U tome nema pragmatike. Pored toga, takve optužbe protivreče izjavama američkih i evropskih političara da Rusija koristi taj adut za povećanje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.
Gotovo je očigledno da će istraga koju vode Evropljani imati za cilj da pronađe barem bilo kakvu potvrdu verziji o ruskoj umešanosti u sabotažu. Sve ostale verzije propadaju iz političkih razloga. U Nemačkoj i američkoj štampi, u takvom kontekstu već su se pojavile teze o “aktvinosti Rusa u Baltičkom moru”, produženju "energetskog rata" protiv Evrope bez obzira na to da ima potvrda na aktivnosti američke ratne aviacije u rejonima eksplozija. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da će "Gasprom", koji je vlasnik gasovoda, insistirati na učešću u istrazi. Međutim, teško je zamisliti takvu situaciju u trenutnom sankcionom sukobu.
Ali lako se može zamisliti da diverzije protiv kritičnih infrastrukturnih objekata od sada mogu postati sastavni deo hibridnog rata. Štaviše, diverzija protiv gasovoda sa značajnom ekonomskom štetom, počinjena relativno lako, može da podstakne učesnike vojnih sukoba na sve nove i nove takve napade. Protiv cevovoda, mostova, termoelektrana i ostalih objekata. Gotovo je nemoguće se suprotstaviti im vojnim metodama. Rešavanje "infrastrukturnih hibridnih ratova" može biti samo političko. Ali međunarodnge politički odnosi danas su prekinuti.
Takvi događaji ne mogu da ne utiču na Srbiju i čitav Balkanski region. Šta će biti ako “Turski tok” postane novi cilj energetskih terorista? Dobre odnose Rusije sa Turskom, Mađarskom, Srbijom takođe ne odgovaraju interesima Vašingtona i Brisela. Zbog toga gasovod “Turski tok” takođe može da postane cilj energetskog terorizma. Funkcionisanje takvih objekata je postalo pitanje nacionalne bezbednosti tih država.
O početku Trećeg svetskog rata pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
