Piše: dr Ivan Pajović
U Švajcarskoj je na ivici bankrota druga po veličini banka u zemlji Credit Suisse. Švajcarska se u svetu tradicionalno smatra oazom stabilnosti, ali teška vremena za ovu banku govore da ni ta stabilnost nije nedodirljiva. Stručnjaci ne isključuju mogućnost bankrota zbog rekordnog pada cena akcija. Neki smatraju da Credit Suisse može zadesiti sudbina kobne banke Lehmann Brothers, čiji pad je izazvao svetsku finanskijsku krizu 2008. godine. I ovo nije jedina banka koja ima ozbiljne probleme. U vreme ekonomske nestabilnosti nijedna banka ne može sebe smatrati apsolutno bezbednom. Čak i jedna vrlo solidna i pouzdana banka kao Deutsche Bank u jednom momentu može bankrotirati, jer je i ona bila sklona rizičnim finansijskim operacijama sličnim onima kojima se bavila Credit Suiss.
Kurs britanske funte je u obrušavanju, u Francuskoj se zatvaraju preduzeća zbog poskupljenja struje… A budućnost koja dolazi još je i gora.
U Nemačkoj se snižava temperatura grejanja kako bi se uštedelo. U nekim bolnicama i školama održava se temperatura od samo 15 stepeni, a vlasti preko medija govore kako su to „ekologične mere”. Proizvodnja đubriva postala je tako skupa da je 2/3 fabrika moralo biti zatvoreno. Nedostatak đubriva naneće udar po poljoprivredi, koja ionako oseća teškoće, a siguran ishod biće nestašice prehrambenih proizvoda. Statistika pokazuje da je svako šesto preduzeće prinuđeno da umanji produktivnost, što govori da je moguće ili zaustavljanje proizvodnje, ili zatvaranje firmi. Zbog rasta cene energenata već se zatvaraju fabrike aluminijuma, cinka, stakla… U slučaju isključivanja električne egergije prestaće da rade zamrzivači i frižideri, što može ugroziti ogromne količine hrane i donekle dovesti u pitanje prehranu stanovništva.
Franciska Holc iz Berlinskog ekonomskog instituta kaže: „Ukoliko Putin definitivno zatvori gas, pad BDP biće između četiri i pet procenata”. Ovakva prognoza može se smatrati prilično mračnom.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) October 10, 2022
Ali postoje i oni kojima je možda i gore nego Nemačkoj. Naprimer, Velika Britanija, koja više i nije deo EU. NJena vlada je bila prinuđena da zamrzne cene struje, za šta planira da potroši 150 milijardi funti periodu od dve godine i u isto vreme smanji udeo poreza. Ovakvi potezi dovešće do dodatnog budžetskog deficita od oko 45 milijardi funti. Morala se umešati Banka Engleske, uključivši mašinu za štampanje novca kako bi stabilizovala situaciju. Međutim, svakom je jasno da takva mera neće doneti značajnije rezultate. Kao posledica događa se nagli pad vrednosti funte i rizik kraha penzionih fondova.
Gasna kriza u Britaniji može biti mnogo gora nego u Nemačkoj, jer gas u Nemačkoj obezbeđuje oko 15% energetskih potreba i Nemci ga mogu zameniti atomskom energijom i ugljem, naravno ukoliko obuzdaju svoj „zeleni lobi”. U Britaniji gas obezbeđuje 40% energetskih potreba, što je znatno više, pa je stoga i teže pronaći supstitut. Postoji nada i na američki komprimovani prirodni gas, ali za njegovu kupovinu potrebna su specijalizovana lučka postrojenja i infrastruktura, čega za sad nema. Kako bi se uspostavila ova infrastruktura potrebno je tri do pet godina.
Italijanski ekonomisti su još u vreme vlade Maria Dragija govorili da kriza i inflacija mogu uništiti 120.000 italijanskih preduzeća, ostavljajući na ulici skoro 400.000 zaposlenih. Vlada Dragija, kao što je poznato, podnela je ostavku.
Treba reći da od 2008. godine Evropa kao da stoji u mestu, bez značajnog rasta, jer je za rast potrebna industrija, a njen veliki deo prelio se na zemlje Azije kroz proces deindustrijalizacije. Akcenat je stavljen na finansijski rast, na akcije, nekretnine i td. Ekonomija se pretvorila u kulu od karata koja dahom vetra (čitaj: nekom nesmotrenom ili pogrešnom političkom odlukom) može biti srušena.
Ne treba zaboraviti da za energetskom krizom po pravilu sledi ekonomska kriza, a za njom ide i politička, jer stanovništvo nije spremno da prihvati rušenje životnog standarda zbog nekakvih sankcija usmerenih ka Rusiji. Sledi veoma teška ekonomska i politička zima sa veoma neizvesnim ishodom.
Više tekstova Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
