Najnovije

Lažna dilema ili o "ponudi" EU Srbiji

Svedoci smo višenedeljne propagandne kampanje kolektivnog zapada koja je prenaglašava ili širi lažne informacije o realnosti i očekivanom ishodu sukoba u Ukrajini, kako bi se globalno pokolebale zemlje koje su zauzele principijelni stav i odbile da se stave na ovu ili onu stranu.

Srbija i EU (Ilustracija: Pixabay/Pravda)

Piše: Nebojša Čović

Kao i do sada, omiljena tema, pre svega britanskih medija, koje potom preuzimaju kolonijalna papagajska glasila u ostatku EU i u regionu, je da je Putin, navodno, i lud („Mad Vlad”), i terminalno bolestan, da se krije u bunkeru, ostavljen od svih, da ruska vojska puca po šavovima i slično. Ono što smo mogli da vidimo poslednjih dana je pokazalo da sve ovo što je „babi milo pa joj se i snilo“ ne može da bude dalje od istine.

Vladimir Putin je više nego zdrav i lucidan – za razliku od njegovog vremešnog kolege preko okeana – a ruska vojska ne samo da nije na kolenima, već nije još ni počela da primenjuje doktrinu ratovanja koju smo videli u svim dosadašnjim ratovima koje je, uglavnom protivzakonito, vodio NATO, uključujući i agresiju na našu zemlju.

Svetionik demokratije

Kada je u pitanju zapadna orkestrirana propaganda, pre par dana je, preko jednog britanskog istraživačkog sajta, procureo dokument nemačke vlade kojim se daju instrukcije ključnim nemačkim medijima kako da intenziviraju širenje lažnog narativa o sukobu u Ukrajini, kako bi se sprečio opštenarodni revolt stanovništva katastrofalnim odlukama koje donosi njihova vlada. Za njihov rođeni novac. Doneta je i odluka o mogućnosti korišćenja vojske u slučaju većih protesta.

Širom tih „zapadnih svetionika demokratije” počeo je novi talas blokada svakog medija koji pokušava da da drugu perspektivu ili izbalansiranu sliku dešavanja ne samo u Ukrajini i Rusiji, već i u Evropi i SAD. I kod nas su ponovo blokirani ruski mediji, što pokazuje da i mi polako upadamo u tu zamku gubljenja sopstvenog integriteta zarad tuđih – a na štetu sopstvenih – interesa.

Mučno je bilo gledati reakcije svih tih zapadnih lidera i medija na promenu u ruskom načinu ratovanja, koje je u prvih osam meseci bilo više nego uzdržano, u poređenju sa tim kako izgledaju agresije i okupacije SAD i NATO širom sveta. Uništavanje infrastrukture od strane ruskih trupa je užasno, a kada su njihove snage to mnogo brutalnije radile protiv naše zemlje i naroda ili u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji, to je bilo potpuno u redu i opravdano?! Nezamisliv stepen licemerja!

Ne mogu da zaboravim snimak sadašnjeg američkog predsednika DŽozefa Bajdena kako se, zapenjen, u komitetu za spoljne odnose američkog Kongresa hvali da je on taj koji je tražio rušenje mostova u Jugoslaviji, kako je on taj koji je tražio da se Jugoslavija sravni sa zemljom bez obzira na civilne žrtve. U nekom normalnom svetu, sada bi on bio taj koji bi od srama pobegao i sakrio se u najdubljoj rupi, umesto da se zgražava kada drugi primenjuju model koje je on tako zdušno zastupao.

Legitimne mete

Svet sa pravom treba da bude užasnut stradanjima civilnog stanovništva, ma sa koje strane linija razgraničenja da se nalazi. Bilo da se radi o zapadu Ukrajine, njenom istoku, Srbiji, ili, na primer, u nekoj od zemalja koje su se našle na meti zbog svojih rezervi nafte i ostalih prirodnih resursa koji su potrebni zapadnim ekonomijama. Svaki ljudski život je neprocenjiv, svaki gubitak ljudskog života je tragičan i nenadoknadiv.

Ali treba reći i da je, ma kako to okrutno zvučalo, s obzirom na to da je u ponedeljak ispaljeno više od 200 projektila, broj civilnih žrtava minimalan. Prva zgrada koja je pogođena je bilo sedište ozloglašene ukrajinske službe bezbednosti, gde je poginulo više zaposlenih, uključujući i šefove pojedinih direktorata. Pogođene su, pored elektroenergetskog sistema, slične vladine institucije, čak i one u „egzilu”, trenutno smeštene u civilnim zgradama, širom Ukrajine, uključujući i zapad, koji je do sada bio prilično komforan u ovom sukobu.

Pogođeni su magacini naoružanja, zgrade sa NATO trupama, pre svega poljskim, u okolini Zaporožja, koje se već nedeljama nalaze na ukrajinskoj teritoriji i aktivno bore kao deo njihovih vojnih struktura. Uzgred, i američka vojska je priznala da ima trupe u Ukrajini, a ne samo „američke specijaliste” – na tajnom zadatku i u civilnoj odeći – koji rade kao operateri naprednih oružanih sistema koje su SAD poslale Ukrajini. Pored očigledne svrhe ovih udara, Moskva je poslala još jedan važan signal i Kijevu i NATO-u – da do tančina zna šta se dešava kao i precizne lokacije i ukrajinskog i stranog i naoružanja i ljudstva.

Da se kratko osvrnem i na ono što je prethodilo ovim ruskim dejstvima. Iako se o tome ne govori, čak ni od strane ruskih istražnih organa, simultano sa eksplozijom kamiona, krimski most su pogodila dva projektila. Potpuno u skladu sa planom britanskih vojnih službi iz marta-aprila ove godine, kada je Velika Britanija zabranila Zelenskom dalje učešće u pregovorima, a koji je pre dva dana procureo u javnost. Pretpostavljam da Moskva ima dobar razlog zbog kojeg ovo ne pominje.

Ono što vojni analitičari očekuju je da, sa primenom drugačije doktrine – koja je ipak ostavila prostor za drugu stranu da se uzdržavanjem od napada izbegne veće razaranje i veće žrtve – da ruske trupe za nekih 6 nedelja krenu u ofanzivu kojom će se do kraja zime potpuno promeniti situacija na terenu i zaokružiti sve teritorije na kojima živi većinsko rusko stanovništvo.

Upitna budućnost EU

Kada se ima sve prethodno u vidu, odustajanje od našeg jedino mogućeg principijelnog stava u ovom trenutku bilo bi kao pravljenje pakta sa Nemačkom 1945. godine. Tačno je da su naši mediji, iz ovih ili onih razloga, poslednjih nedelja prihvatili deo ove zapadne propagande, kao i oni koji su na večitoj listi zapadnih stimulacija svake vrste, iako sve to vreme nisu gadljivi ni na državna jasla. To je sve za cilj imalo pojavu pukotina u nekim našim stavovima, slanje pogrešnih poruka o tome koje bi vrste pritisaka bile presudne da mi odustanemo od svog principijelnog stava o neuvođenju sankcija. Što bi deca rekla, mi se izgleda trudimo da zapadu nacrtamo šta treba da uradi kako bi nas naterao da uvedemo sankcije! Ali, ove pukotine će zapadu biti znak da dodatno intenzivira pritiske kako bi pokušao da nas slomi, naročito kada smo mu tako velikodušno nacrtali kako da to uradi.

Dilema između naših nacionalnih interesa i zapadnih interesa, čak i kada nam se maše nekim fantomskim i realno nemogućim ubrzanjem evrointegracija, odnosno zamrzavanjem ovog procesa i pristupnih fondova je lažna i nepostojeća. Neophodno je da, ako već nismo, razradimo sve scenarije i pripremimo alternativne ekonomske planove kako bi pripremljeni sačekali dodatne nadolazeće pritiske i moguće udare na raznim poljima – oblastima. Evropa i SAD ulaze u recesiju, a videli smo na primeru korone da u krizi svako gleda samo svoje interese. Ne smemo da se oslanjamo na druge, već samo na sebe.

U bilo kojoj ozbiljnoj državi, ovakvi ispadi stranih ambasadora, pa čak i američkih, se rešavaju uručivanjem demarša u MSP, a ako se ponavljaju – proglašenjem tog diplomate za nepoželjnu osobu. Osnova je da nikome od naših zapadnih partnera ne možemo da verujemo, jer su do sada prekršili svaki dogovor – i pisani i usmeni – koji smo sa njima postigli. Budućnost EU je upitna. Izvori u SAD čak otvoreno kažu „ako se EU raspadne – nije nikakav problem. Bitno je da sačuvamo NATO”. Ovo baca novo svetlo na motive diverzije na Severnom toku: da se realno oslabe Nemačka i EU, kao i njihove privrede, kako bi iz dosadašnjeg kvazi partnerskog odnosa – preko NATO – i realno postali američka kolonija.

Izvor: Kosovo onlajn

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA