- Mi smo od 1965. godine do dana secesije uložili 12 milijardi dolara prema realnom kursu dolara iz 2015. godine. A u periodu od 1945. do 1965. godine uložili smo oko pet milijardi dolara. I to je naše. A u svetu se stvarala atmosfera da mi eksploatišemo i terorišemo taj svet tamo. A treba da se zna da smo uložili 17 milijardi dolara ukupno u poratnom periodu – ukazao je Slović.
- Bitno je reći da kapitalno ulaganje kao ekonomski suverenitet – ne zastareva! Nikad, ni po jednom pravu i, naravno, ni po međunarodnom – istakao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija je vlasnik sve te imovine u koju je uložen novac.
- Ovo nisu podaci koje sam negde čitao, već su ovo podaci na kojima sam lično radio. Bio sam računovođa na pruzi Beograd - Prizren, i znam kako su pare dolazile, kako smo ih trošili i ko ih je davao. Takođe, na infrastrukturinim objektima u Kosovskoj MItrovici, bio sam savetnik izgradnje vodovoda u Prištini, to je skupa infrastruktura. Radio sam u Suvoj Reci, zatim na projektu Ibar - Lepenac, tu je 89 posto investirano od institucija Republike Srbije – nabraja on.
On navodi da je takođe prikupio podatke, i „vrlo detaljno sa njima upoznao Anu Brnabić i kancelariju za Kosovo i Metohiju“.
Šta su Ana Brnabić i Kancelarija za KiM uradili sa time, možete saznati ako pogledate emisiju.
U svakom slučaju, naglasio je da dokazi za sve to postoje, i da je svaki taj prijem novca iz Beograda zvanično usvojen od pokrajinskih organa i zabeležen.
Govoreći o rešavanju problema Kosova i Metohije, rekao je da je pokušavao da nađe sagovornika među intelektualcima, koji bi mu pomogli drugačijim, čak suprotstavljenim mišljenjem.
Pokušao sam najpre kod Dobrice Ćosića i moram priznati da mi nije bio od koristi. A zašto? Jer on ima iste poglede kao i ja. Onda sam zatražio mišljenje od akademika Dragana Nedeljkovića, sada pokojnog, sa jednim drugim razlogom. On je rođen u Sremu, a ljudi koji su živeli u Vojvodini imaju mnogo manji emocionalni naboj u odnosu na kosovsko pitanje. On misli na drugi način – uveo je prof. Slović u priču, a zatim nasavio:
- NJegova poruka je sledeća: „Pitanja koja pripadaju večnosti, ne mogu se rešavati u trenutku“. Iskreno sam uveren da je meni taj njegov pristup bio od velike koristi, a da to može koristiti i drugima koji se bave ovim piranjem.
Slović je konstatovao, da imajući u vidu da ova generacija ništa ne može da uradi po tom pitanju u ovom trenutku, ipak „nemamo pravo da sedimo skrštenih ruku i da ništa na radimo“.
- Mi moramo da budemo aktivni. Prvi korak nam je unutrašnja konsolidacija. U Srbiji ima 130 političkih stranaka. To se ne može razumom objasniti. To je 130 programa, to je 130 privatnih vlasnika preduzeća, koje više ne deluju kao nacionalne stranke, već kao privatna preduzeća – kazao je Slović.
On je rekao da je ono što će se desiti na Tajvanu naša šansa.
Izvor: Pravda
