Piše: rof. dr Ivan Pajović
Rusija kao da lagano gubi uticaj nad zemljama i regionima gde je desetinama godina uvećavala svoje prisustvo i usmeravala značajne resurse. U ovom momentu upravo se razvijaju veoma interesantni procesi oko Jermenije. S početkom konflikta u Ukrajini Jermenija faktički na njega nije reagovala, u ODKB tema Ukrajine nije ni pokretana, a predsednik Nikol Pašinjan žalio se na slabu reakciju ODKB u doba konflikta u Karabahu 2020. godine. Sada se konflikt u Karabahu ponovo razbuktao, a azerbejdžanska strana zauzima sve bolje pozicije. Jermenija se ponovo više puta obraćala za pomoć Rusiji, ali su te molbe bile ignorisane. Kao rezultat, azerbejdžanska vojska je upala čak i na teritoriju same Jermenije, prodrevši u dubinu oko 8 kilometara. Treba naročito naglasiti da u pitanju nije teritorija Karabaha. Posle toga Jermenija se obratila ODKB-u, pozivajući se na član 4. sporazuma, gde piše da je napad na jednu od članica agresija protiv celog saveza i da su sve zemlje-članice dužne da upute pomoć. Sve zemlje ODKB zajedno sa Rusijom ignorisale su pretnju koja se nadvila nad njihovim saveznikom. Začuđujuće, za Jermeniju su se zauzele druge dve države: Iran i SAD. Iran je zapretio da će se vojno umešati ukoliko Azerbejdžan pokuša prodor ka Nahičevanu. Nedavno je Jermeniju posetila i Nensi Pelosi, čija delegacija je izrazila podršku teritorijalnom integritetu Jermenije i principu suvereniteta. Upravo su SAD organizovale pregovore između Jermenije i Azerbejdžana. Ovo praktično znači da je Rusija praktično izgubila uticaj u celom Zakavkazju.
Nekadašnji najbliži saveznik Rusije, Kazahstan, takođe polako klizi van sfere ruskog uticaja. Priču o Kazahstanu treba započeti sa početkom 2022. godine, kada su u toj zemlji počeli masovni protesti. Predsednik Kazahstana se obratio ODKB-u za pomoć u gušenju pobune, što je i sprovedeno. Tada se govorilo da je na takav način predsednik Kasim Žomart Tokajev potpao pod uticaj Kremlja koji mu je pružio traženu uslugu. S početkom rata u Ukrajini Kazahstan je očuvao neutralnost, premda je stanovništvo u velikoj meri podržavalo ukrajinsku stranu i sakupljalo humanitarnu pomoć. Vlasti nisu zabranjivale proukrajinske mitinge. Važan slučaj dogodio se na forumu, kada je Tokajev otvoreno saopštio Putinu kako nema nameru da priznaje od ukrajine otcepljene republike koje su se prisajedinile Rusiji. Zpadni mediji su ovo tumačili kao raskol u međudržavnim odnosima. Nije nebitno ni kazahstansko zbližavanje sa Turskom i Kinom. Još maja 2022. sa predsednikom Erdoganom potpisan je dogovor o vojnoj saradnji, pri čemu je turski predsednik izjavio da su Turska i Kazahstan bratske zemlje. Ne tako davno u poseti je bio i Si Đinping, koji je izjavio da će Kina štititi teritorijalni integritet Kazahstana.
Nedavni konflikt Kirgizije i Tadžikistana govori o smanjivanju ruskog uticaja u regionu Centralne Azije, uprkos tome što su obe zemlje članice ODKB. Pogranični konflikti postojali su i ranije, ali nedavno je Tadžikistan prodro na teritoriju Kirgizije i zauzeo nekoliko naselja. Rusija, kao tradicionalni arbitar, u ovom slučaju je ostala nema. Za to vreme bukti borba za uticaj u ovom regionu između Turske i Kine. Turska insistira na saradnji sa turskojezičnim zemljama, a Kina već godinama investira značajan kapital, a poznato je da u regionu ima i tajne vojne baze, dok Rusija gubi kontrolu nad regionom. Sve se čini kako sporazum ODKB ostaje samo na papiru.
Uticaj Rusije na Bliskom Istoku takođe slabi, pre svega to se odnosi na Siriju, kojoj je Rusija pre par godina pomogla kako bi se održala vlast predsednika Asada. Vesti stižu da Rusija ima nameru da prebaci vojne snage iz Sirije na ukrajinski front, čak se govori da je deo vojne tehnike već prebačen.
Moldavija je takođe počela da se odaljuje od Rusije, premda se jedno vreme kolebala između ruskog i zapadnog uticaja. Sa početkom ukrajinskog konflikta javno mnjenje počelo je da se menja, a Pridnjestrovlje se ponovo počelo smatrati ozbiljnom pretnjom. Ukoliko bi Rusija uspela da probije koridor do Pridnjestrovlja, strahuje se da bi i sama Moldavija mogla biti meta ruske agresije. Moldavija se upravo integriše u evropske institucije, ali sa Rusijom ostaje u kontaktu zbog kritički važnih pitanja.
Iako je Belorusija po mnogo osnova zavisna od Rusije, a Ukrajina je smatra agresorom zbog propuštanja ruskih trupa preko svoje teritorije, Lukašenko pokazuje svoju odanost Putinu, ali ne preduzima nikakva konkretna dejstva i na zahteve Kremlja reaguje vrlo mlitavo. Belorusija se našla u vrlo komplikovanom položaju. S početkom se očekivalo da će njena armija učestvovati u napadu na Ukrajinu, ali to se nije dogodilo. Ukoliko se pokaže da položaj Rusije postaje sve slabiji, Lukašenko će se verovatno sve više politički udaljavati i izbegavati učešće u konfliktu.
Posle raspada SSSR Rusija je zadržala status krupne i uticajne regionalne sile koja se mogla mešati u probleme na postsovjetskom prostoru. Međutim, čini se kako se trenutno čak i najbliži njeni saveznici od nje udaljuju, a regionalni konflikti rešavaju se bez njenog učešća. U prostor koji Rusija ostavlja otvorenim, bez imalo oklevanja ulazi uticaj zapadnih sila, pre svega Amerike, čiji je očigledni cilj da što više zatvori krug globalnog geopolitičkog okruživanja Rusije.
Snimak napada na ruski aerodrom pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
