Evropska unija želi da nametne svoje mišljenje i svoje stavove. Ona vrši pritisak na Srbiju i uslovljava je kako bi krenula dalje na tom putu evrointegracija. Prvi uslov je da prizna Kosovo, drugi da napusti svoje sunarodnike u BiH, treći da prekine komercijalne i druge odnose sa svojim „rođacima i prijateljima”, to jest sa Rusijom. To je nešto što je neprihvatljivo. Srbija nije članica, tek je kandidat za članstvo u EU. Prema tome, unija ne može da joj nameće šta ona treba da radi. Druga stvar, to je povreda suvereniteta jedne države. EU želi da se meša u unutrašnje stvari jedne države, a to je ono što je nedopustivo, kaže Žan-Lin Lakapel, francuski evroposlanik iz grupe Identitet i demokratija (ID), poslanik u parlamentu Francuske i portparol Nacionalnog okupljanja Marin le Pen, povodom upravo objavljenog Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.
Lakapel je član Odbora za spoljne poslove u EP i član parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU u pregovorima sa Srbijom i u tom svojstvu je od 11. do 13. oktobra boravio u Srbiji na poziv narodnog poslanika Jovana Palalića iz Srpske narodne partije. U susretima s brojnim članovima Narodne skupštine i vlade Lakapel se obavestio o aktuelnim prilikama u Srbiji, naročito o poziciji Beograda u vezi s pitanjem Kosova i Metohije i o stanju puta ka članstvu u EU.
U razgovoru za „Politiku” kaže da će se u evropskim forumima boriti za interese Srbije, a o Srbiji će govoriti i na sednici EP u sredu. Na pitanje šta će da kaže tom prilikom odgovara da će biti portparol interesa Srbije.
– Reći ću da je nedopustivo takvo ucenjivanje, da je nedopustivo da se EU meša u unutrašnje stvari Srbije i da postavlja takve uslove Srbiji na njenom putu ka EU. Pozvaćemo EU da prestane da se meša u unutrašnje stvari drugih zemalja, u one stvari koje nju ne treba da interesuju i pozvaćemo je da poštuje slobodu i suverenitet drugih zemalja. U toku tog govora u EP podsetiću i državnog sekretara SAD Blinkena da ne treba da se meša u unutrašnje stvari EU. Takođe ću ih podsetiti da Srbija, koju je bombardovao NATO, sada ne želi da podrži isti taj NATO. Da Srbija koja je deset godina bila pod sankcijama prosto ne želi da sada nameće sankcije prijateljskoj Rusiji. Podsetiću ih takođe da Srbija ima istorijske veze sa Rusijom, da je Rusija ta koja brani srpske interese u UN kada je u pitanju Kosovo i da je sasvim razumljivo da Srbija ne želi da sada izda Rusiju i da joj nametne sankcije. Srbija ima pravo, s obzirom na to da 100 odsto zavisi od ruskog gasa, da se bori za svoje ekonomske i energetske interese – ističe Žan-Lin Lakapel.
Vi govorite o ugrožavanju našeg suvereniteta, ali u Srbiji se često može čuti stav da moramo da prihvatimo pravila kluba u koji želimo da se učlanimo, Evropske unije. Gde je granica, koja pravila da prihvatamo, a koja ne?
Upravo je to glavno pitanje i glavni paradoks Evropske unije. Danas je EU zapravo federacija i mi se protivimo tom konceptu. Mi želimo da to bude jedna velika Evropa, sastavljena od država, od nacija, koje su slobodne i suverene. Ono što je bila početna ideja EU, to se izgubilo, to više ne postoji, tako da EU danas sebi daje za pravo da se meša u neke stvari koje prosto nisu u njenom resoru. To je činila sa Poljskom, pa sa Mađarskom, sada to radi sa Srbijom u okviru tog procesa integracije. Mi mislimo da države u okviru EU treba da budu nezavisne i slobodne, da velika državna pitanja, kao što su recimo imigracija ili odbrana, mogu samostalno da rešavaju, suvereno, bez mešanja drugih strana. Danas je EU vrlo licemerna i navešću vam dva primera za to. Prvi, EU dozvoljava izuzeće Mađarskoj, koja je potpisala sporazum na deset godina o uvozu ruskog gasa, a s druge strane, sprečava Srbiju da to isto radi. Drugi, pod izgovorom da je Rusija napala Ukrajinu i da tamo vodi rat, EU više ne želi da komunicira s tom zemljom, niti da s njom održava odnose, a s druge strane, predsednica EK Ursula fon der Lajen pregovara o uvozu energenata iz Azerbejdžana koji bombarduje najstariji narod na svetu, Jermene. Šta da vam kažem, gas i nafta koje mi uvozimo u EU – uvozimo iz Rusije, samo to ide preko Indije i Kine.
Kako onda Srbija da se postavi u narednom periodu? Pretpostavljam da ne mislite da treba sami da prekinemo ili da zamrznemo pristupne pregovore sa EU?
Mislim da je pozicija koju ima predsednik Aleksandar Vučić jedna dobra pozicija, da ima dobar stav, koji je vrlo mudar i odmeren. Kako sam rekao i sagovornicima ovde u Beogradu, ja sam vaš portparol u EU i pokušaću da objasnim vašu poziciju, stav Srbije. Stav Srbije nije agresivan, to je sasvim legitiman stav i potrebno je da ljudi shvate šta se zapravo dešava. Sada, ako me pitate za savet šta da radite – ne mogu da vam ga dam. Jer osnovni princip koji ja poštujem je nemešanje u tuđe stvari. Srbija je suverena zemlja i treba da radi ono što želi da radi. Dakle, Srbija nije članica EU, ona ima jedan stav koji je uravnotežen, koji je pravičan i koji je potpuno legitiman. S druge strane, Srbija bi mogla da odigra jednu važnu ulogu u vezi s ratom u Ukrajini, s obzirom i na njeno iskustvo, i na geopolitički položaj. Ona bi mogla da ima važno mesto za pregovaračkim stolom. Vidimo da konflikt u Ukrajini potpuno izmiče kontroli, vrlo smo blizu početka trećeg svetskog rata, a ima puno onih koji dolivaju ulje na vatru. Prva među njima je Ursula fon der Lajen, koja stalno zagovara i priča da je jedino moguće rešenje – vojno rešenje. S druge strane, SAD imaju interes ne samo da destabilizuju i podele Evropu nego da je i unište. Imate i Makrona koji javno zagovara mir, a s druge strane šalje topove „cezar” i razne projektile na ratišta u Ukrajinu. I imate Marin le Pen, koja je dala dobru ideju – da se hitno održi mirovna konferencija na kojoj će se pregovarati o zaustavljanju rata. Dakle, nije važno s koje strane agresija dolazi, agresija mora biti zaustavljena. A rat se može zaustaviti samo pregovaranjem. I zato kažem, Srbija bi mogla da bude akter u tim mirovnim pregovorima. Jer ko je ovde glavna žrtva? Evropski narodi. Evropski narodi su ti koji plaćaju cene koje su otišle u nebo, cene nafte, gasa, električne energije.
Kakva su iskustva Francuza s posledicama uvođenja sankcija Rusiji, posle više od pola godine?
S jedne strane imate one koji vladaju, s druge strane imate narod. Oni koji vladaju prate svoju ideologiju i čak i ako postanu svesni toga da su pogrešili, oni neće to da priznaju i reći će da su u pravu. Bićemo sledeće nedelje u EP, već sam to pomenuo, i EK će od nas tražiti da uvedemo novi paket sankcija Rusiji. To neće ničemu služiti. Već sam rekao, najveća žrtva cele ove priče su narodi, a pogotovo francuski narod, jer francuski narod je u ovom trenutku u veoma teškoj situaciji. Makron je kriv, prvo, jer je uništio nuklearni sektor, koji je nekada bio veoma jak, a sada u potpunosti zavisimo od Rusije i od drugih zemalja koje imaju energetske resurse. Drugo, zbog toga što je uveo sankcije Rusiji, a to je dovelo do divljanja cena. Mi smo nekada bili šesta zemlja na svetu kada su u pitanju energenti, sada to više nije slučaj. Mi za nekoliko sedmica nećemo više imati uopšte gas i električnu energiju. Znate da se zagovara da se nivo toplote u stanovima održava na 19 stepeni, da će internet da bude noću isključen, da će bojleri da budu isključeni od 12 do 14 časova... Jedan od pet Francuza neće biti u stanju da plaća grejanje. Deset miliona Francuza je sada u teškoj situaciji. Sledeće godine će nastati problem sa hranom. Državna pomoć koja je do sada postojala biće ukinuta. To sve pokazuje do koje mere je vlada neodgovorna, ali imate narod koji počinje da se budi, koji shvata da sankcije neće zaustaviti rat. Sankcije su, s druge strane, samo obogatile Rusiju. Vidite koliko je rublja napredovala, a Putin je našao druge saveznike, okrenuo se Kini, Indiji, Saudijskoj Arabiji, Africi.
Kako mislite da će se završiti ovo geopolitičko previranje, kako će izgledati svet posle smirivanja tla?
Sve ukazuje na to da EU nije sposobna da upravlja ovim sukobom koji se odigrava pred vratima Evrope. Prvi cilj formiranja Evropske unije na početku je bio zapravo da se izbegnu novi ratovi na evropskom tlu. Drugi ciljevi su bili da se smanji nezaposlenost, da se radi na ekonomskom i privrednom razvoju, da se poveća bezbednost. Sve je sada suprotno. Imate ogromnu imigraciju, veliku nezaposlenost, preduzeća koja su delokalizovana, rat, terorizam. I to je zapravo islamski terorizam s kojim se pogotovo Francuska suočava, ali vidimo i sve ostale zemlje EU. To su problemi koji će samo rasti i mi u našoj stranci mislimo da EU treba da se promeni iznutra. Za dve godine ćemo imati izbore za EP i to će biti prilika za buđenje patriota. Za sada nismo tako brojni, ali se nadamo da će se situacija promeniti. Vidite šta se nedavno dogodilo u Švedskoj, šta se samo pre nekoliko dana dogodilo u Italiji... Kod nas u Francuskoj Nacionalno okupljanje ima 89 poslanika i to je istorijski uspeh naše partije. Sve se menja. Videćemo da okupimo partije iz drugih zemalja, da napravimo jednu veliku koaliciju, recimo s našim kolegama iz Mađarske, Španije, Portugalije, Poljske, u okviru poslaničke grupe ID. Nastojaćemo da budemo prva i najjača opozicija ovoj današnjoj Evropskoj uniji koja zapravo nastoji da uništi narode kao takve, umesto da im dozvoli da budu slobodni i suvereni.
Plan Pariza i Berlina je ucena
Da li ste tokom posete Srbiji saznali nešto novo u vezi s pitanjem KiM?
Mogu da kažem da sam veoma srećan što sam u delegaciji EP za Srbiju jer sam to i želeo. Veoma mi je bliska tema, volim Srbiju i mogu da kažem da sam referentna osoba, kojoj se u okviru poslaničkog kluba ID obraćaju po pitanju Srbije. Ovde sam već bio pre otprilike godinu i po dana. Imam nameru da posetim i BiH i Kosovo, da se opet vratim u Beograd, da saslušam ljude, jer je to način da razumem problematiku. Zahvaljujući susretima koje sam imao ovih dana saznao sam više o trenutnim okolnostima, o aktuelnoj problematici i mislim da je to osnova za odbranu interesa Srbije. Naravno, ja nisam Srbin, to nisu moji sopstveni interesi, ali ono što ja želim da branim to je – pravda, to je dobro, to su ljudi, odnosno narodi i suverenitet zemalja. U novembru će Jovan Palalić doći u Pariz, srešće se s nekim političkim činiocima, to će biti prilika i za njega da prenese ono što se događa u Srbiji i da da svoje viđenje stvari. To je jedan od načina da se brane interesi jedne zemlje.
Upravo se pojavio plan Pariza i Berlina koji se svodi na to da se Beograd ne protivi ulasku Kosova u međunarodne organizacije, pa i u UN, a Srbiji će biti ubrzan put ka EU, verovatno uz neku finansijsku potporu? Da li mislite da je to dobar plan za Srbiju?
Za mene je to ucena. Međutim, odmah da kažem da ne mogu da odgovorim na to pitanje zato što bi to opet bilo mešanje u unutrašnje stvari jedne zemlje. Srbija je slobodna zemlja koja će slobodno da odluči o tome koju poziciju će zauzeti i koju odluku će doneti. Ipak ima nešto što ću sebi dozvoliti da vam sugerišem. A to je da mislim da bi trebalo da Srbija i Francuska mnogo bolje i više sarađuju na ekonomskom planu. Francuska je druga ekonomska sila u EU, a 10. dobavljač i 16. klijent Srbije. Ne razumem zašto je to tako, zašto je Francuska odsutna sa srpskog tržišta, zašto bi pre Francuske tu bili Italija, Austrija, Belgija... Mada, moram da kažem, nije Srbija to želela, čuo sam da je izgleda Francuska provocirala takav odnos snaga. Zbog toga ću postaviti i pitanja koja se odnose na ekonomsku saradnju.
Izvor: Politika
