Piše: Vesna Veizović
Jedan od ruski portala sa kojim sarađujem, pre nekih mesec dana mi je cenzurisao članak, i to tako što je deo u kom pišem o Aleksandru Vučiću i potezima ove polupostojeće vlade Srbije isečen. Urednik portala mi je rekao da ćemo to ostaviti za vreme kada Srbija uvede Rusiji sankcije.
Mnogi domaći kritičari su često besni na ovakav odnos ruskih medija pod kontrolom ruskih vlasti prema Srbiji.
„Zašto nema cenzura, zašto besmislene pohvale, zašto ćutanje kada je tako i tako…“ Ne treba kriviti te naše domaće kritičare, valja imati u vidu da smo navikli na stalne kritike zapadnih lidera, na mešanje i konačno na taj kolonizatorski odnos prema nama, pa ne možemo da se naviknemo da postoji jedna svetska sila koja nema pretenzije da vodi našu unutarnju politiku.
Nije ovde u pitanju pohvala, niti ćutanje, već dostojanstven i diplomatski odnos prema Srbiji kao suverenoj zemlji. Za razliku od zapadnih političara, ambasadora i medija, Rusija se ni na koji način ne meša u političke odluke Srbije. Samim tim joj ukazuje poštovanje. Ali Rusija se ne meša ne samo u političke odluke Srbije, nego nijedne druge zemlje. Ipak NVO sektoru ta činjenica ne predstavlja problem da Srbiju ipak proglasi ruskom gubernijom i to samo zbog odnosa velike većine naroda koji prema Rusiji gaji bratski odnos i ma koliko se zapadni mediji trudili da to drugačije postave, ta iskrena ljubav dva naroda je daleko jača od bilo kakve propagande.
Čak i sada kada je postalo izvesno da bi mogao doći trenutak da Srbija nakon uspostavljanja Vlade uvede Rusiji sankcije, taj odnos se neće preko noći promeniti. Razloga za to je više. Prvi, koji i sami Rusi navode jeste određeni geografski položaj Srbije koji je kao takav podložan ucenama. Već od postavke Kristofera Hila za novog ambasadora SAD u Srbiji postalo je očigledno da od suverenosti u našoj državi ostalo možda samo neko kilavo S i da će jedino lukavstvom domaćih političara se rastezati ono neizbežno, u ovom slučaju uvođenje sankcija Rusiji.
Evropska komisija zvanično je izglasala da je put Srbije u EU gotov, ukoliko Srbija ne uvede Rusiji sankcije. Iako je očigledno, što su pokazala i poslednja ispitivanja povodom poverenja u EU, da većina građana Srbije ne želi da se nastave evropske integracije, o tom putu se ne pitaju ni građani Srbije a ni sama marionetska vlast. Ruski Komersant dobro primećuje da se napad zapadnih država pojačao ubrzo nakon objavljivanja izveštaja Evropske komisije o pregovorima sa Beogradom 2022. godine, koji je pokazao ozbiljno skretanje srpske spoljne politike od kursa EU.
A kako se približava krajnji rok formiranja nove vlade i sama retorika Aleksandra Vučića se menja, koji je svojevremeno govorio da će se Srbija držati postojećeg stava sve dok to ne šteti nacionalnim interesima. Ako šteta „postane mnogo veća“, vlasti će biti prinuđene da naprave izbor u korist svoje zemlje.
Nažalost, vreme koje je kupio polako ističe a kako se nacionalni interesi Srbije ne poklapaju sa nacionalnim interesima Amerike, nije teško pogoditi zašto je u javnost puštena čitava armija analitičara koji će iz raznih uglova da nam objasne kako je uvođenje sankcija Rusiji ipak najbolja opcija za nas.
Međutim, Aleksandar Vučić ima još jednu mogućnost – da sačeka da istekne krajnji rok i raspiše nove izbore. Time će kupiti još dosta vremena koje, vrlo je verovatno, može biti dovoljno da se raziđu mutni oblaci i jasnu pokažu geopolitičke snage. Nesumnjivo da bi taj potez debelo platio, ali bi isto tako dosta i dobio.
Portal Nova, je u svrhu antiruske kampanje kojom se bavi na najprljaviji način objavila izjavu Aleksandra Vučića sa tendecioznim naslovom potpuno izvučenim iz konteksta – „Ako ne uvedemo sankcije Rusiji, u velikom smo problemu“. Međutim, Vučić je ovaj put retko iskreno izneo situaciju u kojoj se nalazi naša zemlja, i nije pogrešio kada je rekao da Zapad ne vrši pritiske na njega kao predsednika države Srbije, već na čitavu zemlju uključujući i njen narod.
„Nema problema, ukinućemo vize. Nema problema, usaglasićemo se. Problem je u Srbiji? Mislite da će biti dovoljno? Neće biti ni vest. Da uvedemo sankcije zato što njima smeta da postoji zemlja koja želi da ima slobodno mišljenje i koja nikoga nije ugrozila“, suština je onoga što je rekao Vučić u svojoj izjavi, ali…
Ali problem je čitava prethodna decenija sedenja na dve stolice i izmicanje pred svakim zahtevom Evropske Unije i SAD, problem je preveliki broj mediokriteta u vladajućoj stranci, glupih i poslušnih, svesnih svoje nestručnosti i da im je svaki dan na datoj poziciji odbrojan i da su kao takvi zamenjivi, i problem je što okružen takvim ljudima sada i da želi nešto konkretno da učini teško da može, jer isto tako kako su danas stali uz njega, sutra će ti isti ljudi stati uz bilo koga drugog. I sama ta unutarnja previranja nisu zanemarljiv argument koji otežava našu političku poziciju.
Aleksandar Vučić je nabrojao nekoliko stavki, beznačajnih u odnosu na one koje će biti sledeće i nizu ucena. Ako danas uvedemo Rusiji sankcije jer je EU parlament izglasao da mi to moramo da uradimo ukoliko hoćemo da nastavimo put evrointegracija, i ako je isto to izjavio, ne jednom nego to radi više puta na dan američki ambasador, ko nam garantuje da takva reakcija neće biti povodom Kosova i Metohije, Vojvodine, Raške, tzv Preševske doline? I što je najgore, ako Rusiji uvedemo sankcije ko nam ostaje u SBUN da se kao do sada poziva na rezoluciju 1244? Niko!
Sa jedne strane je zapad koji nas ucenjuje i nastaviće to sve dok potpuno ne nestanemo a sa druge ćemo sebi od brata napraviti neprijatelja! Da ne govorimo o bivšoj braći i komšijama koji samo trljaju ruke gledajući nas u beznadežnoj situaciji, kao gladni vuci jagnje na izdisaju.
Pa čak i da je jedini cilj Aleksandra Vučića opstanak na vlasti, Uvođenjem sankcija Rusiji izvršiće političko samoubistvo. Možda ne samo zbog visokog stepena rusofilije među narodom, posebno među glasačima, već zbog niza događaja koje će uslediti nakon toga.
Iako do sada Rusi nisu komentarisali političke poteze Srbije, manje više su prelazili i preko glasanja Srbije u SBUN povodom događaja u Rusiji, poslednja dva dana ruski mediji prilično zabrinuto komentarišu naslove iz srpske štampe koji izgledaju kao da se narod priprema na potez koji će biti možda čak i tragičan za naš narod.
Ruski analitičar Stanislav Mitrahovič opravdano smatra da Rusija u slučaju sankcija neće potegnuti energetske sankcije prema Srbiji, kao što nije ni u slučaju ostalih zemalja koje su joj uvele sankcije, ali da će promeniti politiku povodom Kosova i Metohije:
„Najverovatnije, u ovom slučaju Rusija može prestati da podržava Srbiju u pitanju Kosova. Moskva neće koristiti energente kao polugu pritiska. Ove godine Rusija je obezbedila izdašan popust za Srbiju (u okviru novog sporazuma sa Gaspromom, Srbija plaća gas oko 400 dolara za 1.000 kubnih metara – prim. autora). Ako se Beograd uključi u antirusku politiku, onda će Moskva u najgorem slučaju odbiti da obnovi ovaj ugovor, ali neće ucenjivati gasom i naftom“.
Da Srbija neće još dugo moći da sedi na dve stolice smatra i Nikolaj Topornin, on kaže da Srbija mora odabrati strani jer svet nije multipolaran već je njegova bipolarnost sve izraženija, a bez obzira na donekle i nepovoljan geografski položaj naša država je doterana do zida:
„Ne može biti da je svih dvadeset sedam država“ EU za sankcije Rusiji, a samo Srbija je protiv, objasnio je ekspert. Ako Srbija „insistira na specijalnim odnosima sa Rusijom „, onda će Evropskoj uniji biti lakše da ne primi Srbiju u svoje članstvo“.
Uopšte nije nemoguće da bi se i samo rukovodstvo države okrenulo Rusiji i odustalo od evropskog puta ali tu opet dolazimo do još jednog ali… Posledice konačnog odustajanja od evrointegracija su neizvesne. Ipak kao što sam i gore navela, niko nam ne garantuje da nakon uvođenja sankcija Rusiji nećemo doći u sledeću pat poziciju, samo kada do toga dođe nećemo imati nijednu veliku silu iza nas.
Dok u slučaju ostanka na prijateljskim vezama sa Rusijom, ili statusa KVO koji se može izvesti probijanjem granica za formiranjem vlade i raspisivanjem novih izbora, dobićemo još čvršću podršku i valja imati u vidu da ne govorimo o Rusiji iz devedesetih godina, već Rusiji koja jeste svetska sila ali je i u situaciji da mora da ceni svaki prijateljski gest.
Jedino što je sigurno jeste da se Aleksandar Vučić nalazi u veoma nepovoljnom položaju i da je pred njim zaista istorijska odluka kojom se ne bira između Rusije i Evropske Unije, već između slobode i večnog ropstva.
Izvor: Vaseljenska TV
