"Rat Rusije protiv Ukrajine podstiče strah da bi Kremlj i na Balkanu mogao da izazove sukobe, makar samo da isprovocira tamošnje proređene snage NATO. Alijansa u regionu već odavno nije vojno tako snažno zastupljena kao devedesetih godina, odnosno početkom ovog veka. U BiH su jedinice pod komandom NATO, s ciljem implementacije Dejtonskog mirovnog sporazuma, nekada brojale gotovo 60.000 vojnika. U okviru zaštitnih trupa Kfora na Kosovu je od 1999. bilo raspoređeno 50.000 vojnika. Od toga je malo preostalo. Bezbednosna situacija u regionu godinama je važila za toliko stabilnu, da se sveobuhvatna zapadna vojna prisutnost više nije činila neophodnom", piše Frankfurter algemajne cajtung u tekstu pod naslovom "Vojska koja tako ne sme da se zove".

Nemački list podseća da je Eufor nakon 24. februara ove godine aktivirao "operativnu rezervu" za BiH od oko 500 vojnika iz raznih zemalja-članica EU. Osim rata, razlog je, kako se navodi, bila i retorika Milorada Dodika, koji je nedavno na izborima ponovo izabran za predsednika Republike Srpske. "Političar koji otvoreno simpatiše s ruskim predsednikom najavio je da će biti preduzeti koraci za odvajanje od države, recimo poput osnivanja sopstvene vojske."

"U slučaju daljeg zaoštravanja, Eufor bi mogao da aktivira ’stratešku rezervu’ s još 800 naoružanih vojnika. Ipak, to nisu velike brojke. Zapadno vojno prisustvo u Bosni i Hercegovini i na Kosovu je pre svega psihološko pružanje osećaja sigurnosti stanovništvu, pod motom: niste zaboravljeni."

"Razliku kada je reč o Kosovu posebno pravi američko prisustvo u bazi Bondstil nedaleko od granice sa Srbijom. Osim toga, uz pomoć većine zemalja NATO – ne samo Bundesvera, koji trenutno na Kosovu ima oko 70 vojnika – tamo se formira lokalna vojska. Zbog izrazito proameričkog stava albanskog stanovništva na Kosovu, te oružane snage bile bi verovatno pouzdani partneri bezbednosne politike NATO u regionu", ocenjuje se u članku.

NATO međutim o svom angažovanju na formiranju te vojske nerado govori, piše Frankfurter algemajne cajtung uz ocenu da to ima veze s mirovnim planom bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija.

"On je kao pregovarač 2007. Ujedinjenim nacijama predstavio svoj plan za nezavisnost Kosova. To je postala osnova za proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008. koju je Zapad većinski podržao. U Ahtisarijevom planu nije bilo reči o armiji, u najmanju ruku ne pod tim imenom. Umesto toga, plan je predviđao ’multietničke bezbednosne jedinice’. Trebalo je da one, kako je navedeno, budu neka vrsta tehničke organizacije za pružanje pomoći s maksimalno 2.500 pripadnika, koja bi prvenstveno bila angažovana u slučaju prirodnih katastrofa. Reč je bila pre svega o tome da se bivši kosovsko-albanski dobrovoljci, pripadnici neregularnih snaga, integrišu u strukture koje kontroliše Zapad", podseća list iz Frankfurta.

Bundesver ima jednu od vodećih uloga

Više zapadnih armija uključeno je u formiranje kosovske vojske, a, kako se ocenjuje u tekstu, "Bundesver igra vodeću ulogu".

"On je 2018. godine rasporedio više od 40 terenskih vozila tipa ’Volf’, uključujući i radionice, i to, kako je rečeno, kao ’vidljiv izraz izvrsnih odnosa između Bundesvera i Kosovskih snaga bezbednosti’. Za deset godina trebalo bi da bude završeno formiranje jedinica. Pri tom se u nezvaničnim razgovorima u Berlinu ne osporava da Kosovo prema Ahtisarijevom planu zapravo ne bi trebalo da ima vojsku. ’Zato ne govorimo o tome’ – navodi se o ulozi NATO u izgradnji kosovske vojske."

"U Prištini potvrđuju da postoji živa razmena s Bundesverom. Kada je reč o vojnoj obuci, Bundesver osigurava logističku obuku, obuku vojne policije ili obuku pri deminiranju. Posete jedinicama takođe su do programa. Nemački general s jednom zvezdicom savetuje Kosovare o formiranju ministarstva obrane. I u drugim vojskama članica NATO kosovski oficiri takođe su gosti na kursevima i vežbama. U 2021. godini više od 300 pripadnika kosovskih jedinica učestvovalo je u velikim manevrima ’Branilac Evrope 21’, pod koordinacijom SAD. U izgradnji kosovske vojske, uz Amerikance i Nemce, posebno se ističu Velika Britanija i Turska", navodi Frankfurter algemajne cajtung.

Izvor: Dojče vele