„Druže, šta ćemo?“ Ja kažem – „Šta šta ćemo? Mi radimo po zakonu, vi radite svoje“, a on kaže – „Ne znaš u šta si upao, vi ste za ove gradske šeme“, ja kažem – „Mi smo za gradske šeme, ali ovde je nađeno preko pet tona droge“, a on kaže – „Ne znaš u šta si upao, ovo je zajednički projekat VOA i BIA“.

Ovo je deo razgovora koji je Slobodan Milenković, načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, vodio sa Sašom Vujisićem, pripadnikom Vojnoobaveštajne agencije (VOA) i jednim od optuženih u predmetu „Jovanjica 2“, nekoliko dana nakon policijske akcije na Jovanjici.

Slobodan Milenković, koji je poznat i po nadimku Mali Senta, iskaz je dao tokom istrage 4. marta 2020. godine pred zamenikom tužioca Sašom Drecunom, a transkript tog svedočenja ima 22 strane. Međutim, tek jedan deo tog njegovog iskaza prenet je u optužnici u predmetu „Jovanjica 1“.

BIRN je putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od Višeg suda u Beogradu dobio celokupan transkript Milenkovićevog svedočenja i iz njega prenosimo delove koji do sada nisu bili dostupni javnosti, a u kojima on priča o ulozi pojedinih visokopozicioniranih pripadnika bezbednosno-informativne agencije (BIA), Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), VOA…

Transkript Milenkovićevog iskaza potvrđuje ranije glasine o učešću pojedinih najviših funkcionera službi bezbednosti u slučaju Jovanjica, koji se, međutim, nisu našli ni na jednoj od dve optužnice podignute vezi sa ovim predmetom, niti su ispitani kao svedoci.

Upozorenja Saše Vujisića Milenkoviću pod okriljem noći

Inspektor Slobodan Milenković, pod čijom je komandom izvedena policijska akcija na imanju Jovanjica 13. novembra 2019, opisao je pred zamenikom tužioca svoj susret sa Sašom Vujisićem, pripadnikom VOA koji je i inicirao taj sastanak, a koji se i danas nalazi u bekstvu.

Prema zvaničnim podacima, Vujisić je Srbiju napustio 5. decembra 2019, a prema nezvaničnim informacijama, od tada boravi u Americi. Kako BIRN saznaje, sud je za njim, po predlogu tužilaštva, poternicu raspisao 6. jula 2020. godine.

Vujisića optužnica „Jovanjica 2“ tereti da je Koluviji obezbedio legitimaciju VOA sa, navodno, falsifikovanim potpisom direktora agencije Zorana Stojkovića.

Ovaj deo iskaza Slobodana Milenkovića do sada nije objavljen niti je prenet u optužnicama u predmetu „Jovanjica“.

Prema Milenkovićevim rečima, Saša Vujisić ga je pozvao telefonom uveče 17. novembra 2019, četiri dana nakon upada policije na Jovanjicu, da se vide u ulici Milutina Ivkovića, kod Partizanovog stadiona.

„Čovek me je pozvao, vidim da se uparkirao malo dalje, došao je, mislim pozvao me kolegijalno, a došao je kao da se nalazi ne znam sa kim, pretpostavljam da je bio ozvučen, vidim da je nameštao onu rolku, zamalo se nije udavio tamo, i jedino što mi je bilo, stvarno mi je bilo… ja sam bio blago rečeno u šoku“, opisuje Milenković kako se osećao kada je shvatio zbog čega ga je Vujisić zvao, jer ga je upitao – „Šta ćemo sad“, stavivši Milenkoviću do znanja da je Jovanjica zajednički projekat BIA i VOA.

„Ne znaš u šta si upao, ovo je zajednički projekat VOA i BIA, ustvari rekao je da je njegov projekat VOA-e i BIA-e, a kao da je on glavni u celoj toj priči za organizaciju celog posla“, objasnio je Milenković i preneo Vujisićeve reči koje su ukazivale na to da postoje planovi da se slučaj „Jovanjica“ zataška.

„Takođe mi je rekao da će se to naći sutra na tački dnevnog reda nekog njihovog odbora tamo u Vojsci, i takođe mi je rekao, kada sam mu rekao da su biljke (kanabis pronađen na Jovanjici, prim. aut.) već uzorkovane pošto je već bio 17. (novembar, prim. aut.) da je verovatno sve opojna droga, on mi je na to rekao da će on preko BIA-e zatvoriti sutradan u Specijali (žargonski izraz za Specijalni sud i tužilaštvo, prim. aut.) da to veštačenje pokaže da ne bude opojna droga, to su znači reči Saše Vujisića, radnika Vojske ili VBA, VOA, sad ne znam kako mu je tačno rešenje… ali mogu da ga prepoznam, naravno i da se suočim ako bude trebalo.“

U nastavku iskaza, Milenković je govorio o tome koliko je bio iznenađen Vujisićevim rečima.

„Bio sam u šoku, ja sam video da je takav posao (Jovanjica, prim. aut.) bilo nemoguće organizovati bez pojedinaca u službi… i ne samo što su ugrozili poštene i pravedne pripadnike svih ostalih službi i bezbednost Srbije, već su ugrozili i reputaciju i renome jednog predsednika, jer njihovo postupanje za njihov lični interes, zarad finansijske dobiti je dovelo do ovoga do čega je dovelo…”, rekao je Milenković dodavši da je to verovatno najveća fabrika droge u Evropi.

“… verovatno najveća, sa najsavremenijom opremom, sa najvećom verovatno podrškom ikada pojedinačnih pripadnika službi bezbednosti Republike Srbije, i to mora da se zna, i to mora da se zna, to je ono što meni stavlja jedan veliki znak pitanja u pravni sistem jedne države, ali nadam se da će sve to na kraju da ispadne kako treba, s obzirom na to da uvek na kraju ima ispravnih ljudi i u tužilaštvu i u sudu i u policiji, da se otkriju takva zlodela i takve zloupotrebe položaja da bi dalje mogli da funkcionišemo kao država“, rekao je tada inspektor Milenković.

Milenković o dve verzije Vujisićevog bekstva

Govoreći o rešenju VOA pronađenom na Jovanjici 19. novembra 2019, kojim je Koluvija bio ovlašćen za obavljanje određenih zadataka za tu obaveštajnu agenciju, Milenković je rekao da je u dogovoru sa tužilaštvom, Vojsci poslat zahtev da se izjasni o verodostojnosti tog rešenja.

„Znači rešenje je takvo da se u njemu nalazi ime Predraga Koluvije i dole potpis brigadni general Zoran Stojković. Oni su se izjasnili da je zloupotrebljen pečat brigadnog generala i da je rešenje najverovatnije falsifikat, ali s obzirom da nam do dan danas nisu dostavili ime, rekli su da su predali disciplinske mere za nekog ko treba krivično da odgovara, ali ajde to valjda treba paralelno da ide i disciplinski, ali OK to je njihova politika, neću da ulazim u to, nadam se da će vojska da se reši tih ljudi koji zloupotrebljavaju položaj…. ali do danas nismo dobili ime čoveka koji je zloupotrebio pečat“, rekao je Milenković.

Osim toga, Milenković je izrazio i svoje sumnje povodom bekstva Saše Vujisića, koji je prema optužnici, obezbedio Koluviji pomenuto rešenje VOA.

On navodi da je po jednoj priči Vujisić premešten iz vojske u neku stranu zemlju, među kojima je pomenuo i Ameriku, da je napustio “teritoriju Srbije i da do dana danas se nije vratio”.

“Priča da je on sam odbegao, da nisu znali je jedna, i ima druga priča da je on opet poslat tamo da bi ćutao. Ne izražavam sumnju ni u jednu ni u drugu, ustvari izražavam sumnju i u jednu i u drugu priču dok se ne utvrdi verodostojnost izjave svih, kako čovek koji je na rešenju VOA-e, koji je glavni operativac VOA-e u saradnji sa Predragom Koluvijom može da napusti državu, pa šta ćemo da nas napadne neka oružana sila, da imamo neke tajne agenture u Srbiji, šta ćemo tu da radimo, pogotovo u procesu koji traje, to je meni onako veliki znak pitanja i taj čovek će morati da se sasluša, jer je on meni decidno rekao da je to njegov projekat koji je podržala BIA…“, rekao Milenković.

Međutim, za mesec i po dana biće tačno tri godine kako je Vujisić nedostupan istražnim organima Srbije.

Inače, o Koluvijinim kontaktima sa vrhom VOA i njenim direktorom Zoranom Stojkovićem, BIRN je već pisao u tekstu u kom su preneti delovi dokumenta koji opisuju sastanak u niškoj kafani Mrak, kom su prisustvovali Zoran Stojković, tadašnji visoki funkcioner makedonske Vlade Dragi Raškovski i Predrag Koluvija.

Koluvija hteo da me impresionira kontaktima u svom telefonu

Milenković je u iskazu pričao o telefonima koje je Koluvija imao kod sebe prilikom zaustavljanja na auto-putu tog 13. novembra 2019. U optužnici „Jovanjica 1“ prenet je deo tog iskaza, ali ne i onaj u kom se pominju Milenkovićevi navodi o tome da mu je Koluvija pokazivao poruke i kontakte koje je imao u svojim telefonima.

Iako je Milenković tri puta pomenuo da mu je Koluvija pokazivao koje kontakte ima u svom telefonu, želeći da impresionira inspektora, tužilac ga nije pitao čije mu je kontakte Koluvija pokazao, navodi se u tekstu BIRN-a.

„Sad sami telefoni koji su nađeni kod Koluvije, oni nisu otvarani, Predrag Koluvija je sam otvarao telefon… On je verovatno hteo da tu, ne znam, da me flešira sa nekim svojim kontaktima, što meni apsolutno ništa ne znači. Mi smo došli na imanje, mislim tu je šest tona droge, da li se zoveš Predrag Koluvija ili se zoveš nekako drugačije, nama je to isto. Sticajem okolnosti nam nisu zato što smo smo za njega znali da je već prodavac opojne droge, ali znači on je tu imao kojekakve kontakte pokazivao, hteo da impresionira. Mislim mi smo samo jedno malo skromno Odeljenje koje baš ne ulazimo u te duboke, te velike priče, pa smo radili onako kako smo radili i sa ostalim građanima.“

Nešto kasnije tokom davanja iskaza, Milenković je ponovo pomenuo Koluvijine kontakte, odnosno poruke u njegovom mobilnom telefonu, ali ga tužilac Drecun opet ništa nije pitao o tim kontaktima.

Naime, na pitanje tužioca u kakvom se statusu nalazio Koluvija između 13. i 14. novembra, odnosno od momenta kada ga je policija zaustavila na auto-putu, pa do 14. novembra kada je zvanično priveden, Milenković objašnjava:

„On se nalazi da kažem u jednom specifičnom statusu, u smislu da nije bio zadržan, još zvanično nije bio… on je bio predmet istrage mogu da kažem u smislu zato što je pokazao tu službenu legitimaciju i zato što smo mi tamo zatekli na imanju, ali do, kažem, konstatacije Borke Jovanović tužioca da se zadrži, on nije bio zadržan i nije tretiran kao uhapšen, on je čovek bio slobodan, pričao sa nama, fleširao mi te poruke iz telefona i tako dalje.“

Treba podsetiti da je Koluvija u momentu zaustavljanja na auto-putu, prema navodima iz optužnice, kod sebe imao četiri mobilna telefona.

Jedan od njih, Blekberi, do danas nije veštačen, sa obrazloženjem da nije mogao biti doveden u mod za učitavanje sadržaja, jer je bio zaključan nepoznatom šifrom.

Kako je prethodno 8 puta uneta pogrešna šifra, konstatuje se da su ostala samo dva pokušaja od mogućih 10 za njegovo otključavanje.

Inače, ovaj Koluvijin Blekberi je od trenutka otkrivanja uzgajališta Jovanjica bio u centru pažnje, jer su se vrlo brzo proširile nezvanične informacije da je upravo sa tog mobilnog telefona Koluvija pozvao nekog vrlo važnog i moćnog, kako bi se policijska akcija zaustavila.

Pokušaj zataškavanja Jovanjice po nalogu šefa Beogradskog centra BIA

Iz iskaza Slobodana Milenkovića prenetog u optužnici „Jovanjica 1“, izbačen je i deo u kom on govori o svojim saznanjima o ulozi Mirka Škera, šefa Beogradskog centra BIA.

Govoreći o tome koga je sve zatekao na imanju Jovanjica prilikom pretresa 13. novembra 2019, Milenković je rekao da su tamo bili policajac Milan Kendija i Aleksandar Tošić, pripadnik BIA. Obojica su se docnije našla na listi okrivljenih u predmetu „Jovanjica 2“, za koji zbog opstrukcije, već više od godinu i po dana ne može da započne suđenje.

Milenković je pred tužiocem dalje prepričao svoj razgovor sa Tošićem, koji mu je preneo jedno „obaveštenje“ po nalogu svog šefa Mirka Škera.

„Takođe prilikom dolaska na objekat, mene je sačekao pripadnik BIA Aleksandar Tošić… čovek mi je rekao da je njega poslao šef Beogradskog centra BIA Mirko Škero, jer su oni imali profesionalnu i poslovnu saradnju sa Predragom Koluvijom i imanjem Jovanjica, gde sam ja pitao, malo mi je bilo čudno, kažem – `Kolega, vi znate da ovde ima preko šest tona droge`, ovako 5-6 tada nisam mogao tačno da znam koliko, on kao – `Dobro, moja je dužnost samo to da vas obavestim i da vas zamolim da to sutra ne izađe u javnost`“.

Na pitanje tužioca da li je Tošić prilikom dolaska policije na Jovanjicu preduzimao neke nezakonite radnje, Milenković je odgovorio:

„Ne, on, moram da budem iskren, on nije rekao da mi ne postupamo ili nešto, on je čovek rekao da čovek (Koluvija, prim.aut.) ima saradnju sa BIA, da ga je poslao Mirko Škero, šef Beogradskog centra, da moli da to ne izlazi u javnost, i tako eto, to je to. Gde sam mu ja odgovorio da mi niti izbacujemo saopštenja na taj način, znači mora saglasnost tužilaštva, i onda tek dajemo Birou za medije MUP-a, i on je rekao dobro, i tako eto. S tim da je sigurno u više navrata bio na Jovanjici, mislim jedan radnik BIA da obilazi Jovanjicu u toliko navrata, gde je fabrika opojne droge!“, opisao je Milenković svoju začuđenost tom činjenicom.

Mirko Škero nije obuhvaćen optužnicom u predmetu „Jovanjica 2“, a njegovo ime se ne pominje u bilo kom kontekstu ni u jednoj od dve optužnice u tom slučaju.

Neispitana uloga načelnika Službe za suzbijanje kriminala MUP-a

U optužnicu nije ušao ni deo Milenkovićevog iskaza o njegovim saznanjima o učešću načelnika Službe za suzbijanje kriminala (SSK) Zlatka Pantelića.

„Imam saznanje koje je sad možda nedokazivo, ali takođe da su imali čoveka preko kog su proveravali da li su pod obradom MUP-a, čoveka iz SSK, ali o tom potom da vidimo, pretpostavljam da je to načelnik Službe za suzbijanje kriminala. Voleo bih da se proveri da li su bili neki operativni izveštaji po kojima nije postupano…“, rekao je Milenković, konstatujući u nastavku da su Zdravko Milošević i Stevan Holić, inače zaposleni na Jovanjici, neometano prodavali drogu sa tog imanja zahvaljujući pomenutom Zlatku Panteliću i drugim pripadnicima službi bezbednosti.

„Prodavali iz njegove (Koluvijine) laboratorije njegovu drogu, spajali sa drugim ljudima po gradu, ja samo ne mogu da verujem da ti pripadnici Službe malo ono morala, bar toliko da kažu da jedna organizacija ovakva prodaje opojnu drogu na teritoriji Srbije, na teritoriji Beograda, pritom je ovaj šef Beogradskog centra BIA-e (Mirko Škero, prim. aut.), ovaj prvi mu možda operativac u Beogradu (Aleksandar Tošić, prim. aut.), ovaj je tamo neki u Vojsci, neki agent VOA-e ne znam kako mu je rešenje (Saša Vujisić, prim. aut.), ovaj jedinice za obezbeđenje (policajac Milan Kendija, prim. aut.) Baštovanović šef korupcije (policajac Zoran Baštovanović, prim. aut.), ovaj u SSK ne mogu zvanično da ga prozovem, ali znam da je i on proveravao, ali o tom potom, Zlatko Pantelić, on je proveravao i nikom ništa.“

Pantelićevu poziciju i značaj, Milenković je pomenuo i kada je odgovarao na pitanje advokatice Zore Dobričanin Nikodinović, koja je tražila da objasni ko je u policiji bio nadležan za proveru kanabisa na Jovanjici, nakon što je Koluvija dobio dozvolu Ministarstva poljoprivrede da na imanju uzgaja industrijsku konoplju, budući da je bila dostavljena kabinetu tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića.

On je naveo da korespondencije idu preko državnih sekretara, Direkcija policije, Uprave kriminalističke policije (UKP), Nacionalnog –kriminalističko-tehničkog centra (NKTC).

“Ne mogu po imenu nikoga da navodim, mogu da navedem jedino da je ispod u okviru UKP-a imate SSK, gde je već pomenuti Zlatko Pantelić i imate u okviru Službu za suzbijanje narkomanije koja bi trebalo da bude koordinator svih organizacionih jedinica MUP-a koje rade po liniji droga“.

Inače, ime Zlatka Pantelića javno je prvi put pomenuto na pretposlednjem ročištu u predmetu „Jovanjica 1“ koje je održano 21. septembra ove godine, kada je na sudu čitana prepiska između Predraga Koluvije i jednog bivšeg zaposlenog na njegovom imanju u kom se pominje Zlaja, odnosno Zlatko Pantelić.

Iz prepiske se vidi da su sa Pantelićem bili u čestim i bliskim kontaktima, a svedok je na suđenju potvrdio i da su se on i Koluvija viđali sa njim.

Provere vršene kroz baze MUP-a

Milenković je govorio i o ulozi pripadnika službi koji su učestvovali u uzgoju i prodaji marihuane sa Jovanjice, ali i o načinu na koji je njegovo odeljenje radilo operativnu obradu osoba umešanih u slučaj, koja nije bila “by the book”, zbog straha da bi istraga mogla biti zaustavljena.

„Mogu da vam kažem da su oni (pripadnici službi, prim. aut.) ne samo što su štitili fizički taj objekat, oni su dolazili na taj objekat i posećivali ga, čuvali od dronova i od prilazaka ne znam kakve policije, vojske, koga već sve, oni su to radili i sistematski, jer su oni vršili provere kroz baze MUP-a da li su slučajno lica pokrivena. Sad mene neko pita da li je lice bilo na obradi… ali nije bilo na obradi kako ministarstvo (MUP) smatra, jer ja da sam radio tako kako oni propisuju, a ovo nije da je nepropisno, ali nisam radio baš po obaveznoj instrukciji za dugoročne obrade, radio sam baš onako kako treba da bi došlo do ovog rezultata… Jer, bilo koji papir da je prošao sa njegovim imenom sa njegovim podacima (Koluvija), ili sa podacima nekog od ovih njegovih ljudi koji su radili za njega i proizvodili opojnu drogu, sigurno posao ne bi mogao da… mi bi bili usporeni, zaustavljeni u smislu – nemojte vi to, to radi neko drugi, nemojte, čekajte, nemojte ovo, nemojte ono, ovo je bio jedini i najbolji mogući način što se verifikovalo kroz dati rezultat“, kazao je Milenković, dodajući da je Koluvija „najverovatnije“ imao svog čoveka u i Specijalnom sudu za organizovani kriminal, ali da će to istražiti i naknadno dostaviti podatke.

Na Jovanjici nije uzgajana marihuana, već skank

Milenković je detaljnije od onoga što je preneto u optužnici, govorio i o tome da je na Jovanjici uzgajana ne marihuana, već skank, koji ima veće koncentracije THC-a pa i značajno veću cenu, i o neshvatljivom uplivu službi u taj kriminalni posao.

„Ovoliki upliv Službi, ovolika korespondencija sa ovakvim čovekom koji je prodavac opojne droge, proizvođač opojne droge… Većina biljaka prelazi 10 odsto THC-a. Tako da je apsolutno to da su oni zloupotrebili rešenje neko koje su dobili od Ministarstva poljoprivrede kako bi sadili opojnu drogu marihuanu, ovo čak nije ni marihuana, ovo je skank, to je proizvodnja marihuane u veštačkim uslovima, gde one imaju pojačane koncentracije THC-a i gde je cena enormno veća od regularne cene marihuane, znači na zapadu se kreću od 2-4 hiljade evra opojna droga ovog kvaliteta.“

Govoreći o onome što su policajci zatekli na Jovanjici, Milenković je rekao da se Koluvija pozivao na neku dozvolu Ministarstva poljoprivrede za proizvodnju industrijske konoplje, ali da ono što su videli na imanju nije imalo veze sa tom biljkom.

Prepričao je i svoj razgovor sa fitoinspektorom koji je bio angažovan, napominje se u tekstu BIRN-a.

„… to je stvarno smejurija, pa kada sam ušao tamo prvi dan, po obliku biljke, mirisu, ja sam znao odmah da je marihuana, ali ajde čekamo zvanično veštačenje, čekamo da sve radimo po PS-u, po zakonu, po Ustavu, da nikoga ne ugrozimo, možda čovek stvarno ima neku dozvolu”, navodi se u transkriptu uz Milenkovićevo opažanje da je intencija ovde bila jasna da se uz podršku pojedinaca iz Službi, koji su zloupotrebili svoj položaj, napravi jedna simbioza sa kriminalnom grupom.

“U periodu od godinu dana (to bi) možda bila najorganizovanija i najmoćnija finansijska grupa na teritoriji Srbije, to je recimo, po mojim nekim proračunima, između 30 i 40 miliona evra godišnje“, rekao je Milenković.

On se u jednom trenutku zapitao da li “ima negde veća laboratorija sa tolikim navodnjavanjem, sa grejačima podnog grejanja”. “Pa ja verujem da u Specijali nema niko podno grejanje u kući, da vi 12 hektara maltene imate pod podnim grejanjem, to su ogromne finansije“, zaključuje Milenković.

SAJ postavlja kamere radi zaštite Jovanjice

U delu svog svedočenja koje, takođe, nije objavljeno u optužnicama, Slobodan Milenković govori o tome da je Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) MUP-a Srbije, po urgenciji, poslala jednog svog pripadnika da na Jovanjici postavi nadzorne kamere radi zaštite tog, kako se u optužnici tvrdi, uzgajališta psihoaktivnog kanabisa.

„Komanda SAJ-a šalje Dejana Mitrovića koji je čovek pošten stvarno, mogu da kažem da je pošten jer sam razgovarao sa njim, deluje mi da je pošten, i nikada nikakvo saznanje za njega nisam imao, koji će sada verovatno posle svega ovoga da napusti MUP pretpostavljam, koji je zloupotrebljen, koji nije išao u one zasade, njemu je rečeno – `e idi ti, to je jedan naš prijatelj, stavi ti njemu tehniku za zaštitu objekta`, čovek koji treba da služi namenski za državu, za zaštitu teritorijalnog integriteta, za sprovođenje specijalnih akcija, za tajno posmatranje eventualno terorista, jer radi u antiterorističkoj jedinici, postavlja kamere za najveću fabriku droge u Evropi“, rekao je Milenković pred zamenikom tužioca i dodao da misli da ih Mitrović na kraju nije postavio, jer je Jovanjica, prema rečima tog pripadnika SAJ-a, već imala uhodan tim inženjera „kako bi pokrili celu tu priču“.

Milenković je naveo da je to urađeno na urgenciju izvesnog Siniše Krunića. “Mislim da je rođen u Trebinju, privatnik, privrednik, Siniša Krunić znači zove komandu SAJ-a, ne znam tačno koga zove, ali kontaktira sa njima, da li direktno da li preko posrednika, komanda SAJ-a šalje Dejana Mitrovića koji je čovek pošten stvarno, mogu da kažem”.

Odgovornost službi bezbednosti i zaštita ugleda predsednika Aleksandra Vučića

Saslušanje Milenkovića pred zamenikom tužioca za organizovani kriminal usledio je gotovo četiri meseca nakon što je izvedena policijska akcija Jovanjica, koju je vlast, kao što potvrđuje i ovaj dokument, od početka pokušala da prikrije. Da do medija i pojedinih političara nezvaničnim kanalima nije stigla vest o pronalasku najveće plantaže marihuane ikada, pitanje da li bi do podizanja optužnica uopšte i došlo.

Saslušanje Milenkovića u Tužilaštvu za organizovani kriminal usledilo je dva meseca nakon što je on, kako se tumačilo u delu javnosti, izveden pred kamere MUP-a da kaže da porodica predsednika Vučića nema nikakve veze sa Jovanjicom.

Tom neuobičajenom izjašnjavanju jednog policajca o istrazi u nekom krivičnom predmetu prethodilo je, pak, odvođenje Milenkovića na poligraf, koji je deo javnosti opet tumačio kao pritisak na ovog policajca, a sve zbog glasina koje su se širile nakon akcije na Jovanjici, prema kojima je Koluvija nakon što ga je Milenković zaustavio na auto-putu, u pomoć pozvao predsednikovog brata.

Da li zbog svega što mu se prethodno dogodilo ili zbog toga što nesporno zna, tek i na pomenutom svedočenju pred zamenikom tužioca za organizovani kriminal u martu 2020, Milenković je ponovo pomenuo ukaljan ugled predsednika kao vrstu kolateralne štete zbog nezakonitih aktivnosti pojedinaca iz policije i službi bezbednosti koji su radili u „fabrici droge“ radi ličnog interesa.

„….bile su informacije zašto neko nije upao ranije (na Jovanjicu, prim. aut.), e to moramo da vidimo i to mora da se istraži do kraja sve, jer ovim tempom, ovim načinom postupanja, Vujisića iz VOA, pojedinaca iz MUP-a, pojedinaca iz BIA, pojedinaca iz Vojske, pojedinaca iz JZO (Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata MUP-a, prim. aut.) ugrožava se i remeti posebno bezbednost Republike Srbije, jer pošteni pripadnici službi ne mogu normalno da idu ulicom od takvih ljudi, i što je najgore to je neverovatno kako oni, da tako kažem, zamantaju priču, na kraju će da ispadne da je kriv policajac koji je uhapsio kriminalce, tužilac koji je procesuirao sve te kriminalce, ili ne daj bože kao što su uradili da predsednik ispadne kriv što su oni proizvodili drogu, to je skandalozno.“

Opstrukcija Jovanjice 2: Kampanja za rušenje predmeta sa najvišeg nivoa

Najnoviji dokument iz spisa predmeta „Jovanjica“ potvrđuje indicije i sumnje u zastrašujuće razmere učešća policije i drugih bezbednosnih službi Republike Srbije u tom slučaju.

Možda zato i nije neobično što već godinu i po dana traje opstrukcija postupka „Jovanjica 2“ koji bi trebalo da utvrdi odgovornost pojedinih državnih funkcionera i pripadnika službi bezbednosti.

Ono što jeste neobično je to što uporedo sa opstrukcijom, uprkos brojnim dokazima o uzgoju skanka na tom imanju, traje kampanja kojom aktuelni visoki javni funkcioneri i čelni ljudi policije, kao i neki bivši poput Dijane Hrkalović, nastoje da sruše predmet Jovanjica, ubeđujući javnost kako je to afera izmišljena da bi se nanela šteta predsedniku Srbije i njegovoj porodici.

Štaviše, u odbranu Koluvije i Jovanjice stao je i sam predsednik Srbije. Tako je predsednik u jesen 2021. iz Dubaija za TV Pink rekao da je te noći odgledao ceo intervju koji je Koluvija dao svom advokatu, visokom funkcioneru SNS-a Vladimiru Đukanoviću, nakon što je pušten iz pritvora negde u ovo vreme prošle godine.

Dobar deo izjave emitovane uživo iz Dubaija, Vučić je posvetio analizi onoga što je imao da kaže čovek optužen za najveću fabriku skanka u regionu, a možda i u Evropi.

Predsednik je izrazio čuđenje da je „čovek za takvo krivično delo proveo dve godine u pritvoru“, jer on „nije ubio nikoga“, već je imao, koliko je razumeo, kaže, tonu marihuane, koju su „Nemci i pola okruženja legalizovali“ i „što on (Koluvija) takođe negira da je imao uopšte, ali nije važno, čak i da je imao, dve godine da provedete u pritvoru…“, rekao je predsednik koga smo prvi put mogli da vidimo ovako začuđenog i zabrinutog zbog sudbine osobe optužene za uzgajanje i dilovanje droge.

Dana 2. septembra ove godine propao je i poslednji, 17. pokušaj da se održi pripremno ročište u predmetu „Jovanjica 2“ kojim su optuženi pripadnici policije i službi bezbednosti, jer su advokati okrivljenih ovoga puta tražili izuzeće zamenika tužioca Saše Drecuna, čime su “kupili” još dva meseca za prolongiranje postupka.

Prema informacijama koje je BIRN dobio iz Višeg suda u Beogradu, novo pripremno ročište zakazano je tek za 23. novembar ove godine. Prvo pripremno ročište bilo je zakazano za 6. maj prošle godine, ali do danas ono nije održano, što je inače preduslov za početak suđenja.

Bez odgovora iz Tužilaštva za organizovani kriminal

BIRN je Tužilaštvu za organizovani kriminal uputio pitanja u vezi sa iskazom Slobodana Milenkovića, a jedno od njih odnosilo se na činjenicu da je ceo iskaz zapisan na čak 22 strane transkripta, dok je tek jedan manji deo tog iskaza unet u optužnicu u predmetu “Jovanjica 1”.

Pitali smo da li je uobičajeno da se u optužni akt ne unese ceo iskaz svedoka i koji je kriterijum za odabir delova iskaza koji će biti uneti u optužnicu.

Zanimalo nas je i da li je zamenik tužioca pitao Milenkovića, čije je kontakte Koluvija pokazivao tom policijskom inspektoru i da li su uopšte vršene provere svih kontakata na koje se Koluvija očigledno pozivao u smislu pokušaja sopstvene zaštite od privođenja i krivičnog gonjenja?

Pitali smo i da li je ispitivana uloga Zlatka Pantelića iz SSK MUP-a Srbije i Mirka Škera, šefa Beogradskog centra BIA, kao i da li je utvrđeno na koji je način pripadnik VOA Saša Vujisić napustio zemlju. Do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.

Premeštaji iz BIA u MUP i obratno

Tokom svedočenja, Milenković je pričao i o ulozi Branislava Radosavljevića, koji se kao okrivljeni u predmetu „Jovanjica 2“ vodi kao pripadnik BIA. Milenković je, međutim, svedočeći ukazao da vidi problem u tome što se ne zna gde je Radosavljević zvanično zaveden kao zaposleni, da li u BIA ili u MUP-u.

„Branislav Radosavljević iz Ministarstva unutrašnjih poslova koji je iz BIA-e došao po papirima u SBPOK (policija, prim. aut.) najverovatnije, ali vidim da je to neka opšta tajna gde se čovek vodi po papirima, pa bih voleo da to istraži Sektor unutrašnje kontrole kojim putem je došao, kako je došao, i zbog čega je čovek tog profila i tih kvaliteta možda bio u jednom trenutku zadužen i za neka kadrovanja u MUP-u, se nalazi u priči oko neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga“ .

Inače, prema optužnici „Jovanjica 2“, Radosavljević se tereti da je imao zadatak da neposredno obezbeđuje objekte sa opojnom drogom u sklopu Jovanjice, kao i da stupa u kontakt sa policijskim službenicima i prikuplja informacije koje su bitne za opstanak i za lažno predstavljanje organizatora organizovane kriminalne grupe.

U optužnici se, takođe, prenose podaci o većem broju rešenja kojima je Radosavljević upućivan na privremeni rad iz BIA u MUP, pa nazad u BIA.

Rešenja su izdavana na period ne duži od šest meseci zbog povećanog obima posla, na osnovu kojih je slat u MUP, pa potom vraćan u BIA, više puta u periodu od 2017. do jula 2019. godine.

Rusi kreću ka Odesi, više o tome saznajte OVDE.

Izvor: BIRN