Piše: Milan Vidojević
S nestrpljenjem se očekivao jučerašnji završetak kongresa Komunističke partije Kine i izbor Si Đinpinga za treći petogodišnji mandat na čelu partije i države. Dok se njegov reizbor očekivao, za analitičare su bile interesantnije kadrovske promene u Politbirou i Stalnom komitetu gde je koncentrisana izvršna vlast partije i države. Inače, Centralni komitet ima 205 članova i 171 rezervnog kandidata, Politbiro ima 25 članova a Stalni komitet 7 članova.
U Stalnom komitetu ima novih lica, neki su lojalni Sijevi saradnici od pre deset i više godina, kada je Si bio lokalni funkcioner. U Stalnom komitetu u novom sastavu nema premijera Li Kedžijanga, koji sledećeg marta ide u penziju, ali je politički
demontiran kao protivnik predsednika Sija i kao predvodnik i zagovornik drugačijeg koncepta razvoja Kine. Li je pristalica prozapadnog koncepta, saradnje sa zapadnim kapitalističkim zemljama, uz veliku podršku tajkuna iz Šangaja, dok je predsednik Si pristalica unutrašnjeg razvoja Kine i rešavanja brojnih problema koje je Kina doživela zbog pandemije korone i ovogodišnje nestabilne političke i
ekonomske situacije u svetu.
Zato je Si Stalni komitet popunio onim političarima koji podržavaju njegovu političku liniju i od šestorice članova koji će sedeti s njim u ovom ključnom telu su četvorica po prvi put. Članovi novog Stalnog komiteta su:
Li Ćiang, 63 godine, dolazi sa mesta partijskog sekretara Šangaja. Veran saradnik predsednika Sija još iz vremena kada je Si bio partijski sekretar Žeijanga, a Li je bio Sijev šef kabineta. Mnogi veruju da će Li iduće godine biti imenovan za premijera Kine i tako i formalno zauzeti mesto broj dva u političkoj hijerarhije Kine.
Žao Leji, 65 godina, dolazi sa mesta šefa Centralne komisije za disciplinu i inspekciju. Politička zvezda u usponu, odgovoran za partijsku disciplinu i borbu protiv korupcije. Proteklih godina smenio je mnoštvo visokih zvaničnika zbog korupcije.
Vang Huning, 67 godina, dolazi sa funkcije prvog sekretara Sekretarijata Komunističke partije. Ugledni profesor, smatra se glavnim ideologom partije, tvorcem mnogih koncepta razvoja Kine i bio je na funkcijama savetnika i prethodnog predsednika Hu Đintaoa i sada Si Đinpinga. Veliki projekat razvoja Kine, poznat kao Put svile, njegova je ideja.
Kai Ći, 66 godina, dosadašnji gradonačelnik Pekinga. Bliski saradnik predsednika Sija iz perioda rada u provincijama Fudžijan i Žeijang. Dobro organizovane Zimske olimpijske igre i borba protiv korone bili su značajni poeni za promociju na novu funkciju.
Ding Husijang, 60 godina, direktor kancelarije generalnog sekretara i predsednika Kine. Po struci inženjer, odličan organizator, šef administracije, jedan od najvažnijih saradnika predsednika Sija.
Li Si, 66 godina, dolazi sa mesta partijskog sekretara Gvandong provincije. Blizak saradnik predsednika Sija i njegove porodice, energičan političar koji rešava krizne političke situacije, poznat po stimulisanju razvoja novih tehnologija i industrije i ekonomskih reformi na lokalnom nivou.
Izbor najužeg političkog rukovodstva upućuje na to da će Kina nastaviti putem koji zagovara predsednik Si, jak ekonomski razvoj, nezavisna i aktivna spoljna politika i očuvanje unutrašnje patriotske i partijske kohezije. U tom sklopu je i mirno rešenje pitanja Tajvana i sve spekulacije kako će Kina izvršiti vojnu invaziju
Tajvana su bez osnova. Interesantna je i ocena jednog Srbina koji godinama živi na Tajvanu, da će Kinezi na Tajvanu prihvatiti političku ponudu onog "ko ponudi više," a to je bez sumnje Kina.
Šta bih mogao da kažem na kraju ovog teksta? Uticaj Kine u svetu je već sada veći nego što su to razni analitičari spremni da priznaju. Kriza u koju ulaze ekonomije liberalnog kapitalizma, bez ideje kako da procene razvoj svetske ekonomije u budućih nekoliko decenija i politički avanturizam koji iz rusko ukrajinskog rata
prerasta u rat Rusije protiv NATO pakta, nametnuće nova ekonomska i politička rešenja. Padaju u vodu sva planiranja Svetskog ekonomskog foruma, gerontokratija koja je proteklih decenija dovela svet na ivicu katastrofe, obnovljenim maltuzijanskim teorijama i pljačkaškim kapitalizmom, više nema šta da ponudi. Na scenu stupaju novi tehnološki moguli, Ilon Mask i drugi, traže i nova politička rešenja.
Svet ide u pravcu koji će biti možda i neočekivan. Novi ideal finansijske elite je korporativna država tipa Kine - kapitalizam a na vrhu "centralni komitet." Nestaće kompromitovane institucije "demokratskih političkih sistema," koje inače funkcionišu selektivno i neuspešno. Pravosuđe, zdravstvo, svakodnevne potrebe stanovništva su na meti uzurpacija i obesmišljavanje tih okvira u kojima je svet
funkcionisao protekla dva veka, traže nova rešenja. Ne znači da su "nova rešenja" bolja, da će biti efikasnija i pravednija za čovečanstvo.
Sadašnja faza je faza "smanjenja potrošnje" i to se dešava širom sveta ali je vrlo izražena u Evropskoj uniji i SAD. Kako bi se ekscesivno rasipanje resursa zaustavilo bilo je potrebno dovesti EU u kriznu situaciju, putem sankcija Rusiji, što je trebalo da spreči priliv jeftinih energetskih i drugih sirovina. Sve je izgledalo funkcionalno a onda je SAD preuzela inicijativu gurajući Ukrajinu u
rat, podižući kroz vojni kompleks svoju posrnulu privredu i ekonomski potapajući Evropu, što im ide u prilog.
Kina strpljivo gleda i čeka. Minimalno podržava Rusiju kupujući sve dostupne ruske sirovine, dobro pazi da ne uđe u ozbiljnije konflikte sa SAD-om oko Tajvana. Još nije trenutak. Kad SAD ne bude u stanju da vojno brani svoje interese u Jugoistočnoj Aziji, Tajvan će pasti Kini u krilo kao prezrela kruška. Za par meseci, kad se formalizuje promena vodećih ličnosti u Kini i oni preuzmu konkretne obaveze i kad se završi rat Rusije i NATO pakta, svet će ući u novu varijantu orvelovskog sveta.
Više tekstova Milana Vidojevića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
