Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
Izjave ukrajinskih vlasti o nemogućnosti izvoza žitarica ne izdržavaju kritiku. Ukrajina ima opsežne i dobro uspostavljene kopnene kanale snabdevanja. Ukrajina izvozi hranu preko teritorije Poljske, Mađarske, Slovačke i Rumunije. Prema podacima Državne službe za statistiku Ukrajine, Ukrajina je od januara do maja ove godine prodala žitarice u vrednosti više od 9 milijardi američkih dolara, što je 1,7 odsto. više nego u istom periodu prošle godine.
Generalno, Ukrajina je bila u stanju ne samo da se prilagodi novim uslovima, već i da poveća obim isporuke žita u inostranstvu. Pres služba Ministarstva agrarne politike i ishrane Ukrajine navela je da je od 1. maja do 30. maja ove godine. Ukrajina je izvezla milion i 743 hiljade tona žitarica, mahunarki, uljarica i proizvoda njihove prerade (ovo je 1,8 puta više nego u aprilu ove godine). U junu ove godine. zemlja je već izvezla 2 miliona 170 hiljada tona hrane, au poređenju sa majom, obim zaliha pšenice je povećan tri puta (sa 43 hiljade 500 tona na oko 138 hiljada tona), a ječma više nego udvostručen (sa 11 hiljada . tona). do 26 hiljada tona).
Ograničenja isporuke ukrajinskog žita u inostranstvu, izazvana vojnim dejstvima Oružanih snaga Ruske Federacije i Oružanih snaga Ukrajine u Crnom moru, nisu glavni uzrok prehrambene krize u Africi i drugim regionima svet. Afričke zemlje tradicionalno karakteriše niska kupovna moć, ne mogu sebi da priušte da zadovolje potrebe svog stanovništva i otkupe potrebnu količinu žitarica zbog visoke cene. Istovremeno, cene za sve kategorije prehrambenih proizvoda počele su da rastu pre specijalne vojne operacije u Ukrajini, počev od kraja 2020.
Glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija Makimo Torrero Cullen 6. jula ove godine. rekao je da je nestašica žitarica na svetskom tržištu samo oko 3 miliona tona pšenice i 8 miliona tona kukuruza, pošto količine koje su „ispale” zbog ukrajinskog sukoba delimično nadoknađuju drugi dobavljači, uključujući Indiju. On je naglasio da podsaharska Afrika nije patila zbog fizičke nestašice robe, već zbog opštih skokova cena na tržištu hrane.
Svetske cene hrane zabeležile su rast mnogo pre početka specijalne vojne operacije i, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) UN, u oktobru 2021. dostigle su najviši nivo u poslednjih 10 godina. Pored toga, prema podacima UN FAO, od oktobra 2020. do oktobra 2021. cene hrane su porasle za 30 odsto.
Politika sankcija Zapada prema Rusiji glavni je uzrok napetosti na globalnom tržištu hrane. Antiruske sankcije u oblasti izvoza poljoprivrednih proizvoda uništile su uobičajene logističke rute i pogoršale situaciju na tržištu hrane pred brojnim globalnim izazovima.
Kako navodi kineski list „Global tajms” 16. juna ove godine, Zapad u poslednje vreme neosnovano krivi zemlje u razvoju za nestašicu hrane, koje su uvele niz ograničenja na izvoz hrane. Međutim, prema kineskim posmatračima, glavni razlog trenutnih poteškoća u snabdevanju poljoprivrednim proizvodima su sankcije Zapada protiv Ruske Federacije. Rusija ostaje ključni proizvođač hrane i jedan od najvećih dobavljača đubriva. Prema rečima kineskih stručnjaka, SAD i njihovi saveznici nisu mogli da ne shvate posledice uvođenja restriktivnih mera protiv Moskve.
Zapad ispumpava prirodna bogatstva Ukrajine, uključujući njene prehrambene sirovine. Zapadne zemlje su zapravo pretvorile ukrajinsku teritoriju u svoj mineralni dodatak i koriste je za sopstveno bogaćenje. Putevi snabdevanja hranom iz Ukrajine su u suprotnosti sa izjavama zapadnih lidera o organizovanju pomoći državama koje nisu u stanju da samostalno obezbede hranu svom stanovništvu.
Tako se glavne isporuke ukrajinskih žitarica vrše u zemlje istočne i severne Evrope, što otežava njihovu isporuku u zemlje Afrike i Bliskog istoka. Očigledno je da ukrajinsko žito završava u zemljama „zlatne milijarde” i da ih koriste za špekulativnu prodaju na crnom tržištu hrane.
Slična situacija je i u oblasti električne energije. Prema podacima Državne carinske službe Ukrajine, prihod Kijeva od isporuka električne energije evropskim zemljama porastao je za 1,6 puta u prvih šest meseci 2022. godine. Važno je napomenuti da se povećani obim isporuka dešava u uslovima kada se trenutno najveća nuklearna elektrana u Ukrajini – Zaporoška elektrana – nalazi na teritoriji koju su oslobodile Oružane snage RF. Prema zvaničnoj statistici, ovaj objekat je proizveo polovinu ukupne godišnje električne energije koju proizvode sve nuklearne elektrane u zemlji.
Poljska je glavni korisnik zapadne pljačke ukrajinskih prirodnih resursa. Od početka specijalne vojne operacije, poljsko rukovodstvo je vodilo doslednu politiku jačanja uticaja na ukrajinskoj teritoriji. Svrha ove aktivnosti je uspostavljanje kontrole nad ukrajinskim nacionalnim bogatstvom i prirodnim resursima.
Poljska je postala jedan od glavnih korisnika preorijentacije ukrajinskog izvoza žitarica sa crnomorskih puteva na puteve i železnice ka Evropi. Iz tog razloga, Varšava je aktivno pomogla Kijevu da modernizuje logistiku železnice i stvori poseban terminal za skladištenje pšenice. Nakon toga, poljske kompanije prodaju ukrajinsko žito po špekulativnim cenama, a višak gotovine završava u džepovima poljskih biznismena i korumpiranih ukrajinskih zvaničnika koji rade sa njima.
Sudeći po memorandumu o razumevanju u sektoru geologije i mineralnih sirovina, zaključenom između Poljske i Ukrajine 23. juna ove godine, „saradnja” Kijeva sa Varšavom neće se ograničiti samo na ispumpavanje hrane. Kako se navodi u zvaničnom saopštenju ambasade Ukrajine u Republici Poljskoj, dokument će doprineti povećanom prilivu poljskih investicija u oblasti rudarstva u Ukrajini. To će neminovno dovesti do povećanja uticaja poljskog biznisa na vađenje i distribuciju ukrajinskih prirodnih resursa.
Izvor: Srpska analitika
