Piše: Nenad Kecmanović
Imam ideju kako da se „međunarodna zajednica” oslobodi noćne more zvane Dodik. Još u antičkoj Grčkoj u demokratskoj Atini pojavio se sličan problem. Slobodni građani su u Agori neprestano za stratega birali Perikla, najsposobnijeg među njima, po kome je zlatno doba ovog polisa i dobilo ime. Ustavotvorci atinski ocenili su da izbor stalno istog ugrožava demokratski princip smenjivosti, pa su uveli institut ostrakizma. Onaj koga bi demos birao više puta bio je optužen da zavodi mase. Sankcija je bila proterivanje iz polisa na više od deset godina, ili čak doživotno, pa je takva kazna zadesila i samog Perikla. Elem, u Dodikovom slučaju, PIK bi zanemario protivljenja ruskog ambasadora i doneo jednoglasnu odluku, a „nemački turista” bi ga po nezakonitim bonskim ovlašćenjima doživotno proterao u Kanton Sarajevo, koji bi mu sa zadovoljstvom dao azil. Ideja izgleda smešna, ali nisu li oni u PIK-u, CIK-u, OHR-u još smešniji sa svojim ujdurmama ne bi li mu politički dohakali. Ali na svakim izborima, njega evo opet! Samo se u krug premešta sa funkcije na funkciju.
Evo, sada, posle izbora za predsednika republike otkrili su u čemu je tajna. U selu babe Jelene Trivić unuka Jela nije dobila nijedan glas, odnosno jezikom statistike, dobila je zaključno nula (0) glasova. Predsednik mesne izborne komisije, kao i ostali seljani, tvrde da su svi glasali za unuče. Šta se dogodilo? Glasove je po patrijarhalnom običaju brojao časni starina u četvrtom dobu, pa je greškom ili podsvesno upisao nulu (0) na nemestu.
Ali nije jedino to sporno. U drugoj seoskoj izbornoj jedinici pojavila se oveća grupa slabovidih starina u pratnji dobrovidećih mladića. Pošto sami nisu bili u stanju da ispune izborne formulare, pratioci su to učinili umesto njih ali, moguće, ne po njihovim instrukcijama, nego po svojim preferencijama. Malo li su ova dva primera kao povod da se ponovi brojanje kako bi se utvrdilo koliko su baka i unuče stvarno (ne)omiljene u svom selu. Kao i da slabovidi dobiju priliku da sami zaokružuju, naslepo ili sa pojačanom dioptrijom.
Zašto li su se dodikovci sada okomili na CIK? Stranci i zvanično sede u OHR-u, u PIK-u, u Ustavnom sudu itd., nezvanično i u ostalim centralizovanim vojnim i bezbednosnim strukturama. Nije valjda da je CIK jedini izuzetak!? Indikativna je koincidencija da je Jelenin izborni štab prekinuo brojanje, proglasio pobedu, i pozvao na ulično slavlje, a CIK takođe prekinuo brojanje pri 10 odsto neizbrojanih. Da li je time ostavljena mogućnost da se CIK samooptuži da zbog vlastitog prekršaja procedura nije regularno dovedena do kraja, te da je zato neophodno izbore ponoviti. Važno je ponoviti jer to je šansa da ne pobedi Dodik. Niko se i ne pita zašto izbore u Srpskoj kontroliše CIK u Sarajevu kada se izbori održavaju isključivo u entitetima.
Uz logičnu pretpostavku da CIK svojom nezavisnošću ne štrči iz orkestriranog i 30 godina uvežbavanog sistema „međunarodnog” protektorata, nije teško posumnjati da se i prilikom ovih izbora radilo na Dodikovom odlasku sa političke scene. Raznorazni visoki, niski i srednji predstavnici iz vascelog sveta u BiH, godinama su se utrkivali u stigmatizaciji ličnosti i dela Milorada Dodika, što je već viđeno u slučajevima Miloševića, Huseina, Janukoviča, kao priprema za politički odstrel.
Da je, ne daj bože, Dodik kidnapovan ili likvidiran, kako su ga „upozoravali” iz zapadnog obaveštajnog podzemlja, da li bi policijski inspektori prvo saslušali Orbana i Milanovića, ili Šmita i Terezu Mej. Naravno, odmah bi na ispitivanje priveli Terezu i Kristijana. Izuzev, ako bi pod uticajem krimića Agate Kristi, u kojima je krivac uvek najmanje sumnjiv, pa bi u istražni zatvor odmah strpali Viktora i Zorana.
Zato se Vučić unapred oprezno ogradio: „Neću se mešati u izbore u BiH!” A na pitanje zašto mu još nije čestitao glavni u matici, Dodik je odgovorio: „Vučić je ozbiljan političar i čeka zvanično proglašenje pobednika.” To ne znači da su Putin, Orban i Milanović neozbiljni. Naprosto, omaklo im se jer su poverovali da je na osnovu 98 odsto prebrojanih Dodikova prednost nedostižna i da mogu da čestitaju pobedniku. Nisu znali šta je sve moguće u „nemogućoj državi”. Recimo, da samozvani v. p. Šmit (kolektivnog) šefa države BiH nazove malim Putinom, što je danas u Evropi gora optužba nego za genocid, da ga je Boris DŽonson stavi pod sankcije, ali i doglavnicu Željku Cvijanović zato što je odbila Eskobarovu nepristojnu ponudu („Rado bismo vas videli umesto vašeg šefa!”).
Van der Lajenova je došla na ideju da se zabrani čitava SNSD. Zašto ne sankcionisati i sve njihove birače ili čitav narod ili direktno ići na cilj – ukinuti Republiku Srpsku. Tako bi postupili robusni Amerikanci i pitali samo koliko to košta, ali Evropljani uživaju igri mačke i miša. Zašto ne da lažni v. p. po nezakonitim bonskim ovlašćenjima još jednom promeni izborni zakon pa da predsednika Srpske biraju Bošnjaci u federaciji . Ne onog koga hoće lokalni birači, nego onog koji je najomiljeniji u komšijskom entitetu. Ili da ga, pošto je BiH netom dobila kandidatski status, biraju u Briselu. Uostalom, zašto nezakoniti Kristijan ne bi mogao da učini bilo šta nezakonito pa da ukine izbore u Srpskoj. Kada već Srbi ne umeju da naprave poželjan izbor, ne treba im dozvoliti ni da biraju.
Ako u manjem entitetu drsko nastave da biraju Dodika, moraće da nađu neko efikasnije rešenje. Kakva je to demokratija u kojoj beskonačno pobeđuje isti?! Kakav je to protektorat koji to ne može da spreči?! Ali, izgleda da će to rešenje morati da sačeka sledeće izbore, ako ih bude, jer drugo prebrojavanje u najvećim gradovima (Bijeljina, Banjaluka, Prijedor) nije donelo značajne razlike u odnosu na prvo, a Dodikova prednost je ostala neokrnjena, tako da posmatrači iz SDS/PDP nisu ni otišli u Sarajevo da prate rad CIK-a.
Pošto atinski ustavotvorac Solon nije zaštitio autorsko pravo na ostrakizam, a ni Grčka ga nije registrovala u Unesku kao nematerijalnu kulturnu zaostavštinu, razmišljao sam da ga ja patentiram i prodam u Briselu. Ali, onda sam se setio da ne valja. U agori, sličnoj savremenom parlamentu, nisu sedeli narodni poslanici nego čitav demos, odnosno svi građani grada-države, neposredno glasali i neopozivo odlučivali. Dakle, svako zasedanje agore bilo je referendum. Živa zgoda da se na jednoj sednici skupštine vrate sve otete nadležnosti, ukine v. P., udalje stranci iz Ustavnog suda, CIK zameni izbornom komisijom RS. No, znamo da se „međunarodna zajednica” ježi i na reč referendum. Ostrakizam koji bi proterao Dodika iz Srpske ne bi im rešio problem jer bi ostao narod u Srpskoj koji hoće isto, čak i više nego on. Zašto bi ga inače stalno birali!?
Zato kolektivni Zapad mora da se služi sitnim fakinskim marifetlucima. Čim su videli da ponovno brojanje neće dati očekivani rezultat, CIK je prekinuo posao brojanja listića iz preostalih malih opština i latio se brojanja glasova iz dijaspore i to po prvi put. A taj kontingent glasova stiže iz zemalja kolektivnog Zapada (SAD, Kanada, Nemačka, Francuska) i najlakše im je da ga preusmere. Suvišno je da narod u Srpskoj izlazi na ulice ili da ide u Sarajevo da opseda zgradu CIK-a. Dovoljno je da Narodna skupština RS proglasi Dodikovu pobedu na osnovu 98 odsto prebrojanih glasova koju je objavio CIK.
Nije Srpska Amerika pa da Gor dobije najviše glasova, a predsednik postane Buš junior.
Izvor: Politika
