Ruski tim istražitelja, koji je na mesto havarije gasovoda Severni tok 1 i 2 stigao brodom koji je iznajmila kompanija "Nord Stream AG", za 24 časa biće spreman da počne istragu o oštećenom dela gasovoda, saopštila je ova kompanija.
"Za deo istrage o delu gasovoda u danskoj ekonomskoj zoni, još čekamo dozvolu vlasti", saopštila je kompanija "Nord Stream AG".
Istražitelji "Gasproma" su na Baltičko more stigli očekujući da im danske vlasti dozvole početak istrage, koju je rusko ministarstvo spoljnih poslova zatražilo 13. oktobra.
Istraživački brod "Nefrit" porinut je 2004. godine u Rumuniji, a tokom poslednje decenije plovio je pod zastavama Francuske i Norveške. Vlasništvo je ruske kompanije "Alajans El-El-Si".
Vlasti u Kopenhagenu su, pre dve nedelje, navele da će ruski zahtev biti obrađen za 20 radnih dana, ali i da "Gaspromovi" stručnjaci neće moći da pregledaju mesto eksplozija sve dok ne budu okončane zvanične istrage.
Istrage o eksplozijama na Severnom toku 1 i 2 paralelno vode švedske, danske i nemačke vlasti, pošto je pokušaj da se organizuje zajednička istraga propao, jer su vlasti u Stokholmu odbile da dele "informacije od značaja za nacionalnu bezbednost".
"Rusija, naravno, neće priznati kvazirezultate takve istrage, ukoliko ne budu uključeni ruski stručnjaci", saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova nakon sastanka da diplomatama iz Nemačke, Danske i Švedske.
Ruski predsednik Vladimir Putin je optužio Zapad za sabotaže na gasovodima, dok su američki zvaničnici u više navrata tvrdili da su to učinili Rusi. Tri istrage o eksplozijama, do sada, nisu identifikovale počinioce.
Švedska istraga
Dva švedska minolovca stigla su na mesto havarije "Gaspromovog" gasovoda u sklopu drugog dela istrage o eksplozijama, dve sedmice nakon što su vlasti u Stokholmu potvrdile da su gasovodi Severni tok 1 i 2 oštećeni u eksplozijama, kao i da je "pojačana sumnja" da se radi o sabotaži.
"Mogu da potvrdim da su tamo dva minolovca", rekao je portparol švedske mornarice DŽimi Adamson, objašnjavajući da su ratni brodovi upućeni na mesto eksplozije kako bi prikupili dodatne elemente neophodne za kompletiranje istrage.
Adamson je naveo i da je ovaj deo istrage inicirala ratna mornarica, nevezano sa istragom koju već nekoliko sedmica vodi švedska policija.
Šef švedskih istražitelja je, prethodno, naveo da su na mestu eksplozije pronađeni dokazi koji će biti dodatno ispitani, ističući da se radi o "veoma osetljivom slučaju".
Potvrđene su ranije tvrdnje seizmologa u Švedskoj i Danskoj, koji su odmah nakon ovih događaja 27. septembra registrovali snažne podvodne eksplozije. U istrazi, koja je počela pre nedelju dana, učestvovali su i policija, Obalska straža i oružane snage.
Nemci na dnu mora
Nemačka federalna policija okončala je prvu fazu istrage o sabotaži Severnog toka 1 i 2 i predala nalaze na dalju analizu, rekla je portparolka nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova, četiri dana pošto su se ronioci Bundesvera spustili na dno Baltika kako bi pokušali da prikupe dokaze.
Na fotografijama koje su načinili podvodni dronovi Bundesvera vide se osam metara široke pukotine na cevima gasovoda, što, kako navode nemački eksperti, može biti jedino rezultat podmetnutih eksplozija, pišu nemački mediji.
Odmah zatim, nemačko tužilaštvo otvorilo je istragu o "detoniranju eksplozivne naprave", "protivustavnoj sabotaži", uz naznaku da se radi o istrazi "od posebne važnosti".
Dok su Danci i Šveđani objavili delove istrage, nemačke vlasti su, uprkos početnoj odlučnosti da razotkriju krivce za udar na evropski energetski sistem i obećanju da će privesti pravdi odgovorne za ovu sabotažu, odlučile da ne objavljuju informacije vezane za ovu istragu.
"Posle pažljivog razmatranja, došli smo do zaključka da je, zbog dobrobiti države, transfer informacija nemoguć, čak ni pod naznakom strogo poverljivo", navele su nemačke vlasti, pošto je detalje istrage zatražila grupa poslanika Bundestaga.
Tajnovitost istrage u priličnoj je meri iznenadila nemačke medije, posebno jer su vlasti u Berlinu sabotažu Severnog toka, prvobitno, nazivale "ozbiljnim i agresivnim napadom na tok snabdevanja energentima".
Gotovo istovremeno, opozicija je zatražila da vlasti objave koji su brodovi članica NATO-a bili u okolini gasovoda Severni tok 1 i 2 u trenutku eksplozije, kao i da li su se u blizini nalazili ruski ratni brodovi.
Nemački Špigl je objavio da su SAD letos upozorile nekoliko evropskih zemalja da postoji mogućnost napada na Severni tok 1 i 2, ali su ta upozorenja bila neodređena i iz njih se nije moglo zaključiti ko bi to mogao učiniti.
Rad gasovoda "Severni tok" obustavljen je krajem avgusta zbog problema sa remontom "Simensovih" turbina, ali su cevi ostale napunjene gasom. Druga trasa ovog gasovoda, "Severni tok 2", vredna 11 milijardi dolara, izgrađena je prošle godine, ali zbog niza političkih razloga nikada nije puštena u komercijalnu upotrebu.
Ruski "Gasprom" je platio polovinu troškova izgradnje, dok su ostatak troškova finansirali britanski "Šel", austrijski OMV, francuski "Anži", te nemačke kompanije "Uniper" i "Vinteršel DEA".
Snimak uništenja grupe stranih plaćenika u Ukrajini pogledajte OVDE.
Izvor: Alo
