Tribina će biti održana 29. oktobra sa početkom u 13 časova.
Kako biste imali kratak uvid o temi tribine, citiraćemo učesnike koji će izneti svoje mišljenje:
Slobodan Reljić, sociolog
Dominacije neoliberane države i njenih instrumenata moći učinila je školske programe instrumentima „naučnog humanizma”, potpuno posvećenog profanim vrednostima i ideologijama. Na početku trećeg milenijuma izvestan je geopolitički preokret „uspona Azije i opadanje Amerike”, što će bitno uticati na setove vrednosti globalne kulture, kao i promenu školskih sistema. Taj proces je povratak duše, a što bi značilo povezivanje osobe „sa svetom na bogat, suptilan i komplikovan način; na značenje prilaska drugoj osobi kao duši, a ne kao pukom korisnom instrumentu ili prepreci na sopstvenom putu”. To je složen i trajan proces s neizvesnim pravcima kretanja.
Slobodan Antonić, sociolog
Postojaće „dualno obrazovanje“ – s jednom pameću za „prole“, a sa drugom za „kompradore“. Prva pamet verovaće da je sjajno da srpska deca budu „instalateri“ i da rade za 23.000 dinara, 24 časa dnevno, „ponosni što rade“. Druga pak pamet znaće da je, dok je „glupih prola“, najisplativije biti ministar koji svoju zemlju prodaje atlantističkom Molohu, srebrnjake slaže u Švajcarskoj, a potomke namešta kao menadžere u bankama i javnim preduzećima.
Dokle će nas smatrati „prolima“? I da li ćemo mi, prosvetni radnici, dozvoliti da stvarno budemo uterani u dualno obrazovanje?
Miloš Kovačević, lingcista
Pravi se jezički inženjering. Ne mogu se ništiti mogućnosti koje pruža jezik i umesto onoga što predodređuje struktura, nametati nešto što poništava tu strukturu. Ovo je najveći atak na srpski jezik od Svetoga Save. Srbi nikad nisu učili jezik, oni ga dobiju sa rođenjem. Ovo je prvi put da se Srbima nameće šta je srpski jezik. Srbi nisu nikada imali veštački jezik, imali su narodni jezik koji je uveden u književnost od Vuka do današnjih dana.
Ugledni lingvista smatra da je uvođenje obaveznog rodno senzitivnog jezika gore od verbalnog delikta iz vremena komunizma:
– Upotreba rodno senzitivnog jezika je dobra za humoriste, satiričare jer ismeva naš jezik. Ako može govornica, zašto ne može slušalica?! Kad možemo da kažemo – drage naše govornice, zašto ne bismo rekli – drage naše slušalice. To je više za karikaturu srpskog jezika, nego što je to odraz njegove strukture – kaže Kovačević i dodaje da je u Francuskoj rodno senzitivni zakon propao, a da je izbačen iz dokumenata o koheziji EU.
Aleksandar Lipkovski, matematičar
Razvoj deteta počinje u porodici, ali se ozbiljno nastavlja i završava u školi. Srpske škole moraju biti mesto gde će Kosovo i Metohija ući u samu bit, u svest malih đaka, postati neotuđivo vlasništvo srpskog duha i duše. Imamo li takve nastavnike, imamo li takve škole? A ako nemamo, ko je za to kriv, i kako ih obnoviti? Da završim citirajući Andreja Končalovskog, čuvenog ruskog filmskog reditelja:
„Sada se bitka odvija na polju obrazovanja gde se udara temelj smislu. To je užasna stvar, kada nekoga ne terate da uči, da se razvija, već odmah od njega pravite nekakav opšti socijum. To vidim po studentima koji više ne dolaze da uzmu knjigu iz biblioteke, već sve informacije traže na internetu. I stalno prave selfije.“
Zašto ovi ljudi ovako govore?
Da biste shvatili zašto pomenuti učesnici tribine ovako govore, kolumnista Pravde Vladimir Dimitrijević vas ppoziva na tribinu da ih čujete.
Izvor: Pravda
