Piše: Ivan Pajović
Nedavna diverzija izvedena na cevima gasovoda Severni tok navodi na pomisao da bi sličnom diverzijom mogli biti uništeni stubovi Krimskog mosta koji spaja Krim sa ruskom matičnom teritorijom. Ako je neko mogao na skriven način postaviti eksploziv na cevi gasovoda koje leže na 100 metara morske dubine, zar ne može isto to učiniti i sa stubovima Krimskog mosta?
Dobroo se zna za koga je ovaj most meta broj jedan i ko bi se najviše radovao kada bi on bio srušen. Ali je poznato da je i most veoma dobro zaštićen: osmatra se iz kosmosa satelitskim nadzorom, a naravno da ima i podvodno obezbeđenje. Govori se da ga štite i dresirani borbeni delfini, ali to nije tačno, već je samo šala.
Treba reći kakva je sama konstrukcija mosta i zašto protiv njega nije moguće napraviti diverziju sličnu onoj sa gasovodom. Postoji velika razlika.
Liniju gasovoda predstavlja cev prečnika oko 1,2 metra, debljine zida oko 4 centimetra, a pritisak unutar cevi je 220 atmosfera. Cev je sa gornje strane još i pokrivena i slojem betona. U svakom slučaju, to je neobezbeđeni objekat ogromnih dimenzija sa velikim unutrašnjim pritiskom i dovoljno je na ma kom mestu napraviti ne preterano jak udar (manjom količinom eksploziva) i odmah dolazi do oštećenja koje izbacuju gasovod iz funkcije.
Sa druge strane, stubovi Krimskog mosta su nešto sasvim drugo. Ovih stubova ima dve vrste. Oni najjači su centralni, nalaze se na sredini i na njih se neposredno oslanjaju lukovi mosta ispod kojih teče brodski saobraćaj. Svi ostali stubovi su slabiji i na njih se oslanja samo telo mosta. Za pretpostavljenog diverzanta slabiji stubovi bi bili lakša meta, ali diverzijom na centralne stubove mogli bi se srušiti lukovi, čime bi se postigla dva cilja: most bi bio porušen i prekinut bi bio saobraćaj brodova između Crnog i Azovskog mora.
Međutim, centralni stubovi nisu „mali zalogaj”. Oni su učvršćeni na 110 šipova dužine 105 metara koji se nalaze ispod vode, ali je njihov veći deo ukopan u morsko dno. Svaki od šipova zapravo je čelična cev prečnika 1,5 metar, debljine zida 4 centimetra (očigledno dimenzijama slično cevima Severnog toka) i nalazi se unutar armirano-betonske košuljice, načinjene od čelika i betona najboljeg kvaliteta, od kakvog se grade glavni delovi nuklearnih elektrana. Takvih je šipova 110 i postavljeni su na najčvršći način, u vidu konusa. Porušiti takve oslonce teško je moguće čak i torpedom, dakle gotovo nemoguće eksplozivom kojim se koriste ronioci-diverzanti ili mini-podmornice sa robotima-manipulatorima.
Ostaje mogućnost napada na manje jake stubove. Međutim, i tamo potencijalnog napadača čeka ne manje razočarenje. I ovi stubovi stoje na armirano-betonskim šipovima, ne manje moćnim nego oni ispod lukova, samo ih je manji broj. Uz to, most je tako konstruisan da ukoliko bi neki od sporednih stubova bio uklonjen, konstrukcija bi i dalje stajala kao da se ništa nije dogodilo.
Krimski most je izuzetno jak objekat. Pri konstruisanju računalo se da može izdržati direktan pad putničkog aviona na njega (imao se u vidu sumnjivi napad na Kule-bliznakinje 11. septembra). Most može izdržati direktni udarac teretnog broda u punoj brzini kao i zemljotres snage 9 stepeni Rihterove skale. Zemljotresi takve snage u tom rejonu se ne dešavaju, ali otpornost je projektovana za svaki slučaj. Most je nepotrebno remontovati narednih sto godina, osim obnavljanja asvaltne površine. Ako bi se pravilo poređenje i uobičajeni mostovi bili smatrani glinenim ciglama, u poređenju sa njima Krimski most je čist čelik. NJega je možda i moguće srušiti, ali svakako ne metodom koja je primenjena na gasovodu Severni tok.
Krimski most preko Kerčkog moreuza predstavlja najkompleksniji, najskuplji i najduži most u Rusiji. To je 19 kilometara kombinovani drumsko-železnički most koji povezuje Kerčko poluostrvo na Krimu sa Tamanskim poluostrvom Krasnodarskog kraja. NJegova gradnja započeta je 2015. godine, a auto-put otvoren je već 2018. godine, a železnička pruga za putničke vozove 2019. Nešto kasnije otvorena je linija i za teretne vozove. Propusna moć mosta je 40.000 automobila i 47 železničkih kompozicija dnevno. Cena ovog mosta sa pristupnim saobraćajnicama iznosila je oko 300 milijardi rubalja. U gradnji je učestvovalo oko 20 ruskih kompanija.
U Rusiji se ovaj most smatra strateškim objektom prve kategorije i zaštićen je od vazdušnih napada sopstvenim protivvazdušnim odbrambenim sistemom sa punim kapacitetom, počev od Pancira, pa do diviziona S-400 Trijumf, raspoređenog pored Feodosije. Prisutna su i sredstva protivelektronskog rativanja. Pristupe mostu sa kopna i mora kontrolišu gardijske jedinice ruske armije, zajedno sa graničarskim i protivterorističkim jedinicama Crnomorske flote. Pored svega, most je zaštićen i sredstvima za hidrolokaciju, tako da je roniocima i mini-podmornicama nemoguće da neprimetno priđu bliže od sto metara.
Za Krimski most se može reći da je najzaštićeniji na svetu. Ništa čudno, jer je neprestano na meti neprijatelja Rusije.
Više tekstova Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
