Piše: dr Ivan Pajović
„Ako su u martu-aprilu optimisti najavljivali da će ekonomija Rusije pasti za deset odsto ove godine, a pesimisti za 20 odsto, sada već shvatamo da će ekonomski pad 2022. biti manji od tri odsto“, rekla je zmenica ministra za ekonomski razvoj Polina Krjučkova na sednici Moskovskog finansijskog foruma. Dan ranije Vladimir Putin je objavio prognozu da će ekonomija pasti za samo 2%.
Proletos su zaista davane prognoze dvocifrenog pada ruske privrede. Na primer, Svetska banka je 10. aprila saopštila da očekuje da će ruski BDP ove godine opasti za 11,2%. Sada, međutim, ekonomisti revidiraju svoje prognoze. Ministarstvo za ekonomski razvoj Rusije i predsednik Putin očekuju ekonomski pad od 2 do 3%, dok je šef Sberbanke German Gref nešto pesimističniji i očekuje pad od 4,5%.
U svakom slučaju, nema govora o bilo kakvom dvocifrenom padu ruske ekonomije, a to priznaju i zapadni ekonomisti. Zvaničnici MMF-a još u julu su priznali da je ruski otpor sankcijama bio efikasan i počeli su da koriguju svoje prognoze. U aprilu MMF je očekivao pad ruske ekonomije od 8,5%, a u julu za 6%.
Potpuno je razumljivo što je proletos nastala panika zbog neviđenog ekonomskog pritiska. Rusiji je od 2014. godine uvedeno više od 10.000 sankcija, pa su stoga prognoze bile katastrofalne. Međutim, katastrofalni scenariji se nisu ostvarili. Pokazalo se da je ruska privreda otpornija na šokove i da se teškoće mogu umnogome prevazići supstitucijom uvoza i povećanjem trgovinskog prometa sa prijateljskim zemljama.
Glavni oslonac ekonomskog otpora svakako je sektor sirovina. Rusiji na ruku ide kombinacija visokih cena energetskih sirovina i veliki obim njihove proizvodnje. Zapad je posebno očekivao da će se urušiti izvoz sirovina iz Rusije. On se donekle zaista i smanjio, ali ne onoliko koliko bi oni koji su uveli sankcije želeli. Veliku ulogu odigrao je i faktor cene – sa manje stvarnog izvoza, Rusija dobija veće gotovinske prihode. Ovogodišnji ruski budžet projektovao je cenu nafte od samo 44 dolara po barelu, jer prošle jeseni niko nije ni sanjao da će nafta koštati i više od 100 dolara, što je današnja realnost. Osim toga, naftni embargo EU je odložen za kraj godine, a Rusija je imala vremena da preusmeri tokove nafte na druga tržišta i to joj prilično dobro ide. Čak i relativno malo smanjenje obima izvoza sada se lako nadoknađuje visokim cenama.
Što se tiče gasa, ove godine je situacija nešto komplikovanija, ali pre za Evropu, a ne za Gazprom, koji očekuje da će ove godine zaraditi rekordnu sumu u istoriji. Razlog je isti – što manje gasa isporučuje, to skuplje prodaje preostale količine gasa Evropljanima.
Važan faktor podrške bilo je uvođenje antikriznih mera Centralne banke. Kolaps rublje nije se dogodio zbog niza mera, između ostalog i zbog uvođenja kontrole kretanja kapitala. Ovo se ne može nazvati tržišnom merom, ali je odigralo važnu ulogu u smanjenju razmera krize u privredi. Postupci Centralne banke su bili racionalni i efikasni. S početka je naglo povećanje referentne kamatne stope na 20% pomoglo da se obuzda inflatorni udar i zaustavi depresijacija rublje, a njeno naknadno smanjenje podržalo je realni sektor privrede, kao i bankarski i građevinski sektor. Iako je jasno da će inflacija ove godine biti dvocifrena, ona svakako neće preći stopu od 12 do 16%. Treba napomenuti da je Centralna banka u ovakvim okolnostima ipak išla na prilično brzo smanjenje referentne kamatne stope, što je umnogome olakšalo poslovanje bankama, biznisu, industriji, kojima je kreditni novac životno važan podsticaj. Bez jeftinog novca skoro je nemoguće radikalno obnoviti poslovanje i logistiku. Još jedno negativno očekivanje se nije ostvarilo: kapitalne investicije ne opadaju tako primetno, najverovatnije zbog uslova niskih kamatnih stopa.
Pored visokih cena nafte, ruskoj privredi pomaže i uvoz neophodnih rezervnih delova, komponenti i opreme, kao i niza robe široke potrošnje iz Kazahstana, drugih zemalja Evroazijske ekonomske unije i prijateljskih zemalja, što je postalo veoma važno kada je veliki broj zapadnih kompanija napustio Rusiju ili su takve kompanije odbile da isporučuju takvu robu uvodeći razna ograničenja.
Dobra naplata poreza takođe pomaže ruskoj ekonomiji, jer dovoljni i pravovremeni poreski prihodi ublažavaju efekte krize, čineći da se smanji ili izbegne budžetski deficit.
Na kraju krajeva, od velikog su značaja povoljan geografski položaj Rusije i dobri odnosi sa Kinom. Rusija je iskoristila priliku da organizuje blagovremene isporuke robe u Kinu i uvoz iz te zemlje, što eliminiše problem poremećaja lanaca snabdevanja zbog povlačenja evropskih i američkih kompanija.
Očigledno, Zapad nije mnogo računao na ono što sada pomaže ruskoj ekonomiji. Tako loša predviđanja sada se obijaju o glavu Evropljanima, koji za sopstveni rat sankcijama protiv Rusije moraju da plate više nego njihovi američki tutori.
Generalno, ideja Zapada da će se ekonomija Rusije urušiti čim se uvedu sankcije pokazala se veoma daleko od stvarnosti. Ispostavilo se da je fleksibilnost ruske ekonomije mnogo veća nego što su neprijatelji očekivali. I ubuduće se može očekivati da će delovanje vlade, Centralne banke i privrede održati stabilnost ruske ekonomije i u narednim godinama.
O detaljima velike bitke kod Donjecka čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
