To praktično znači da je iz ove kvazidržave otišlo 30 odsto ukupnog stanovništva. LJudi odlaze najčešće zbog korupcije, kriminala, siromaštva, gladi, ali i zbog loše bezbednosne situacije. Da je na snazi opšta bežanija, može se zaključiti i po broju đaka u školama kojih je iz godine u godinu sve manje.
Iz kosovske Agencije za statistiku navodi se da tzv. država Kosovo ima najveći pad u broju studenata u regionu.
- U 2021/22. godini na Kosovu je bilo 217.977 učenika u osnovnim školama, odnosno 5.931 učenik manje nego 2020/21. godine, kada je ukupan broj učenika osnovnih škola bio 223.908 - navela je ova Agencija.
Sa Kosova u velikom broju odlaze pripadnici nacionalnih manjina koji su najviše i pogođeni lošim standardom u ovoj kvazidržavi.
Profesor Prištinskog univerziteta Berim Ramosaj ocenio je ranije da institucije treba da grade demografsku politiku koja će biti u službi razvoja tzv. države Kosovo. Te mere trebalo bi da zaustave odlazak visokoobrazovanog kadra.
- Odliv mozgova je alarmantan, tako da nam ponestaje ljudskog kapitala i ovaj proces je nezaustavljiv. To je svetski problem i nije samo problem Kosova, ali Kosovo treba da stimuliše nova radna mesta - rekao je Ramosaj, i dodao da vlasti treba da naprave petogodišnji plan i da motivišu ljude da ostanu na Kosovu.
Pesimistične prognoze izneo je i šef generalnog konzulata tzv. države Kosovo u Kanadi Donat Silja, koji je rekao da će najmanje još 800.000 ljudi napustiti ovo područje.
- Nakon vizne liberalizacije, u roku od pet do sedam godina Kosovo će, prema objektivnim procenama, napustiti 800.000 stanovnika. Vizna liberalizacija će uticati na depopulaciju Kosova. Građani Kosova lako se prilagođavaju evropskom tržištu rada. Kosovska dijaspora je izuzetno dobro strukturirana, s kapacitetom da apsorbuje radničku klasu s Kosova. Tu je i činjenica o velikoj potrebi koju zemlje EU, a posebno Nemačka, imaju za radnicima - izjavio je Silja.
Kina tvrdi: Ako Ukrajina uđe u NATO moguć je nuklearni rat! Više o tome OVDE.
Izvor: Alo
