Vlada u Tirani demantuje upad u bazu podataka ministarstva unutrašnjih poslova.
"Mogućnosti iranskih dronova nisu ograničene na okolne države... Dronovima lako možemo da dobacimo do baze Mudžahedin-e Kalka u Albaniji", objavile su iranske vlasti, nekoliko dana pošto je policija u toj državi objavila da je ta organizacija regrutovala 77 osoba uhapšenih tokom nereda u Iranu.
"Iran ima nevidljive samoubilačke i jurišne dronove koji mogu da pređu razdaljinu između Irana i Albanije i napadnu metu", tvrde vlasti u Iranu, navodeći da prema međunarodnom pravu imaju pravo da napadnu baze i pripadnike Mudžahedin-e Kalka (MEK) na način na koji su to činili protiv Islamske države Amerikanci u Iraku i Siriji.
Iranske pretnje usledile su posle masovnih protesta u toj državi zbog ubistva Mahse Amini, za čiju je smrt okrivljena policija. Tokom demonstracija, iranska policija je uhapsila na hiljade demonstranata, a aktivisti tvrde da je ubijeno najmanje 130 osoba.
Ministarstvo je takođe navelo da su neredi organizovani uz "direktnu umešanost američke i britanske vlade i njihovih saudijskih sledbenika".
Iako se ove tvrdnje o umešanosti vlade ne mogu proveriti, organizacija National Endowment for Democracy (NED) koju podržava CIA već nekoliko godina finansira opoziciju u Iranu i trenutno promoviše jednog od svojih plaćenika kao izvor autoritativnog izveštavanja o protestima.
Nevladina organizacija MEK
Vlasti u Teheranu su za nerede okrivili Izrael, Ameriku i disidentske grupe, poput Mudžahedin-e Kalka, čijih 3.000 pripadnika već desetak godina živi u kompleksu nedaleko od Drača.
Nakon hapšenja devet evropskih državljana prošle nedelje zbog navodnog "planiranja" nereda, iransko ministarstvo obaveštajnih službi je tvrdilo da su demonstracije u velikoj meri podstakli strani državljani i članovi Modžahedin-e Kalka organizacije, grupe iranskih disidenata koji trenutno deluju iz Albanije.
Od kraja proleća, pripadnici MEK-a su optuživani za upade u baze podataka iranskih institucija, uključujući naftnu kompaniju i lokalne vlasti u Teheranu. Teheran je uzvratio žestokim sajber napadima kojima je paralisan rad nekoliko albanskih državnih institucija.
Istraga, u kojoj su učestvovali "Majkrosoft" i američki Federalni istražni biro otkrila je da su ti napadi povezani sa grupama hakera bliskih vlastima u Teheranu, pa je Albanija, ubrzo zatim, proterala kompletno diplomatsko osoblje Irana.
Odnosi dveju zemalja
Diplomatski odnosi dveju zemalja ne postoje od upada iranskih hakera u albanski sistem u julu i prethodnog udara iranskih disidenata na sisteme vlasti u Teheranu.
"Vlada je odlučila da okonča diplomatske odnose sa Islamskom Republikom Iran. Odluka na snagu stupa odmah", rekao početkom septembra albanski premijer Edi Rama, objašnjavajući da "drastična odluka odgovara težini pretnje koju je predstavljao sajber napad."
Iranski lider Ali Hamnei je, početkom 2020. godine, Albaniju nazvao "malom, ali zlom evropskom državom u kojoj američki elementi sarađuju sa iranskim izdajnicima i kuju planove protiv Islamske republike".
Dve godine kasnije, iranski hakeri objavili su 1,7 gigabajta podataka za koje tvrde da su pokupljeni iz baze podataka Memeks, koju koristi albanska policija. Među imenima koja su do sada objavljena nalaze se bivši i sadašnji zvaničnici vlade u Tirani.
Albanija demantuje verodojstojnost podataka
Albanska vlada je od lokalnih medija zatražila da ne objavljuju ove podatke, tvrdeći da se radi o falsifikatima, ali je istovremeno priznala da u saradnji sa Majkrosoftom i Federalnim istražnim biroom radi na normalizaciji rada "pogođenih sistema".
Nekadašnji premijer Albanije Salji Beriša, međutim, smatra da objavljeni dokumenti ipak potiču iz policijskog sistema, tvrdeći da ovakav razvoj situacije predstavlja ozbiljan udar na bezbednost države.
"Kategorično demantujemo da su dvoje ministara, kao i bivši ministar, predmet kriminalističke istrage", saopštila je albanska policija, dok je premijer Rama objavljene dokumente nazvao "montiranim".
Da podsetimo, antivladini protesti izbili su u Iranu sredinom septembra posle smrti žene koja je bila u pritvoru Policije za moral.
Dvadesetdvogodišnja Mahsa Amini pala je u komu nekoliko sati pošto ju je policija u prestonici optužila za kršenje oštrog zakona koji zahteva da žene pokrivaju kosu hidžabom ili maramom. Umrla je u bolnici nekoliko dana kasnije. Porodica Mahse Amini tvrdi da su je policajci tukli pendrecima i udarali joj glavu o jedno od njihovih vozila. Policija je porekla te optužbe, navodeći da nema dokaza o bilo kakvom maltretiranju i da je Amini doživela „iznenadni zastoj rada srca".
Protesti su počeli na njenoj sahrani 17. septembra i proširili se širom zemlje, a ubrzo su prerasli u najveće nemire u Iranu poslednjih godina.
Kina tvrdi: Ako Ukrajina uđe u NATO moguć je nuklearni rat! Više o tome OVDE.
Izvor: RTS/Alo
