"Balkan je pokazao visok stepen solidarnosti i moramo biti zahvalni predsedniku Bugarske Rumenu Radevu, premijerima Grčke i Albanije Kirijakosu Micotakisu i Ediju Rami, kao i premijeru Mađarske Viktoru Orbanu, koji su se založili za to da Srbija bude izuzeta iz paketa sankcija i da joj se omogući ona derogacija koja se omogućava brojnim drugim državama članicama EU", rekao je Starović za Tanjug.
Starović je ocenio da je zahtev Hrvatske da se Srbiji uvedu sankcije na uvoz ruske nafte "brutalni pokušaj Republike Hrvatske da nanese štetu Srbiji, svim njenim građanima i privredi".
Kazao je da je čitava evropska javnost mogla da vidi ponašanje Hrvatske u ovom slučaju i dodao da čak 70 odsto prihoda jadranskog naftovoda koji vode od Luke Omiš do Rafinerije u Pančevu zavisi od sredstva koje Hrvatskoj uplaćuje Srbija, odnosno tranzitnih taksi koje plaća.
"Oni su spremni i toga čak da se odreknu kako bi naneli štetu Srbiji. To govori da, ma koliko oni želeli, u političkom smislu, da iskorače sa Balkanskog poluostrva pokazali su svoj mentalitet i kontinuitet politike koja se svodi na onu narodnu poslovicu 'da komšiji crkne krava, makar meni crkle i dve", ocenio je Starović.
On je dodao da su, sa druge strane, sve druge zemlje Zapadnog Balkana pokazale najbolje lice.
Ocenio je da je Samit evropske političke zajednice u Pragu bio prilika da čuje glas Srbije i istakao da je obraćanje predsednika Aleksandra Vučića bilo zapaženo.
Kazao je da su, pored zvaničnog, važni i bilateralni susreti koje je predsednik imao sa nemačkim kancelarom Olafom Šholcom, francuskim predsednikom Emanulom Makronom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon den Lajin, kao i sa predsednikom Češke Milošom Zemanom.
Govoreći o pritiscima na Srbiju, Starović je kazao da su oni konstantni i da je jasna želja EU da se sve države kandidati u potpunosti usklade sa politikom EU, odnosno "u konkretnom slučaju da pristupe režimu sankcija prema Ruskoj Federaciji".
On je ocenio da je predsednik Srbije na jasan, dosledan i čvrst način branio vitalne nacionalne interese Srbije.
"U svakoj prilici, predsednik je pojasnio koji su to razlozi zbog kojih Srbija nije u mogućnosti da se priključi režimu sankcija prema Ruskoj Federaciji uz to da je stav Srbije prema ratu u Ukrajini zasnovan na univerzalnim principima i vrednostima koje delimo sa ostatkom evropskog kontinenta, a to su poštovanje povelje UN i teritorijalnog integriteta suverenih država", rekao je Starović.
Upitan da prokomentariše to što zahtev tzv. Kosova za prijem u SE nije ušao u proceduru, državni sekretar je rekao da to jeste mala diplomatska pobeda Srbije.
"Nema prostora za neke velike slavodobitne izjave, jer će ta diplomatska bitka biti dugotrajna i veoma teška. Nije ni malo slučajno što je Priština odlučila da baš izabere SE, kao ključnu međunarodnu organizaciju gde će pokušati da afimiše i legitimizuje jednostrano proglašenu nezavisnost", kazao je Starović.
On je dodao da je Priština računala na to da je matematika u SE za njih povoljna i da postoji dvotrećinska većina država članica koje su priznale samoproglašeno Kosovo.
"Međutim pokazalo se da nije sve u pukoj matematici i da su argumetni koje je podnosila Srbija naišli na plodno tele, pa su mnoge države članice SE, a među njima i neke države koje su priznale Kosovo, na pravi način razumele šta je suština naših političkih pozicija", rekao je Starović.
Izvor: Tanjug
