Piše: Dragomir Anđelković
Čim je Moskva proglasila mobilizaciju, tj. povukla poteze koji potvrđuju da će u predstojećem periodu energičnije delovati u kontekstu ukrajinskog sukoba, u velikom delu naših medija otpočela je nova etapa obmanjivanja srpske javnosti u vezi sa stanjem u Rusiji. U dezinformativnom delovanju učestvuju brojni mediji, kako oni bliski vlasti tako i opoziciji.
Usiljeno se ponavlja da svakog dana desetine hiljada vojnih obveznika napušta Rusiju. Međutim, to em nije moguće (odmah posle objave mobilizacije uvedeno je više ograničenja za kategorije stanovništva na koje se ona odnosi), em se iz priloga koji takve tvrdnje „potkrepljuju” vidi da su uglavnom „fejk”. Tako nam „u periodu” kada je u krajevima Rusije uz Finsku granicu temperatura oko 7-8 stepeni, prikazuju snimke i fotografije koji svedoče da u tu zemlju hrle brojni mladi Rusi u majicama sa kratkim rukavima i u šorcevima. Jasno je da se radi o gužvama na graničnim prelazima iz letnjeg perioda.
Papagajski se ponavlja i da iz Rusije svakodnevno poleću stotine, pa i hiljade aviona popunjenih „protivnicima rata i Putina”, ka zemljama koje nisu obustavile vazdušni saobraćaj sa njom. Naravno, i da su svi letovi prepunjeni, dok su karte za njih munjevito poskupele. Prvo, zar je logično da država koja koncentriše resurse za rat, u trenutku dok to pojačano čini, dozvoljava drastično povećanje broja letova ka inostranstvu i nesmetano ukrcavanje na njih vojnih obveznika?
Drugo, lako je proveriti da su posle uvođenja zapadnih sankcija, preostali letovi ka Rusiji i iz nje, po pravilu, bili puni. Malo je letova a mnogo onih koji iz Rusije negde žele da otputuju ili da nju posete. Što se cena tiče, one su odmah jako skočile i do danas ostale na visokom nivou. Primera radi, na letovima koji povezuju Srbiju i Rusiju karte su već mesecima tri, četiri puta skuplje nego pre sukoba. Zakon ponude i potražnje. Onaj ko ima monopol koristi priliku da dobro ućari. Sve to nema nikakve veze sa aktuelnom ruskom mobilizacijom.
Da dalje ne analiziram ponaosob laži kojima smo preplavljeni. Bitno je sagledati zašto su i ranije brojne antiruske neistine, bukvalno pola sata posle Putinovog govora multiplikovane. Radi se o strahu onih koji žele da Rusija doživi neuspeh. Oni to što se Moskva očito preračunala, i ukrajinski konflikt pokušala da razreši u formi „specijalne operacije”, angažovanjem malih (profesionalnih) snaga, predstavljaju kao njenu slabost. Dolazi zima sa brojnim problemima za stanovništvo većine zapadnih zemalja, izazvanih bumerang efektom sankcija. Ono se crnom propagandom da je Rusija na korak od sloma ohrabruje da izdrži i ne buni se protiv svojih elita koje su ga uvukle u probleme.
Ruska ratna uzdržanost u prethodnom periodu, olakšala je manipulaciju te vrste. Mnogo se govori o malobrojnosti ruskih trupa na frontu (kao da Moskva to ne može da promeni) dok se zanemaruje činjenica da Rusi nisu ni približno bombardovali Ukrajinu kao NATO Srbiju 1999. Oni su se uglavnom ograničili na vojne ciljeve, dok su Amerikanci kod nas razarali sve što je važno za normalan život stanovništva, kako bi tako tadašnji državni vrh naterali da ispuni zahteve agresora. To se i desilo. Pokazalo se da je i bez jednog jedinog vojnika na terenu, moguće postići ono što se želi.
Kremlj je sada okrenuo drugi list. Počinje mnogo ozbiljnije da deluje po dubini ukrajinske teritorije (tek nedavno se desilo da značajniji krajevi Ukrajine nekoliko sati ostanu bez struje) kako bi umanjio kapacitete Kijeva da vodi rat, ali i da angažuje drastično veće kopnene snage. To će se posle nekog vremena odraziti na stanje na bojištu i sumrak nada onih koji žele poraz Rusije. Ali da svest o tome ne bi odmah preovladala, sa mogućim turbulencijama u nekim članicama EU, otpočet je novi propagandni udar. On treba da kupi još malo vremena i održi u životu laž o predstojećem ruskom slomu, a posle će već zapadni stratezi smisliti nešto novo.
Kada se radi o nama, nemalo ovdašnjih laži jeste rezultat prelivanja zapadne kampanje. Ali deo njih, i to značajan, ima lokalne razloge. Zapad, u saradnji sa nekim našim političkim krugovima (neka svako proceni da li u vlasti i/ili opoziciji), priprema teren za kosovsku kapitulaciju Srbije. Uporno nas ubeđuju da „slaba” Rusija ne može da nam pomogne, te ćemo dospeti u sedmi krug pakla ako brzo ne rešimo kosovsko pitanje. Srbi su srcima uz Rusiju, ali i te kako se plaše za sopstvenu sudbinu. Stoga antiruska propaganda, u kombinaciji sa mlakim ruskim dosadašnjim delovanjem u Ukrajini, daje izvesne rezultate.
Odjednom, u takvim okolnostima, Putin povlači odlučne poteze koje su mnogi Srbi priželjkivali. Jasno je da će posle njih stvari krenuti ponovo ka onome što je Moskva planirala. „Rusi sporo sedlaju ali brzo jašu.” Kada ozbiljno krenu, ne staju dok ne postignu ono što nameravaju. A to nije pogodno za kapitulaciju Srbije. Oni koji je u svetu i kod nas priželjkuju (maštajući o „krnjoj” Srbiji u NATO), razumeju da će im posle većih ruskih uspeha biti teško da svoje namere ostvare. Zato sada, dok recikliraju Išingerov plan, pokušavaju da potpuno demorališu srpsku javnost apokaliptičkim pričama o ruskoj nemoći i jalovosti očekivanja da će nam Moskva biti oslonac.
Cilj je da dok se osvestimo, oni okončaju otmicu Kosova i Metohije. Da im to ne bismo omogućili, ne verujmo u antiruske laži koje su zapravo isto toliko i antisrpske! Svi oni koji nam sada usiljeno pričaju da moramo da pogledamo istini u oči i prihvatimo bolnu „realnost”, zapravo su lobisti otmičara Kosova!
Izvor: Politika
