Rezultati istraživanja, koji su predstavljeni u Beogradu, pokazali su i da je 53 odsto anketiranih za članstvo u Evroazijskom ekonomskom savezu, a za članstvo u EU samo 46 odsto.
Na pitanje "Da li bi Srbija trebalo da uvede sankcije Rusiji?" 81 odsto ispitanika odgovorilo je sa "ne", osam odsto sa "da" dok je 12 odsto njih reklo "ne znam".
U okviru tematskog pitanja "Koliko su za vas navedeni nacionalni interesi važni?", 91 odsto anketiranih ocenilo je da je osiguranje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji važan nacionalni interes, a slede dobrosusedski odnosi sa državama u regionu sa 85 odsto i dobri odnosi sa Rusijom sa 81 odsto anketiranih.
Među važnim nacionalnim interesima su i očuvanje Republike Srpske kao entiteta za šta se izjasnilo 77 odsto anketiranih i normalizacija odnosa sa Prištinom za šta je 73 odsto ispitanih.
Na pitanje "Na koga bi Srbija trebalo da se oslanja u međunarodnim odnosima?" 44 odsto ispitanika se izjasnilo za Rusiju, 17 odsto za EU, osam odsto za Kinu, tri odsto za SAD, a 28 odsto odgovorilo je da bi se trebalo osloniti na druge ili da ne znaju.
Politiku vojne neutralnosti Srbije u potpunosti je podržalo 37 odsto ispitanih, uglavnom 32 odsto, dok je uopšte ne podržava pet odsto, a uglavnom ne podržava sedam odsto anketiranih, pri čemu je 19 odsto odabralo kao odgovor "ne znam".
Kada bi se sutra održao referendum o ulasku Srbije u EU protiv bi glasalo 39 odsto građana, pri čemu bi sigurno glasalo protiv članstva 23 odsto, a verovatno 16 odsto.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) October 8, 2022
Za članstvo u EU glasalo bi 39 odsto i to bi 15 odsto sigurno glasalo, a 24 odsto verovatno. Na glasanje ne bi izašlo devet odsto anketiranih, a sa "Ne znam, ne mogu da procenim" odgovorilo je njih 13 odsto.
Važnost očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije podržalo je 64 odsto anketiranih, od kojih se u potpunosti sa time slaže 56 odsto, a uglavnom 28 odsto ispitanih.
Za dva posto ispitanika to pitanje uopšte nije važno, uglavnom nije važno za tri odsto, dok je 10 odsto neodlučnih, a jedan odsto ne zna.
Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je od 5. do 15. avgusta na reprezentativnom uzorku od 1.186 ispitanika.
U ime istraživačkog tima rezultate su saopštili docent Ivana Radić Milosavljević, docenti Janja Simentić Popović, Milan Krstić i Stevan Nedeljković, te vanredni profesor Miloš Hrnjaz.
Snimke požara na Krimskom mostu pogledajte OVDE.
Izvor: Espreso
