Piše: Sreten Egerić, pukovnik Vojske Srbije u penziji
Jedna fraza ili „mantra“ (zvuk ili kombinacija zvukova, reč, bajalica, koja se neprekidno ponavlja, a nije u vezi sa istinom) se planski i periodično (svake dve sedmice) ponavlja u medijima kolektivnog Zapada i svodi se na jedno – da je „Rusija oličena u liku Vladimira Vladimiroviča Putina, odgovorna za nestašicu hrane i za narastajuću glad u svetu?!
Tokom sedamdesetih godina je Erl Batz, ministar poljoprivrede SAD, izjavio (i time obelodanio politiku SAD prema ostatku sveta za naredni 21. vek), da su „hranu i naftu neraskidivo vezali za bezbednost SAD“. Time su ta dva „artikla“ dobila moć oružja. Erl Batz dalje, konstatuje: „gladan čovek sluša samo onog ko ima parče hleba da mu da“ i „hrana je alatka, to je oružje u američkom arsenalu za pregovore“.
Sve priče koje pristižu sa kolektivnog Zapada, počev od državnih službenika, pojedinih ličnosti iz „sveta kulture, sporta i razonode, do političkih i vojnih analitičara svetskog formata“ kao jedna govore o tome da „Rusi nisu napali ukrajinske demokratske, slobodne i pravdoljubive vršioce državnih funkcija (koji se uzgred javno i neskriveno pojavljuju sa nacističkim simbolima i obeležjima), svet bi živeo u blagostanju a gladnih ne bi bilo“.
Priča o Rusima, njihovoj politici i postupcima kao glavnim krivcima za glad u svetu, potiče ni manje ni više nego upravo od potomaka onih koji su poslednjih vek i po uništili ili skoro potpuno istrebili, ubijajući, namerno šireći zarazne bolesti (biološko oružje) ili izgladnjujući, sprečavanjem dostavljanja hrane (najomiljenija reč kolektivnog Zapada – sankcije) na desetine miliona pripadnika različitih naroda i etničkih grupa u Evropi, na američkom kontinentu, u Africi, Jugoistočnoj Aziji, na Indijskom potkontinentu i u zemljama Bliskog i Srednjeg Istoka.
Prava slika postupanja može se posmatrati i kroz masmedijski prikaz u naučnofantastičnom filmskom ostvarenju pod nazivom „Igra gladi“ (snimljenom po knjizi Suzan Kolins iz 2012. godine), gde kroz borbu „na život i smrt“, na kraju ostaje samo jedan „pobednik“, kako uostalom kolektivni Zapad na čelu sa SAD pokušava da predstavi mit o sopstvenoj nepobedivosti i izabranosti, posebno ovih poslednjih 35 godina.
Krajem oktobra meseca, tačnije, ukrajinske ZSO su u sadejstvu sa specijalnim snagama NATO-a, a pod direktnom komandom pomorskih snaga Velike Britanije, izvele neuspešni napad na pomorski saobraćaj i infrastrukturu Rusije u rejonu Sevastopolja, bespilotnim letilicama i bespilotnim plovilima, koristeći za njihovo lansiranje civilne brodove za transport žitarica i koridor u Crnom moru kojim se kreću brodovi.
Reakcija ruskih zvaničnika na ovaj napad sastojala se u tome da Rusija sa danom 30.10.2022. godine, istupa iz sporazuma o izvozu ukrajinskih žitarica. Odmah nakon ovog poteza zvanične Moskve, reakcija „svetske javnosti“ je bila munjevita, koordinirana i istovetna.
Zvanični predstavnik Vlade SAD, Ned Prajs, saopštio je 31.10.2022. godine „da je svet ponovo pred krizom gladi usled ruskih postupaka i ograničenja izvoza ukrajinskih žitarica“. Reče to ni manje ni više nego čovek čiji su preci pre 120 ili 130 godina uništili sve izvore hrane američkih domorodaca, a preživele odveli u prve koncentracione logore na svetu koje su nazvali „Rezervat“.
Za funkcionisanje „koridora za izvoz žitarica“ sa težištem na „humanim razlozima“, insistira administracija države koja nije poznavala humane razloge početkom devedestih godina na području bivše BiH kada je sprečila dostavu medicinskog kiseonika u bolnicu u Banjaluci, usled čije direktne „humanosti“ je život izgubilo 12 novorođenčadi. Administracija koja je uvela „zaštićene zone i humanitarne koridore“ na području Sreberenice i Goražda, a kojima je umesto hrane dostavljano naoružanje i ubojna sredstva muslimanskim oružanim formacijama da bi nakon prijema „pomoći“ kretale u obračun sa srpskim civilima u okolnim selima u kojima je po nekim procenama ubijeno oko 4.000 civila. Nemamo razloga da ne pretpostavimo da se „pomorski koridor prema Ukrajini“ ne koristi u svrhu dostavljanja naoružanja od strane NATO-a i njihovih saveznika ukrajinskim ZSO.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova EU i portparol administracije SAD, Žozef Borelj, nekoliko sati nakon saopštenja zvaničnika SAD, 01.11.2022. godine, je ponovio istovetno saopštenje, posebno navodeći da će se „ruski postupak odraziti na i onako tešku situaciji u ishrani stanovništva u Africi“. Reče čovek (i ostade živ), pripadnik zapadne evropske kulture, koja je ključni pokretač svih kriza u Podsaharskoj Africi i na Rogu Afrike, a čije su žrtve u poslednjih 30 godina bili milioni stanovnika navedenih oblasti, a u prvom redu oni najranjiviji – deca.
Obraćanje „svetskoj javnosti“ ne bi bilo potpuno bez izjave vršioca dužnosti predsednika Ukrajine i „šoumena“ Volodimir Zelenskog, koji je u svojoj javnoj predstavi 04.11.2022. godine saopštio da, „Ukrajina izvozom deset milona tona žitarica hrani svetsko stanovništvo, sa težištem na dostavljanju žitarica siromašnim zemljama, ali eto zli Rusi i Putin ih u tome onemogućavaju“.
A šta zapravo pokazuju činjenice?
Količina proizvedenih žitarica u svetu za 2022. godinu je procenjena na oko 830 miliona tona. Količina žitarica proizvedenih u Ukrajini za 2022. godinu je procenjena na oko 27 miliona tona (deo žitarica ukrajinske ZSO su uništile u skladištima, a deo spalile na poljima), što čini oko 3,25 procenata ukupne svetske proizvodnje.
Količina žitarica koji se mogu izvesti iz Ukrajini je procenjena na oko 16 miliona tona, što čini oko 1,93 procenata svetske proizvodnje. U skladu sa mišljenjem „stručnjaka zapadnog sveta“, ovih 1,93 procenata je „ključno za sprečavanje gladi u svetu“. S druge strane, količina žitarica proizvedenih u Rusiji u 2022. godini je procenjena na oko 155 miliona tona, što čini oko 18,7 procenata ukupne svetske proizvodnje.
Količina žitarica koje je moguće izvesti iz Rusije je procenjena na oko 110 miliona tona, što čini oko 13,3 procenata svetske proizvodnje. U skladu sa mišljenjem vrlih stručnjaka zapadnog sveta“,ovih 13,3 procenata „ni pod kojim uslovima ne sme dospeti na svetsko tržište jer, eto, potiče od zlih i opakih Rusa“. Iz kog razloga u ovoj situaciji nije politički korektno niti podobno govoriti o tome šta će biti sa gladnim stanovništvom najsiromašnijih zemalja, ako se već zabranjuje ruski izvoz žitarica.
Zaključno sa danom 04.11.2022. godine, iz Ukrajine je izvezeno ukupno oko 9,5 miliona tona žitarica. Oko dve trećinenavedenih količina izvezeno je kopnenim putem iz Ukrajine u Rumuniju u luku Konstanca; u Poljsku u luke Gdanjsk i Gdinja; u Litvaniju; kroz Poljsku u luku Klajpeda, a zatim brodovima u Zapadnu Evropu.
U skladu sa trilateralnim sporazumom o izvozu žitarica iz Ukrajine, ugovorenim koridorom iz luka na Crnom moru, izvezeno je oko 3,5 miliona tona. Od navedene količine izvezenih žitarica u najsiromašnije zemlje sveta su dostavljene žitarice u količina:
Avganistan – 40 hiljada tona,
Somalija – 28,5 hiljada tona,
Jemen – 67,5 hiljada tona,
Etiopija – 82,7 hiljada tona.
Tako je najsiromašnijim zemljama sveta dostavljeno ukupno 218,7 hiljada tona žitarica, odnosno svega 2,30 procenata izvezenih žitarica sa prostora pod kontrolom režima u Kijevu.
Postavlja se pitanje da li će ova mizerna količina sprečiti glad u navedenim zemljama (koju su uzgred budi rečeno upravo izazvali državnici vodećih zemalja kolektivnog Zapada izvršavajući direktnu agresiju na navedene zemlje ili raspirujući oružane sukobe na teritoriji istih) – naravno da neće!
Za kolektivni Zapad najbitnije je da se neprestano vrti priča o „zlim narodima i režimima“. Do skora su to bili „zli Iranci“, zatim „zli Libijci“ i „zli Iračani“, pa „zli Srbi“, „zli Severnokorejci“, od skora i „zli Sirijci“.Danas tu ulogu igraju „zli Rusi“, a sutra će verovatno biti i „zli Kinezi“.
Gde su završile ostale količine žitarica izvezene sa prostora pod kontrolom režima u Kijevu? U ogromnim količinama upravo u zemljama EU.
Evropska unija sebi ne sme dozvoliti slike koje smo mogli videti tokom leta, da u tržnim centrima Nemačke, Francuske, Italije i Britanije vlada nestašica, ulja, brašna, šećera i drugih namirnica. Briselske tehnokrate sebi ne smeju dozvoliti da se građani Nemačke ujutro probude, a da nema omiljenih kajzerica, ili da građani Francuske sednu u omiljeni kafe, a da nema omiljenih kroasana. Uz svoj omiljeni čaj, kakva god da kriza pogađala svet, Britanci uvek na stolu moraju da imaju pet keksiće i „čajne kolutiće“.
Evropska unija na čelu sa SAD sebi ne sme dozvoliti rušenje, u neku ruku, lažne slike o blagostanju i superiornosti nad ostatkom sveta. Na kraju krajeva, Ukrajina sada mora da plati političke i vojne ambicije NATO-a i EU na istoku, kao i ogromne količine naoružanja koje su joj isporučene. Za sada se sve to kompenzuje u žitaricama i životima ukrajinskih vojnika.
Šta na ovu „pravednu raspodelu“ žitarica i pomoć gladnima u svetu kažu zvaničnici OUN i masovni mediji kolektivnog zapada?
Antonio Gutereš, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, nedozvoljivo i neopravdano ćuti. S druge strane, masovni mediji kolektivnog zapada mudro zataškavaju ovu temu, a ono što oni nisu objavili nije se ni dogodilo.
Igre gladi se nastavljaju.
Izvor: Srpska analitika
