Autor ove poeme, književnik i novinar Veselin DŽeletović, govorio je u jutarnjem programu Kurir televizije o tragičnom događaju na osnovu kojeg je poema nastala .
- Od kad sam čuo tu priču 2004, to se u meni taložilo da bih posle dve godine poemu napisao za svega 2 sata. To je izletelo iz mene - rekao je DŽeletović, a potom ispričao potresnu priču.
- Slučajno sam se 2004. susreo sa jednim Nemcem kojem je ugrađeno srce kidnapovanog Srbina sa Kosova i Metohije, žrtve trgovine organima. Čuvši njegovu priču ja sam zanemeo. On je želeo da pomogne porodici tog čoveka čije srce nosi. Otišao je u posetu njegovoj porodici i susreo se sa njegovim sinom, malim dečakom. Taj susret je bio toliko potresan, da je srce, po rečima tog Nemca htelo da mu iskoči iz grudi, kao da su šavovi operacije popucali. Srce je prepoznalo to dete. Da li je to njegova autosugestija ili srce pamti? - upitao je DŽeletović, a potom nastavio tragičnu priču:
- Kidnapovani ljudi su bili prinuđeni da potpišu da su dobrovoljni donori organa, pa su Albanci trgovinu organa nekako uvodili u legalne tokove. Nemac dugo nije mogao da se smiri jer je supruga čoveka čije srce nosi izvršila samoubistvo. NJu su silovali petorica Albanaca. Sveštenik je odbio da održi opelo. Ja sam rekao da ona nije izvršila samoubistvo već je branila čast. Patrijarhalna pravoslavna žena takvo poniženje jednostavno nije mogla da izdrži. Sveštenik je odbio da izvrši opelo. Ne možemo reći da su Stevan Sinđelić i major Stepić izvršili samoubistvo. Isto tako to ne možemo reći za tu ženu - zaključio je DŽeletović.
Snimke i mapu ofanzive na Avdejevku pogledajte OVDE.
Izvor: Kurir
