Na pitanje novinara i voditelja emisije Milomira Marića o tome šta smo mi naučili iz istorije o kojoj je pisao, on je odgovorio da je to jedna prilično nevesela priča, ali ipak priča o uspehu.
"To je jedna priča prilično nevesela, ali to je priča o uspehu. Postoji Pećka patrijaršija, a posle toga postoji obnovljena srpska država u Crnoj Gori i Srbiji. Potpuno je neverovatno da jedan narod koji izgubi državu, izgubi države, pošto je u srednjem veku imao nekoliko država, ne samo da opstane fizički nego i da proširi svoje etničke granice, da sačuva svoj identitet. Deo srpskog naroda je preveravanjem otišao u drugim pravcima, ali potpuno je neverovatno da narod koji je u Osmanskom carstvu "pogrešne vere", da tako kažem - pravoslavan, u rimokatoličkoj Habzburškoj monarhiji, opet "pogrešne vere", u Mletačkoj republici opet, da takav narod se ne samo sačuva, nego i ojača svoja predanja, svoje kultove, proširi svoje teritorije, da ga crkva vodi u neku ruku, da zamenjuje državu. U neku ruku jer crkva nije isto što i država, da ta crkva održava diplomatske odnose sa velikim silama u onoj meri u kojoj je to omogućeno jednoj Pećkoj patrijaršiji, a onda da iz te crkve bude obnovljena država, to nije baš obična priča. Čini mi se da ova priča ukazuje na nešto što su izvori vitalnosti jednog naroda u najtežim mogućim vremenima. Vremenima koja su bila gora čak i od ovog vremena. Neveselo jeste, ali istorija se ne piše da bi bila vesela, istorija može da zabavi, da bude interesantna, ali ona krije u sebi i neke pouke", naglasio je Ković.
O izjavama da smo mi jedini narod koji slavi svoje epopeje, Ković je te navode odbacio i istakao da svi narodi slave epopeje i da se identitet jednog naroda zasniva na zajedničkim uspomenama i sećanjima, pre svega na stradanja.
"Identitet jednog naroda se zasniva na zajedničkim uspomenama i sećanjima, pre svega na stradanja. Pogledajte koliko širom sveta ima spomenika neznanom junaku Sa kakvom pažnjom i pijetetom se u toj Velikoj Britaniji, koja nam drži lekcije danas, obeležava Dan primirja 11. novembra, kako Amerikanci obeležavaju svoje praznike, uključujući i stradanja... Stradanja, zajednička stradanja, su suština sećanja, naravno i sećanje na zajedničke pobede je važno i prevažno. Novozelanđani – njihov identitet počiva na sećanju na Galipolje kada su ih Britanci iskrcali na one plaže, a Turci i Nemci ih pobili sve, oni se okupljaju na tim plažama, to obeležavaju. Stanovnici Kvebeka dolaze na Avramovu poljanu svake godine, sećaju se poraza iz 1759. godine. Znate koliko takvih primera ima, pa se kaže: „Vi Srbi slavite...“, tako mogu da razgovaraju samo sa onima koji ne znaju ništa. Ovaj narod o kome govorimo, njegovo postojanje se zasniva na sećanju na Kosovski boj. Istorijski poraz je pretvoren u dugoročnu pobedu, jer se ljudi upravo okupljaju oko sećanja na to. O tome se peva, o tome se gusla, toga se ljudi sećaju na liturgijama, ta imena izgovaraju. To je pobeda, iako možda na prvi pogled može da izgleda kao poraz, ali i pitanje je šta se tačno dogodilo u tom trenutku. Mi Srbi nismo izuzetak u tome, mi smo izuzetak samo po tome kakva je propagandna mašinerija usmerena ka nama i jedan smo od izuzetaka da po nečijoj nameri budemo uništeni, budemo asimilovani i naravno da će da počnu od naše istorije, da izmišljaju našu istoriju, da pišu našu istoriju, da nas ubeđuju da je crno belo, a belo crno. Moraju neke stvari da se znaju, neke knjige moraju ipak da se pročitaju...", rekao je istoričar.
O politici Velike Britanije prema Srbiji Ković je rekao da je i ona u našoj kolektivnoj svesti dobila pomalo mitološku formu.
"Politika Britanije prema Balkanu i prema Srbima i u našoj nekoj kolektivnoj svesti je dobila pomalo mitološku formu. Oni su viđeni kao naš večiti neprijatelj. To je zasnovano na činjenicama, a kao i svaka ta neka opšta priča, tu preovlađuje istina, ali bilo je i retkih trenutaka kada nisu bili naši neprijatelji. Najčešće, i kada su bili naši takozvani saveznici, ili smo bar mi tako verovali, u dva svetska rata, ostavili bi nas na cedilu. 1915. ostavili su nas na cedilu mnogo strašnije negu u Drugom svetskom ratu kada su praktično izdali i napustili Dražu Mihajlovića. Ovo što sada rade neće doprineti njihovom pozitivnom mišljenju među Srbima", zaključio je Ković.
Ameriku čeka scenario gori od vijetnamskog! Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Novosti
