On je objasnio da su Rusi na tom delu protiv sebe imali 100.000 vojnika, među kojima plaćenike, najviše iz Poljske, zatim Rumunije, Velike Britanije i pribaltičkih zemalja.
- To nije kapitulacija, to nije iznuđeno povlačenje, to je strategijski potez. Setite se novembra 1914. godine kada je Živojin Mišić sa vojvodom Putnikom odlučio da povuče jedinice desetine i desetine kilometara istočnije. Time je skraćen front 42 kilometra, pa su izvukli jedinice iz Beograda. A onda kada su Austrougari mislili da je gotovo, Mišić i Putnik su odlučili da izvedu kontraofanzivu koju niko nije mogao da zaustavi. Surovikin je izvukao snage koje nije mogao više da snabdeva, a koje od marta nisu imale veliki intezitet borbenih dejstava i povučeni su da će biti upotrebljeni kao Donbasu, odnosno Donjecku i Bahmutu – otkrio je Pršić.
On je izneo pretpostavku da će, kada se steknu povoljni uslovi, „odnosno kada se usled zime zamrzne tlo, i kada se mogu kretati ljudi i tehnika“, Surovikin zaobići taj deo ratišta.
- I on će recimo moći da dođe s leđa Hersonu – kazao je Pršić.
Prema njegovim rečima, Bahmut je već pred oslobađanjem.
Upitan da prokomentariše presudu Haškog suda koji je presudio trojici pripadnika snaga DNR da su oborili putnički malezijski avion 2014. godine.
- Ni govora. Rusi nisu imali nikakvog razloga za to, nema logike. Ali Zapad na sve moguće načine pokušava da stvori i zaoštrava situaciju. NJemu nije u interesu da se stvari smire, već da se Rusija što duže iscrpljuje, da se troše resursi.
Izvor: Pravda
