Dugogodišnja proizvodna, organizaciona i finansijska agonija u vodećim državnim fabrikama namenske industrije, Zastava oružju iz Kragujevca, Krušiku iz Valjeva, Slobodi iz Čačka i „Milanu Blagojeviću“ iz Lučana, ne jenjava. Naprotiv, provalija je sve dublja, a učestale su i nesreće za koje, po pravilu, niko ne snosi odgovornost, pa se još ne zna ko je odgovoran za eksplozije u Slobodi u junu 2021, privatnoj firmi Edepro u beogradskom naselju Leštane u novembru iste godine, a do danas nije završeno ni suđenje osumnjičenima za eksploziju i pogibiju dvojice radnika fabrike „Milan Blagojević“ u junu 2017. Upućeni u stanje u namenskoj industriji osnovano sumnjaju da su sve te nesreće uzrokovane javašlukom odgovornih u preduzećima čiji su pogoni leteli u vazduh.
Neodgovornost i nestručnost navode i kao glavne uzroke proizvodnog i finansijskog propadanja, pre svega dva najstarija i najznačajnija preduzeća, Zastava oružja i Krušika, koja imaju ključni, strateški značaj i za bezbednost države, a sada su oba bukvalno na ivici opstanka. Osim nevesele sudbine, povezuje ih i Mladen Petković, kadar SNS-a, koji je bio direktor Krušika do 2018, a Zastave u poslednje četiri godine. Deo radnika u obe firme upiru prst u njega i tvrde da ih je sumnjivim aranžmanima sa Slobodanom Tešićem, firmom GIM i drugim privatnim trgovcima oružjem, bliskim državnom i vrhu SNS-a doveo do prosjačkog štapa.
Petkoviću, inače, 18. novembra ističe četvorogodišnji mandat i jedan je od sedmorice kandidata koji su se prijavili na septembarski javni konkurs, na osnovu kojeg je novi direktor Zastava oružja trebalo da bude izabran 3. novembra. Umesto toga, konkurs je poništen, jer niko od kandidata, uključujući Petkovića, nije dobio podršku Nadzornog odbora, ili tačnije rečeno Ministarstva odbrane, koje postavlja članove NO u fabrikama namenske industrije. Kragujevačkoj javnosti, međutim, nije promaklo da je pre nego što će konkurs i formalno biti poništen, jedan od pretendenata na Petkovićevo mesto, Đorđe Nestorović, koji je svojevremeno već bio na čelu Zastava oružja, postavio pitanje: „Ko zapravo bira direktore vojnih fabrika, Ministarstvo odbrane i Vlada Srbije, ili Slobodan Tešić?“
Pojedini stručnjaci Zastave, sa kojima je NIN razgovarao, a oni za sebe tvrde da imaju dobre veze sa Ministarstvom odbrane, uvereni su da Petković, uprkos snažnoj podršci Slobodana Tešića, neće dobiti novi direktorski mandat. Da su hteli da ga ostave, ne bi poništavali konkurs na koji se prijavio i predstavio program rada u naredne četiri godine, ističu sagovornici NIN-a. Oni smatraju da podršku neće dobiti ni ostali kandidati iz fabrike, već da će im vlast novog direktora dovesti iz Beograda, kao što je i Petkovića iz Zemuna, gde je bio opštinski službenik, dovela najpre u Krušik, a potom u Zastava oružje. Naravno, očekuju i da Petkovića neće ostaviti na cedilu i da će, uz pomoć Tešića i Bratislava Gašića, novog ministra policije i doskorašnjeg direktora BIA, za poslove odrađene u Krušiku i Zastavi biti nagrađen uhlebljem u nekom od brojnih ministarstava Vlade Srbije.
Deo zaposlenih, pak, nije siguran da Petković definitivno odlazi iz Kragujevca. Oni ne isključuju mogućnost da je u toku manevar kojim novi ministar odbrane Miloš Vučević želi da demonstrira svoj autoritet, tako što će, navodno, nakon što se upozna sa situacijom u fabrici, on doneti odluku o novom direktoru.
A kakva je situacija u Zastava oružju ilustrativno pokazuje činjenica da je toj fabrici prezaduženi Kragujevac, odlukom gradske Skupštine, početkom meseca oprostio dug od oko 22 miliona evra ili 2,6 milijardi dinara, od čega 1,1 milijardu Zastava duguje Kragujevcu, a 1,5 milijardi dinara državi. Ovu konverziju formalno je predložilo Gradsko veće Kragujevca, ali uz obrazloženje da se time zapravo samo sprovodi u delo Zaključak Vlade Srbije od 25. avgusta ove godine. Vlast je očito shvatila da od posrnule Zastave nikada neće moći da naplati ogromna potraživanja, koja su davno dospela za naplatu, pa ih je jednostavno pretvorila u vlasnički ulog. Time će se kragujevački oružari osloboditi dela dugova, zbog kojih preduzeće već odavno trese dužnička kriza. Ovom „operacijom“, naime, u kapital je konvertovana glavnica duga od 2,6 milijardi dinara - ali su istovremeno, po odredbama Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme iz 2018, otpisane sve kamate po osnovu tog duga, a one su u međuvremenu dostigle čak 7,4 milijarde dinara.
Izvor: NIN
