Šole je, naime, izjavio da tokom razgovora od kosovskog premijera Aljbina Kurtija tražio da odloži odluku o registarskim tablicama. Takođe je rekao da je glavna tema razgovora bila izbegavanje dalje eskalacije, kao i da treba ostaviti otvorena vrata za povratak kosovskih Srba u institucije.
Kurti, međutim, ništa od ovoga nije pomenuo u svojoj objavi na Tviteru povodom razgovora sa Šoleom. On je rekao da je sa njim razgovarao o neophodnosti sporazuma o potpunoj normalizaciji odnosa sa Srbijom usredsređenom na međusobno priznanje, sa fokusom na bezbednosnu situaciju na Kosovu zajedno sa vladavinom prava.
Ovakva Kurtijeva interpretacija razgovora, prema mišljenju Milivojevića, ima veze sa njegovim stilom vladanja, ali i pokušajem da sebe i celu situaciju prikaže na drugi način, sa porukom da se tu ništa novo ne događa i da on drži stvari pod kontrolom, a što je sve namenjeno za unutrašnju upotrebu.
"Ono što je Šole rekao o razgovoru sa Kurtijem je istina, taj razgovor je sasvim sigurno bio na temu 21. novembra i zahteva Amerike da Kosovo promeni stav oko primene jednostrane mere oko tablica i da 21. Priština ne počne da naplaćuje kazne. A Kurtijevo saopštenje je poruka za unutrašnju upotrebu - da je on taj koji neće odustati od svoje politike iako situacija nije povoljna po njega. Ako Kurti ne interpretira istinu o razgovorima koje ima sa američkim zvaničnicima, to već govori da on tamo ne stoji dobro", smatra Milivojević.
Kako ukazuje, sam Vašington je veoma aktivan prema Kurtijevim ključnim političkim rivalima koji su trenutno u SAD.
"Očigledno je da Vašington nije zadovoljan sa načinom kako Kurti vlada i politikom koju vodi. Oni aktivno rade sa opozicijom i priprema se teren za objedinjavanje opozicije i stvaranje ambijenta koji bi doveo do vanrednih izbora ili do neke situacije koja bi narušila dominantnu poziciju Samoopredeljenja. Rade mu o glavi, ali neće da to učine onako kako je to Grenel uradio svojevremeno, a i nemaju mogućnosti koje je tada imao Grenel. Oni hoće da se oslobode Kurtija, ali ne žele da dovedu u pitanje Kosovo kao 'državu u kojoj vlada politički sistem koji deluje na demokratski način'. Zbog toga to treba da bude pad koji odgovara normama demokratskog sistema i na način koji ne bi pokazivao da SAD kontrolišu stvar", navodi Milivojević.
Kao ključno, naš sagovornik ističe to što je Amerikancima definitivno postalo jasno da je stvar otišla daleko i da se bez Srbije ne može.
"Nezadovoljstvo politikom Kurtiija ima izvorište u činjenici da se bez Srbije ne može i da ne može da se ne uvaži srpska pozicija. Amerikanci imaju zadatak da daju do znanja da su oni ti čija je poslednja i u odnosu na Evropljane i da ne može da se izbegne srpska strana", navodi Milivojević.
Ovo, inače, nije prvi put da se Kurtijeva saopštenja o sadržini razgovora sa stranim zvaničnicima razlikuju od onoga što njegovi sagovornici saopšte.
Takođe, ostao je upamćen gaf njegovog zamenika Besnika Bisljimija povodom razgovora sa zamenikom generalnog sekretara Saveta Evrope Bjornom Bergeom. Bisljimi je tada saopštio da je Berge "pozdravio inicijativu Kosova" da podnese zahtev za članstvo u Savetu Evrope, što je Berge demantovao.
"Nažalost, ovo nije bio tačan opis onoga što sam naveo na sastanku u vezi sa mogućom prijavom u Savet Evrope", naveo je tada Berge.
Izvor: Politika
