"Možda je najvažnije što bi se moglo reći o Dejtonskom sporazumu da nije toliko reč o trijumfu američke diplomatije, koliko je reč o uočavanju četrdesettromesečnog neuspeha američke diplomatije, uzimajući u obzir da se veoma sličan sporazum mogao postići 1992. i 1993, da nije bilo sabotaže i opstrukcija Vašingtona", rekao je Bardoš za današnju "Politiku".
Drugim rečima, nastavlja Bardoš, angažovanje Vašingtona na Balkanu nije stvarno imalo za cilj da reši probleme na Balkanu, već da reši američke unutrašnje i spoljnopolitičke izazove, kao što su šanse za reizbor predsednika Klintona ili da Amerika ostavi dobar utisak u drugim delovima sveta.
On navodi da je Klintonova administracija do tada sabotirala ili sprečila usvajanje niza sporazuma ili planova tadašnjih pregovarača kao što su Lisabonski sporazum, Vens-Ovenov plan, plan Kontakt grupe, kao i da je napravila ogromnu grešku podržavajući Izetbegovićevu vlast u želji da postigne propagandni uspeh u muslimanskom svetu, želeći da se prikažu kao pouzdan partner islamskom svetu.
Te nade brzo su se izjalovile napadom na Svetski trgovinski centrar, konstatovao je Bardoš, a da SAD nisu shvatile da Al Kaida veliki deo svojih aktivnosti sprovodi u BiH.
Tako su se, navodi dalje Bardoš, veliki broj Al Kaidinih članova, napadača na Svetski trgovinski centar, borili su se u bosanskom džihadu, kao i šeestoro članova zavere da se bombarduje američki brod "Kol" u luci Aden, oktobra 2000.
Dalje, kaže, napad na američku ambasadu u Africi 1998. godine organizovao je Mehmed Mamdouh Salim, koji je proveo niz nedelja u Bosni uoči tog napada.
"Mnogi od tih ljudi su bili aktivni u Bosni, dok su na desetine hiljada američkih vojnika i civilnog osoblja bili prisutni u toj zemlji. Ranih devedesetih su SAD u stvari pomogle da se mnogi militantni islamisti infiltriraju na balkansko područje iz centralne Azije i sa Bliskog istoka, koji su kasnije vršili napade na brojne američke ciljeve širom sveta", rekao je Bardoš.
Izvor: Tanjug
