Na nacionalni praznik Albanije 28. novembar „Dan zastave“ ova država je obeležila 110. godišnjicu postojanja, dok je takozvano Kosovo „proslavilo“ 14. godinu od samoinicijativno proglašene jednostrane nezavisnosti.
Korak ka konfederaciji Kosova i Albanije
Tradicionalna zajednička sednica Vlade Albanije i privremenih prištinskih institucija prošla je u dobro poznatom tonu o pričama o "velikoj Albaniji", s tim što se ovoga puta otišlo i korak dalje pa se čuo i zvaničan predlog da se što pre uspostaviti konfederalni tip zajedništva Albanije i Kosova sa jednom vladom, jednim senatom i dva kongresa - Kosova i Albanije.
Da li je „velika Albanija“ već stvorena?
Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije „Pojas i put“, kaže da nije opasno ono što smo čuli po ko zna koji put sa albanske strane, ali jeste opasno ono što nismo čuli iz međunarodnih krugova kada je ova tema u pitanju.
„Zabrinjava što ćemo i dalje slušati jednu veliku ćutnju, jednu veliku tišinu, koja dolazi iz institucija EU u Briselu, očigledno kao plod pritiska koji dolazi i od strane Nemačke i Amerike, koja nije članica EU, ali koja se očigledno i te kako pita u pogledu stvaranja „velike Albanije“, ističe Mitić.
Amerika stoji i iza velikoalbanske ideje
On podseća da se u Tirani i Prištini već godinama dogovara i preduzima niz koraka na putu ka stvaranju „velike Albanije“.
„To se očigledno sve dešava uz prećutnu saglasnost zapadnih država, pre svega najvećih sponzora nezavisnog Kosova. Svih ovih godina smo imali čitav niz sporazuma koji su postizani i kojima su građene ne samo olakšice za saradnju između Tirane i Prištine, već i institucionalni okviri za tu saradnju“, napominje Mitić.
Za našeg sagovornika ovo je flagrantan dokaz onoga na šta upozorava i Beograd i Srbi svih ovih decenija, a to je da je konačan cilj takvih dogovora stvaranje „velike Albanije“ - ili kako god hteli da je nazovu.
„To je nešto što je, naravno, potpuno u suprotnosti ne samo sa svim normama međunarodnog prava i svih načela na kojima danas počivaju evropske vrednosti. To je, može se reći, dokaz dokle su zapadne države spremne da idu da bi podržale njihove pulene na terenu, a to je albanski narod na Balkanu,“ primećuje sagovornik Sputnjika.
Međunarodno pravo još uvek je brana
Međutim, činjenica je, dodaje Mitić, da ovakva inicijativa ne može da prođe na planu međunarodnog prava, ni u Ujedinjenim nacijama, niti u okviru EU, jer postoje države članice kojima ovakve stvari ne odgovaraju, u krajnjem slučaju, ni njihovim nacionalnim interesima.
„Dakle, zemlje nepriznavači u okviru EU sasvim sigurno neće prihvatiti ovakve korake, ali ono što brine je ćutanje, koje dolazi iz institucija EU u Briselu“, ponavlja Mitić.
Jasno je, dodaje on, da je sve ono što je s naše strane rađeno, ta pružena ruka Albancima i albanskom premijer Ediju Rami i stvaranje i „Otvorenog Balkana“ i raznih drugih regionalnih inicijativa, iskorišćeno u Tirani na bestidan način zarad stvaranja velikoalbanske integracije.
„Odgovor Beograda je odavno trebalo da bude mnogi čvršći po tom pogledu, a ne tako liberalan kao što je bio. Jasno je da Beograd ne može da se osloni na zapadne države da to spreče, i ne samo da spreče, već i da prestanu da guraju i tolerišu ovakav velikoalbanski pristup,“ objašnjava Mitić.
Rusija i Kina oslonci u Savetu bezbednosti
On takođe smatra da mi kao društvo, i kao država moramo da se suočimo sa nečim što se konkretno realizuje pred našim očima.
„Jasno je da možemo da se u ovom pogledu i u pogledu odbrane Kosova i Metohije oslonimo na one članice Ujedinjenih nacija i Saveta Bezbednosti koje neće dopustiti da tzv. nezavisno Kosovo bude legitimisano i legalizovano od međunarodne zajednice, a to su Ruska Federacija i NR Kina, i to su naši glavni oslonci u odbrani našeg teritorijalnog integriteta,“ podseća Mitić.
Vidimo, zaključuje sagovornik Sputnjika, da one države EU koje u priznale takozvano Kosovo nemaju dovoljno snage da u okviru evropskih institucija snažno ukažu na opasnost od stvaranja „velike Albanije“.
Inače, premijer Albanije Edi Rama je na proslavi, između ostalog, istakao značaj nekadašnje OVK i zahvalio se pokojnom Ibrahimu Rugovi koji je, kako je rekao, „obavio svoju misiju“. Rama se zahvalio i Hašimu Tačiju ali i izrazio nadu da će ubrzo "doći do konačnog priznanja Kosova". A gradonačelnik Tirane Erion Veljiaj istakao je da bi svim građanima Kosova trebalo izdati pasoše Albanije.
Podsetimo, prošle godine kontrole na granici između Albanije i tzv. Kosova su obustavljene, a Kosovo i Albanija do sada imaju oko 120 potpisanih sporazuma vezanih za različite segmente saradnje, od unutrašnje i spoljne politike, do obrazovanja i kulture. Kosovski premijer Aljbin Kurti je, sa svoje strane, izjavio u Tirani da Albanija i tzv. Kosovo treba da dele ideje i da više sarađuju.
Borba za ovaj grad na istoku Ukrajine je najžešća bitka od početka rata! Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: sputnikportal.rs
