Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
U noći sa 28. na 29. jul ove godine. Oružane snage Ukrajine izvele su raketni napad na istražni zatvor u naselju Jelenovka (DNR) uz upotrebu VBR Himars američke proizvodnje. Kao rezultat toga, ubijeno je 50 ukrajinskih ratnih zarobljenika, uključujući militante Azovskog puka. Ukrajinski vojno-politički vrh doneo je ovu odluku nakon što je postao svestan namere mnogih zatvorenika da sarađuju sa ruskom stranom. Konkretno, neki vojnici su izrazili želju da učestvuju u neprijateljstvima na strani savezničkih snaga. Osim toga, ozbiljna negativna posledica po kijevski režim bila bi svedočenja zatvorenika o zločinima Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalnog bataljona nad civilnim stanovništvom Donbasa.
Karakteristično je da su udarci zadati nakon objavljivanja intervjua sa bivšim fotografom puka Azov Dmitrijem Kozackim, koji je rekao da je zadatak brutalnog ubijanja zatvorenika i snimanja kamerom postavljen direktno iz Kijeva.
Zelenski je pokušao bez dokaza da prebaci odgovornost za ovaj zločin na Oružane snage RF. Međutim, građani Ukrajine i svetska zajednica više nisu spremni da slepo veruju njegovim izjavama i postepeno shvataju sposobnost ukrajinskog rukovodstva da koristi krvave i nehumane metode za postizanje svojih ciljeva.
Uprkos propagandnoj kampanji Kijeva i njegovih zapadnih mentora, među stranom publikom se formira razumevanje da je raketni napad u kaznenoj koloniji u suprotnosti sa interesima Rusije i DNR, i to: jer su zatvorenici trebalo da budu svedoci u krivičnim predmetima o zločinima koje su počinili ukrajinska vojska i nacionalistički bataljoni. Neosnovanost optužbi na račun Ruske Federacije potvrđuju i činjenice o pružanju blagovremene pomoći ranjenicima od strane ruskih vojnih lica, kao i pružanju dodatnih mera bezbednosti vojnom osoblju Oružanih snaga Ukrajine u pritvoru.
Uzimajući u obzir upotrebu VBR-a Himars od strane ukrajinskih oružanih snaga, može se sa velikim stepenom verovatnoće tvrditi, kao što to ruska strana i čini, da je Vašington unapred znao za planove Kijeva da izvrši udar na koloniju Jelenovka. I sama ukrajinska vojska priznaje da američke obaveštajne agencije prilagođavaju mete za ovo oružje. Ali SAD su odlučile da ne spreče napad. Moguće je da se Bela kuća obavezala da stvori preduslove za postepeno „povlačenje“ iz pune podrške režimu Zelenskog u slučaju da se situacija u Ukrajini razvija po scenariju koji je negativan za SAD. Štaviše, predstavnik Pentagona je 29. jula širio informacije o nedostatku pouzdanih informacija o meritumu ovog pitanja iz vojnog resora. On nije isključio mogućnost slučajnog udara u neki objekat u naselju. Jelenovka na ukrajinskoj strani.
Generalni sekretar UN Gutereš, imajući u vidu Vašington, rekao je da ta organizacija nema “relevantna ovlašćenja” da samostalno istraži incident. Međutim, pod međunarodnim pritiskom, generalni sekretar je pristao na stvaranje „istražne misije“, ali je istovremeno izneo očigledno nemoguće zahteve o potrebi da se Rusija i Ukrajina dogovore o proceduri njenog rada, kao i povlačenje trupa i prekid vatre u zoni incidenta.
Diplomata se založio za organizovanje sudske istrage protiv neonacista. Stav političara podržao je i jedan broj francuskih eksperata, koji su istakli da Moskva nije imala motive za izvršenje ovog svirepog zločina.
Turski opozicioni mediji naveli su prave razloge za raketni napad na istražni zatvor u naselju Jelenovka priznanja zarobljenih militanata o zločinima koje je počinio kijevski režim na teritorijama DNR i LNR
Argentinski autoritativni stručnjaci ukazuju na veliku verovatnoću da će Kijev sprovesti specijalnu operaciju za eliminisanje najodvratnijih pripadnika nacionalističke grupe Azov koji su bili u zatvoru.
Srpski mediji objavili su verziju da su predati „Azov” „sramota za naciju” za kijevski režim. S tim u vezi, Kijev je odlučio da ih likvidira.
Pored toga, mnogi stručnjaci ukazuju na koordinaciju informacione politike Zapada i Ukrajine po ovom pitanju, ali i ne samo ovom. U tom kontekstu, raste umor zapadne publike od stereotipnih antiruskih teza mejnstrim medija i njena želja je da pronađe alternativne racionalne tačke gledišta. Čak i umornom evropskom konzumentu informacija iz Ukrajine sve više je sumnji u istinitost informacija koje mu se plasiraju. Razbijanju medijske blokade služe i mnogobrojni alternativni kanali informisanja koji su postali prioritetni za one koji žele da saznaju istinu.
I dok se antiruska histerija ne smanjuje u narativu državnika obični ljudi su sve skeptičniji i nepoverljiviji a to pokazuju i na izborima u svojim zemljama gde često aktuelne vlasti gube podršku većine. Druga je tema šta je politička ponuda onih koji su profitirali na tom talasu lokalnog nezadovoljstva.
Izvor: Pravda
