Piši: dr Ivan Pajović
Iz kog razloga svaki čovek smatra da je zlato skupoceni metal – to niko ne može objasniti, naročito iz razloga njegove jako male utilitarnosti, osim ako se izuzme odvajkada veoma rasprostranjena izrada nakita. Ipak, hiljadama godina razne civilizacije služile su se zlatom kao sredstvom razmene, sve do obustave konvertibilnosti dolara za zlato 15. avgusta 1971. i konferencije u Kingstonu, na Jamajci 1976. godine, kada je zvanično ukinut zlatni novčani standard. Ukinuta je vezanost valuta za zlato, kako za unutrašnje, tako i za spoljne finansijske operacije. Zlato je demonetizovano i pretvoreno u običnu berzansku robu, što znači da je zlato prestalo da bude finansijski instrument. Finansijski instrument postale su tzv. rezervne valute: američki dolar, britanska funta, japanski jen, nemačka marka i francuski franak, a zlato je postalo metal kojim se trguje na berzama. Taj metal ne raspolaže nikakvim specijalnim pravima u odnosu na druge metale. Postoje metali koji su jeftiniji od zlata, i oni koji su skuplji od njega, ali sada je sve to samo roba koja se prodaje na međunarodnom tržištu. I sve je to jasno određeno pomenutim Jamajkanskim valutnim sistemom.
Ali u svemu ovome postoji nešto čudno. Svi znaju da zlato nije finansijski instrument, ali se javno govori o zlatnim rezervama raznih država. Čovek bi se zapitao: zašto banke kupuju zlato, gde je logika? Iz kog razloga je bitno koliko je zlata prikupila ova ili ona država, ukoliko zlato nije finansijski instrument prema međunarodnom sporazumu? Kakve veze ima količina zlata sa finansijskom sigurnošću neke zemlje? Reklo bi se – nikakve. Zlato je samo jedan od metala. Isto tako bi se mogli sakupljati nikl, volfram, titanijum… sve su to metali, svi imaju svoju cenu i nijedan ne predstavlja finansijski instrument. Ali ipak, do nas dolaze informacije da je npr. centralna banka Kine sakupila 2000 tona zlata, a Evropska centralna banka oko 500 tona. To bi trebalo značiti da je na finansijskom planu Kina bogatija od Evrope četiri puta. Ali u suštini Evropska centralna banka čini se da je bogatija, jer za kupovinu određene robe ne mora isporučivati zlato. Dovoljno je da prosto „isfabrikuje” određenu sumu u virtuelnom bankarskom svetu. Npr. u 2021. godini Rusija je u Evropu isporučila 108 miliona tona nafte za sumu od 50 milijardi evra, što čini oko 1000 tona zlata. I Evropa je, umesto 1000 tona zlata, Rusiji „isporučila” elektronsku potvrdu na kojoj piše „50 milijardi evra”. A tu je u pitanju samo nafta namenjena Evropi. Celom svetskom tržištu Rusija isporučuje robu vrednu više od 300 milijardi dolara, što je preračunato u zlato oko 6000 tona. Ali umesto zlata, u Rusiju dolaze elektronske potvrde sa bankarskih sajtova. Sve zalihe zlata u evropskim bankama ne prelaze 10.000 tona i ukoliko bi Evropa Rusiji plaćala zlatom, njene zalihe zlata potrošile bi se za manje od dve godine. I to samo za kupovinu ruskih sirovina, ne računajući još naftu iz Saudijske Arabije i razne druge isporučioce. Da bi platila svoj uvoz zlatom, Evropa bi morala da ima zalihe stotine hiljada tona zlata, a njih u tolikoj količini nikada nije ni bilo. Nemačka, npr. ima zalihe od 3300 tona, Italija 2500 tona, Švajcarska 1000 tona… U celom svetu nakupilo se oko 35.000 tona zlata. Ali sve to nije toliko ni važno, jer Evropa sve obračunava elektronskim ciframa.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 4, 2022
Trenutno veliki broj finansijskih eksperata, očekujući veliki pad vrednosti dolara, prognozira rast cene zlata, jer očekuju da će sa krahom dosadašnjeg sistema zlato postati nova (stara) finansijska valuta i da će svi koji ga poseduju biti na dobitku. U tom slučaju pojavili bi se novi finansijski centri, tj. zemlje sa najvećim zalihama zlata, a one bez zlata bi osiromašile. Australija, recimo, jer raspolaže sa samo 70 tona zlata. Velika Britanija postala bi siromašnija od Rusije osam puta.
Međutim, pod takvim okolnostima veliku ulogu bi imala proizvodnja, tj. rudna eksploatacija zlata. I zemlje-proizvođači povećale bi iskopavanje. Pomenuta Australija, sa malim rezervama, može godišnje proizvesti oko 260 tona godišnje; Kina 370 tona, Rusija 215, Južnoafrička Republika 200, Gana 100 tona… što znači da bi te zemlje postale novi finansijski centri i u svetu sve počinje da se menja. Amerika bi ostala jedan od lidera, jer proizvodi oko 230 tona zlata godišnje.
U takvom novom sistemu postavilo bi se i pitanje inflacije. Kako je rečeno, svetske zalihe zlata su oko 35.000 tona, a svake godine iskopa se oko 3.500 tona. To znači da ukoliko bi se uveo novi zlatni standard, inflacija bi teorijski imala stopu od oko 10%. Sve ovo za sada samo su nekakva hipotetička razmatranja šta bi moglo zadesiti ovaj svet u nekom veoma doglednom vremenu.
U svakom slučaju, zlato se i dalje ne smatra finansijskim instrumentom i ako dođe do rušenja finansijskih tržišta, ono može da bude jedan od vidova izlaza iz takvog stanja, ukoliko se zakulisni centri moći ne opredele za neki novi model… recimo za digitalni novac. Ovakva mogućnost za određene ljude iz više razloga predstavlja košmarni san, ali on može vrlo brzo biti gorka java. O toj mogućnosti u nekoj od narednih kolumni.
Ostale tekstove Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
