Piše: Vladimir Dimitrijević
JOZEF K. U KATEDRALI
Umoran od dugotrajne odbrane od optužbe koja mu nikada nije bila izrečena, Jozef K. je ušao u katedralu u svom rodnom gradu. Na njegovo zaprepašćenje u polumračnoj katedrali čekao ga je sveštenik - zatvorski kapelan, službenik suda koji je vodio protiv njega proces. Posle razmene nekoliko kratkih rečenica upoznavanja, sveštenik upita Jozefa K.:
„Kako zamišljaš kraj?“ Jozef K. odgovori:
„Pre sam mislio da se mora dobro svršiti, a sad ponekad i sam sumnjam. Ne znam kako će se završiti. Znaš li ti?“ „Ne“, reče sveštenik, „ali bojim se da će se završiti rđavo. Smatraju te krivim. Tvoj proces neće možda ni izaći iz okvira nižeg suda. Barem za sada smatraju tvoju krivicu dokazanom“. „Ali ja nisam kriv“, reče K. „to je zabuna...“ Posle podužeg dijaloga, sveštenik izgovara sledeću konstataciju o sudu:
„NJega je zakon postavio u službu i sumnjati u njegovu dostojnost znači sumnjati u dostojnost zakona“. „S tim mišljenjem se nikako ne slažem“, reče K. tresući glavom, jer ako se čovek njemu prikloni, onda mora sve što je govorio smatrati istinitim. A da to nije moguće, to si i ti sam opširno dokazao“. „Ne“, reče sveštenik, „ne mora se sve smatrati istinitim, samo se sve mora smatrati potrebnim“. „Žalosno mišljenje“, reče K. „LAŽ POSTAJE POREDAK U SVETU“.
Da, čitaoče: Kafka je, odavno, osetio – na zapadnom sudu si uvek kriv, čak i ako ne znaš zbog čega te optužuju. Takav slučaj je, oduvek, i sa Rusijom, koja je Zapadu kriva kao večiti neprijateljski Drugi, Drugi koga ne treba samo potući, nego i zatući. Zato sam rešio da podsetim na stavove zapadne štampe od pre osam godina, kada je Ukrajina gurnuta u krv i užas da bi Rusija bila slomljena. Zapadni „mudraci“ su, od samog početka, isto tvorili i govorili – razoriti Treći Rim po svaku cenu. Tada su, međutim, pokazivali licemerne osmehe – kao, neka se Putin smiri, nećemo mu ništa. ( A spremali su, naravno, rat ).
Tekstovi su se pojavili posle puča ukronacista u Kijevu.
ENGLESKE NOVINE 2014.
„Tajms“ svoju analizu događaja na Ukrajini počinje tvrdnjom da „Evropom kruži bauk strašnog krvavog rata“, koji bi mogao da liči na sukob posle raspada Jugoslavije. Na Krimu žive mnoge etničke grupe, među kojima su i Tatari, koji se boje ruskog nacionalizma i koji bi, u slučaju da se Krim odvoji od Ukrajine, mogli da dignu ustanak. Ipak, postoje dva činioca koji bi mogli da spreče produbljivanje konflikta – ruske banke su u Ukrajinu uložile 30 milijardi dolara, i sigurno ne bi da izgube kapital, a privremena ukrajinska Vlada bi mogla da pokaže „kompetentnost“, što bi sprečilo pobune onih koji se ne slažu sa „evromajdanovskom“politikom. „Gardijan“ piše da nije toliko bitno da li su ruski specijalci osvajali parlament Krima ili nisu ( mada izgleda da jesu ) – Rusija je uletela u sukob, pokazavši svoju moć na Ukrajini i dovodeći do opasnog pojačanja konfliktnosti u regionu koji je ionako nestabilan. Ovaj engleski list savetuje oprez novim vlastima Ukrajine, preporučujući im da uvere Moskvu da će biti sačuvani i njeni interesi i interesi ruskog stanovništva ove istočnoslovenske države. Takođe, moraju da se paze od prejakog uticaja naoružanih ljudi među svojima. Novine podsećaju „evromajdanovce“ na 2008. godinu i slučaj Južne Osetije, u koju je gruzijska vojska ušla da bi je prisajedinila Tbilisiju. Rusija je odmah uzvratila:“Na stotine ljudi poginulo je u teškom petodnevnom ratu, koji je doveo do nastavka ruske okupacije na 20% gruzijske teritorije. Ako se desi nešto slično u mnogo većoj i bolje naoružanoj Ukrajini, posledice mogu biti katastrofalne“.
FRANCUSKA I ŠPANSKA ŠTAMPA 2014.
Francuski „Le Temps“ se plaši da se evromajdanovska revolucija ne pretvori u građanski rat, s epicentrom na Krimu, čime bi, po Radoslavu Sikorskom, ministru spoljnih poslova Poljske, došlo do regionalnog sukoba. Ove novine smatraju da Ukrajina, kao most između EU i Rusije, mora biti obnovljena, da u njoj ne bi pobedili centrifugalna sile sa središtem na Krimu.
Španski „El Pais“ upozorava da Evromajdan ne predstavlja celu Ukrajinu, da ukrajinska država nije preuređena, i da je sasvim moguće da će doći do njenog raspada. Španske novine Putinu ne preporučuju da izvlači prednosti iz sukoba, nego da se dogovori sa Zapadom.
AMERIČKA ŠTAMPA 2014.
„Kriščn Sajens Monitor“ upozorava Rusiju da pokazivanjem mišića na Ukrajini potvrđuje stereotipe po kojima se toliko plaši upada na svoju teritoriju da mora da ulazi na tuđu teritoriju i pravi od nje tampon – zonu prema Zapadu. Novinari podsećaju na čuvenu izreku DŽordža Kenana, tvorca „teorije obuzdavanja“ SSSR:“Ne sme se zaboraviti da su oni narod nezaštićen, koga strah ili briga za prestiž mogu gurnuti da učine nešto što ne odgovara ni našim, ni njihovim interesima“. Po Robertu Kaplanu, autoru knjige „Osveta geografije“, Putin je običan ruski autokrata koji zna svu ogromnost, ali i nezaštićenost ruske teritorije – tla je mnogo, a stanovništva manje nego u Bangladešu. Rusija,kaže on, „nema prirodne granice u pravcu Zapadne Evrope, zbog čega su je osvajali ne samo Francuska i Nemačka na čelu s Napoleonom i Hitlerom, nego, u prethodnoj ruskoj istoriji, i Šveđani, i Poljaci, i Litvanci“. „Kriščn Sajens Monitor“ smatra da Putin ne treba da bude agresivan, niti mora da pretrpi poraz – njegova mudra i umerena politika „potvrdiće identitet Rusije, kojim će se druge zemlje oduševljavati“.
„Vol Strit Žurnal“ ne sumnja da su ruski specijalci osvojili krimski parlament, kao ni u to da Putin hoće novi rat u Evropi, osokoljen time da Amerika i EU nisu pomogle Gruziji, niti su snažno podržale ukrajinske proteste. Prekrajanje teritorije Ukrajine za Putina je način da spreči njen ulazak u EU i NATO. Glasilo svetske bankokratije tvrdi da je Putin nepredviljdiv:“Problem je u tome što je na svim frontovima, bila to protivraketna odbrana u Istočnoj Evropi ili Sirija, Bela kuća odstupala pred njegovim zahtevima i nije mu dala razloge zbog kojih bi uvažio američku volju. Tvit iz NATO štaba ili izjava državnog sekretara DŽona Kerija o Krimu, data u četvrtak ( 27. februara 2014, nap. aut. ), ovo neće promeniti“.
Kolumnista „Vašington Posta“, En Ejplbaum, smatra da nema potreba za masovni upad ruske vojske na Ukrajinu. Ruska obaveštajna služba, još od doba KGBa, ima veštinu da pravi provokacije koje dovode do Moskvi korisnih sukoba, kakav je bio onaj između ekstremne kijevske opozicije i Janukoviča, što nije teško tamo gde novca hronično nema – a na Ukrajini ga nema. Nešto slično se dešava i na Krimu, koji se sam naoružava i sprema za borbu protiv evromajdanskog „fašizma“ Ukrajina je pred bankrotom – dovoljno je da se ruske banke povuku, da skoče cene gasa, da se prekine saradnja ukrajinske privrede povezane sa Rusijom. Moguće je, veli Eplbaum, da su zbivanja na Krimu samo početak raspada Ukrajine.
Čarlz Krauthamer u već pomenutom „Vašington Postu“ ističe da Putin obnavlja rusku imperiju: 2008. uzeo je od Gruzije dve oblasti, a nedavno naterao Ukrajinu da povuče sporazum potpisan sa Evropskom unijom. Kada su se Ukrajinici pobunili, oborili „ruskog čoveka“, Viktora Janukoviča i obratili se Americi i EU – lideri Zapada nisu znali šta da rade. Sad je „ili – ili“: ili će Ukrajina krenuti ka „evropskoj budućnosti“ ( ako Amerika obuzda Rusiju ), ili će Rusija zavladati Ukrajinom. Amerika mora odmah da podrži evromajdanovce i da im ekonomski pomogne u ozbiljnoj meri. Izjave Kerija ne znače puno, ali bi slanje američke flote u Crno more bilo jasan znak da se SAD ne šale. 15 milijardi dolara koje Rusija nudi Ukrajini je mnogo novca, ali to je manje od polovine svega 1% bruto nacionalnog prihoda SAD i EU. Po Krauthameru, bolje je Ukrajini dati pare nego dopustiti krvoproliće. Jer, bez Ukrajine, Rusija ne može postati Imperija. Putin sve ovo zna, i vrši pritisak. Pitanje je da li Obama može da taj pritisak usmeri ka Rusiji, da bi Ukrajina „prodisala“.
Tako su pisali 2014, a sada gledamo šta se zbiva.
UMESTO ZAKLJUČKA
Naš veliki geopolitičar Miloš Knežević podsetio nas je još 2012:“Evro¬a¬me¬ri¬ka je transatlantska dvokontinentalna simbioza koja oličava najkrupniju ambiciju prostornog organizovanja i ovladavanja, ili, kako neki misle, jedini pravi globalni Zapad. Evropa i Amerika, dakle bili bi Zapad Prvog ili Slobodnog sveta koji unilateralno prednjači jer je najsnažniji i najmoćniji. Iz te vrste Zapada, sa neskrivenom misionarskom i totalizujućom pretenzijom, isključeni su drugi koji, možda, u religijskom, kulturnom i civilizacijskom smislu, takođe, spadaju u globalni Zapad. Splašnjavanje zapadnog trijumfalizma koje dogodilo u prvoj deceniji 21. veka, ukazalo je na obnovu multipolarizma u međunarodnim relacijama. Iako je u globalnim odnosima kao kulturna dominantna ostala zapadna, tj. američka for¬ma men¬tis, u realnoj svetskoj geopolitici zapaža se postupni završetak američke ere i nastanak postameričkog sveta./.../Slično evropskom nipodaštavanju u odbijanju Balkana kao nedovoljno evropskog područja, takav stav gradio se i u diskriminatorno stanovište prema Rusiji. Tvrdilo se da Rusija uopšte nije evropska zemlja, da ničim ne pripada Zapadu i Evropi, da je najkrupnija i beznadežna vrsta azijskog Orijenta. Ruski orijentalizam, doduše, nije poistovećivan sa balkanskim, ali su izvesne sličnosti uočavane i isticane. Sa druge, srpske i ruske strane uočene sličnosti i srodnosti su visoko vrednovane. Pri svemu ne bi smelo da se zaboravi da je Rusija evropska, pravoslavna i hrišćanska zemlja koja, zahvaljujući istorijskim okolnostima nenasilne kolonizacije, dopire do Habarovska i Vladivostoka na najdaljem istoku. Posredstvom Rusije Evropa dodiruje Kinu i Japan.“(1)
I rat NATO-a protiv Rusije, a putem Ukrajine, rat je Evrope protiv sebe same. Imaće, i već ima, krvave posledice po evropsku celinu, koja iznemogava u sukobu koji je razdire. Ali, avaj – evrokratija je pod senkom vašingtonske moći, i ako evropski narodi ne odbrane sebe pobunom protiv štetočinskih kvazielita, ništarija maskiranih u svemoćne sveznadare, oni će zauvek nestati.
I pre osam godina to je moglo da se nasluti, a sada se vidi potpuno jasno. Rusija ne pristaje da bude Jozef K, a konstrukcija lažnog zapadnog suda se ruši na naše oči.
1. https://www.ips.ac.rs/rs/publications/srbija-i-zapadni-balkan-sporna-zapadnost-zapadnog-balkana/
Vode se žestoke borbe za Donjeck i Herson! Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
