Piše: Dr Ivan Pajović
U mini-seriji kompanije Dizni koja se pojavila pod nazivom „The Clauses” razdragana deca nose plakate sa pojedinačnim slovima i u jednom momentu formiraju niz slova dajući celokupan tekst koji glasi „We love you Satan”, to jest „Volimo te, Satano”. Tekst je trebao biti formiran kao „We love you Santa”, ali eto… deca su napravila grešku… kao slučajno… Zapanjeni deo javnosti po društvenim mrežama šokirano je reagovao protestujući, to jest onako kao što bi reagovao svaki čovek zdravog uma na pojam neodvojiv od pojma zla.
Naravno, na reakcije javnosti odmah su skočili tzv. „fakt-čekeri”, drugim rečima dušebrižnici koji daju sebi za pravo da proveravaju istinitost iznetih informacija na društvenim mrežama, tvrdeći kako je u pitanju (dobro znana) „teorija zavere”. Prvi su se javili oni iz agencije Rojters (Reuters Fact Check team), podižući glas kako je reč „Satan” samo šala i da deca ubrzo uviđaju grešku, formirajući željenu reč „Santa”.
Skoro svima je poznato da se u savremenoj američkoj subvarijanti engleskog jezika (nametnutog celom svetu kao lingua franca, ili drugi rečima – jezik robova) lik koji se u srpskom imenuje Deda Mrazom naziva Santa (skraćeno od Santa Klaus, tj. sveti Nikola, koji je neka vrsta praobraza Deda Mraza, nastalog za vreme vladavine komunističke antiteistički ideologije). I samo skraćivanje imena na Santa očigledno nije slučajno, već ima dublji, simbolički smisao. Još odavno, pojedini ljudi skretali su pažnju da je u pitanju anagram koji sadrži subliminalnu poruku. Spustimo za sada samo nožne prste u okean simbolike kojim su nas okružili… jer ko zna šta se krije na njegovom dnu.
Subliminalna poruka predstavlja informaciju koja se gledaocu šalje ispod praga njegove svesti, ali tu informaciju njegova podsvest nesumnjivo registruje. Gledalac je prima, čuva u podsvesti i u skladu sa njom ubuduće menja svoje ponašanje ili shvatanje na određeni način. Postoji deo naučne javnosti koji negira tvrdnje o efikasnosti subliminalnih poruka, pa čak i njihovo postojanje (nazivajući ih „teorijom zavere”), uprkos ogromnom broju nespornih dokaza. Dosta takvih dokaza pronađeno je upravo u crtanim filmovima produkcije Dizni. Pretpostavka da se u reči Santa krije subliminalna poruka Satan može ostati na nivou sumnje. Međutim, u rečenom slučaju radio se o otvoreno, neskriveno upućenoj poruci gledaocima, i to onim najmlađim. Kako bi se drugim rečima reklo: „više se i ne kriju”.
Ukoliko se radi o slučajnosti, to jest da se u reči Santa zapravo samo prostom promenom mesta slova dobija druga reč, potpuno drugačijeg smisla – Satan, onda se može reći da se radi o nekakvoj slučajnosti, koja je u moru slova i reči svakako moguća. Međutim, ukoliko se uzme u obzir da nije u pitanju slučajnost, već smišljeni anagram sa subliminalnom porukom, dolazi se do sasvim drugih zaključaka.
Anagram se, istina, drugim rečima zove „premetaljka”, jer su u odnosu na inicijalnu reč slova ispremetana. Međutim, u pitanju nije prosto premetanje slova, već oblik zagonetke, to jest šifrovanja, kod kog se prilikom premeštanja slova dobija ključni smisao poruke koju šalje sastavljač zagonetke. U anagramu mora postojati logička veza postavke i rešenja, a u ovom slučaju se mora uključiti princip više logike. Ukoliko je rešenje spomenute zagonetke reč „Satan”, zaista se mora staviti prst na čelo i zapitati se: ko je njen sastavljač i šta mu je cilj? U engleskom jeziku anagramski se iz reči Santa ne može izvesti niti jedna druga smislena reč. Treba imati u vidu i to da reč Santa ne postoji u engleskom jeziku, već se za pojam svetitelja koristi reč Saint. A Claus se, jasno, uopšte i ne pominje…
Pošto u rečenoj epizodi Diznijeve serije anagram dobija rešenje koje se javno prikazuje, otvaraju se druga pitanja. Jedno od bitnih bilo bi: zašto se režiser scene na takav način obraća najmlađoj populaciji? Kakvu vrstu humora on vidi u javnom plasiranju ovakvog pojma koje simboliše otelotvorenje zla?
Nemoguće je ovaj slučaj ne povezati sa pošasti koja se pojavila u našoj zemlji ne tako davno – praznovanje, tj. obeležavanje takozvane Noći veštica. Ovaj amerikanizovani običaj, vizuelno nakaradan i potpuno nesvojstven tradiciji našeg naroda, nakalemljen je prisilno preko medija. U specifične (bolje reći naopake) oblike ponašanja i odevanja gura se generacija najmlađih sa porukom kako je u pitanju samo zabava i ništa više od toga. O, ne… ma kakvi… tu ne postoji nikakva simbolika… to je samo puka zabava… ko se protivi taj je zaosta… – povikale bi apologete odevanja dece u veštice, vampire, zombije i slične zastrašujuće avetinjske pojave.
Današnja civilizacija dospela je u stanje potpunog slepila za simboliku, dovedena je do potpunog odsustva simboličkog mišljenja. I to u vreme kada su simboli svuda oko nas, više nego ikada u istoriji čovečanstva. A simboli nisu puki lik i oblik, već način vizuelne komunikacije sa svesnom porukom i ciljem onog ko ih postavlja.
Borba za ovaj grad na istoku Ukrajine je najžešća bitka od početka rata! Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
