Prethodno je direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao da Poljska ubrzava pripreme za aneksiju zapadnoukrajinskih zemalja. I portparolka ruskog MIP-a Marija Zaharova je istakla percepciju Poljske o Ukrajini kao o njenoj protektoratnoj zoni. Prema njenim rečima, niko nikada nije krio prave planove jednog broja poljskih političara u vezi sa ukrajinskim regionima.
Politikolog Sergej Markov, direktor Instituta za političke studije, rekao je da NATO neće podržati takvu inicijativu Poljske. Prema njegovim rečima, NATO planira da oduzme ne samo zapadnu, već i celu Ukrajinu.
„Postoji projekat Intermarium, takođe poznat kao '’Dva mora'’. To je konfederacija Poljske, Ukrajine, Litvanije i niza zemalja. Oni bi želeli da NATO pobedi i da se zemlje Kubanjske, Rostovske, Kurske i Belgorodske oblasti pridruže Ukrajini“, rekao je Sergej Markov.
On smatra opciju sa aneksijom Zapadne Ukrajine kao rezervu u slučaju da Rusija ostvari značajan uspeh u toku specijalnoj vojnoj operaciji. Prema njegovim rečima, Zapadu su potrebni bilo kakvi fragmenti Ukrajine za nastavak hibridnog rata sa Rusijom.
„Sigurno će zadržati Zapadnu Ukrajinu kao kvazi nezavisnu državu, ali će kustos i dalje biti potreban. Poljska bi mogla biti takav kustos“, rekao je Markov.
Poljskoj, međutim, neće biti lako da vrši nadzor nad Zapadnom Ukrajinom, smatra politikolog.
„Mnogo je banderovaca među stanovništvom. Bili su pod poljskom okupacijom dugi niz decenija i dobro se sećaju kako su bili građani drugog reda pod Poljacima. Tamo ih mrze. Poljska će morati da razume raspoloženje stanovništva i kako da ih promeni da bi stanovništvo prihvatilo ovu poluokupaciju“, objasnio je on.
Markov smatra neosnovanim pretenzije Poljske prema Zapadnoj Ukrajini. Prema njegovim rečima, ove teritorije su iskonski ruske, koje je neko vreme okupirala Poljska.
„Poljska je izvršila kolonizaciju, pretvarajući lokalno stanovništvo u robove. Neki od njih su prihvatili svoj robovski položaj i čak počeli da ga hvale, drugi deo naroda je nastavio da se bori i došlo je do masovnih represija protiv Rusa. U Austrougarskoj, koja je uključivala Lavov, vekovima su poslanici iz Zapadne Ukrajine nazivani „ruskom frakcijom“. Pretenzije Poljske na ove teritorije nisu opravdane. Poljaci treba da kleče na granicama Zapadne Ukrajine i traže od ljudi oproštaj zbog polonizacije i derusifikacije“, rekao je Sergej Markov.
Filozof i sociolog Aleksandar Dugin predlaže da se reči šefa Spoljne obaveštajne službe shvate ozbiljnije. Prema njegovim rečima, izjave Sergeja Nariškina ne odstupaju od istine. Ali implementaciju scenarija aneksije Zapadne Ukrajine Poljskoj Dugin smatra krajnje malo verovatnom, pošto će Mađarska odmah izneti svoje pretenzije na Podkarpatsku Rusiju, a Rumunija na Galiciju i Bukovinu. I kao rezultat, ovo je pozdrav raspadu Ukrajine kao nezavisne države. Sociolog smatra da agresivne planove poljskim elitama namerno podmeću SAD kako bi ih motivisale da aktivno učestvuju u sukobu u Ukrajini.
„Ako Nariškin kaže, onda Poljska sigurno ima takve planove i, najverovatnije, ima ih značajan deo poljske elite. Sa naše strane to se može samo pozdraviti: zapadne teritorije – tamo, normalne – nama. Za sve bi ovo bila najbolja opcija, ali zato Zapad ovim putem neće ići. I ove ideje se mogu baciti na Poljake kako bi ih motivisali da podrže nacistički režim u Kijevu u borbi protiv nas“, rekao je Aleksandar Dugin.
Podela Ukrajine, smatra Dugin, bila bi dobar izlaz i za Rusiju i za narode Ukrajine. Prema njegovim rečima, Ukrajina kao država se nikada nije dogodila.
„Svaki put kada je Ukrajina imala priliku da postane nezavisna, propala je na krvavi način. Ukrajinci su konačno izgubili pravo da stvaraju sopstvenu državu – iz njih ne izlazi ništa osim terorističke noćne more“, rekao je Aleksandar Dugin.
Ali ova opcija, smatra on, nikako ne odgovara kolektivnom Zapadu. Prema njegovim rečima, tamo nema nijedne države koja bi se usudila da uzme deo Ukrajine protivno planovima rukovodstva EU i SAD.
„Nema Poljske: postoje Evropska unija i NATO. Tako da ćemo morati da oslobodimo celu Ukrajinu, jer nećemo moći ni sa kim da se dogovorimo. Ovo je iz niza previše povoljnih scenarija koje je Nariškin izneo. Ali, ponavljam, nemam razloga da mu ne verujem. Samo ne mislim da bi na Zapadu ovo mogli ozbiljno da razmotre“, izneo je svoj stav Aleksandar Dugin.
Filozof smatra da Rusija nije obavezna u svojoj spoljnoj politici i politici prema nacističkoj Ukrajini, posebno, da se rukovodi principima takozvanog međunarodnog prava. Prema njegovim rečima, koncepti međunarodnog prava su deo liberalne teorije međunarodnih odnosa, u kojoj države, po sopstvenom nahođenju, priznaju ili ne priznaju postojanje nadnacionalne pravne vlasti.
„Ako priznamo primat takvih instanci kao što su UN, Haški tribunal ili ESLJP nad nacionalnim zakonodavstvom, onda postoji međunarodno pravo. Ako praktikujemo tradicije realizma u međunarodnim odnosima, onda međunarodno pravo ne postoji. Postoje samo aranžmani koji se stalno menjaju između suverenih entiteta. Ako je jak subjekt, biće jedna struktura odnosa, ako je slab, biće druga. Sve na svetu će se zasnivati na tome kako se zemlja nosi sa takozvanom proverom realnosti“, rekao je Aleksandar Dugin.
A pitanje granica se rešava u zavisnosti od toga koliko je država jaka da ih sačuva i zaštiti. Ratovi često postaju takva „provera stvarnosti“, objasnio je filozof. Ovaj pristup stavlja nacionalni suverenitet iznad svih instanci međunarodnog prava. A sada u Ukrajini imamo posla sa upravo takvim testom koji Rusija mora da prođe, sažeo je svoje gledište Dugin.
O pogibiji heroja SSSR i Rusije u Ukrajini pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
