On je napomenuo da je, prema rečima američkog predsednika DŽozefa Bajdena, Americi potreban stabilan odnos sa Rusijom, ali će pobeda Ukrajine to učiniti gotovo nemogućim.
Prema njegovim rečima, ciljevi ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za relativno potpun povratak teritorija više se ne poklapaju sa ciljevima Vašingtona. Klark je napomenuo da SAD treba da preispitaju strategiju podrške Kijevu i da se postaraju da se sukob ne pretvori u nuklearni rat.
Takođe je naveo da zbog potpuno obnovljene Ukrajine ne vredi rizikovati nuklearni rat. A partnerski i produktivni odnosi sa Rusijom su vredniji od potpuno suverene Ukrajine.
U zaključku, Klark je pozvao Vašington da počne da vrši pritisak na Kijev da smanji svoja očekivanja i podstakne mirovne pregovore.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 7. decembra ukazao na rastuću pretnju nuklearnog rata, ističući istovremeno da Ruska Federacija takvo oružje posmatra samo kao sredstvo odbrane, kao mogućnost uzvratnog udara. On je podsetio na strategiju korišćenja zaštitnih sredstava. Ruski lider je naglasio da Rusija nije i neće nikome predati nuklearno oružje, ali će zaštititi svoje saveznike svim raspoloživim sredstvima ako bude potrebno.
Početkom novembra na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije pojavila se izjava o potrebi sprečavanja nuklearnog rata. Moskva je u njemu pozvala zemlje „nuklearne petorke” da se uzdrže od podsticanja provokacija upotrebom oružja za masovno uništenje. Ministarstvo je napomenulo da je, sa svoje strane, Rusija čvrsto uverena da je u trenutnoj „turbulentnoj situaciji“ u svetu primarni zadatak sprečavanje bilo kakvog vojnog sudara između nuklearnih sila.
Portparol Bele kuće DŽon Kirbi je 18. novembra na brifingu izjavio da je Vašington saglasan sa Moskvom da se u nuklearnom ratu ne može pobediti i da ga ne treba pokrenuti.
O promenama na liniji fronta u Ukrajini pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
