Beograd je poslednjih dana centar diplomatskog okupljanja u ovom delu Evrope, a inicijative stranih posrednika nastaviće se i narednih nedelja. Nije u pitanju organizacija nekog skupa na kojem će biti prisutan diplomatski kor iz Beograda ili celog sveta, već se najavljuje da bi u narednom periodu u Beograd mogli da dođu predstavnici Kvinte, pre svega izaslanici nemačkog kancelara i francuskog predsednika, Jens Pletner i Emanuel Bon. Očekuje se da bi njihovo prisustvo moglo da bude „pojačano” specijalcima SAD i EU za ovaj region, Gabrijelom Eskobarom i Miroslavom Lajčakom, koji su i prethodnih dana pohodili srpsku prestonicu.
Zašto se Zapadu žuri da reši kosmetski problem? Da li desant diplomata znači da se približavamo rešenju ovog problema ili je to jedan u nizu pritisaka na Beograd da prihvati evropsko rešenje? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je izjavio da će posle ovih sastanaka sa brojnim emisarima iz EU i SAD biti mnogo jasnije. „Očekujem da mi ’objasne’ kako moramo da se ponašamo i ako ne, šta će da budu posledice”, kaže Vučić. Situacija na Kosovu i Metohiji već nedeljama je na granici ozbiljnog sukoba koji, ukoliko bi do njega došlo, teško da bi do kraja godine mogao da se kontroliše. Barikade Srba na severu Kosova postaju normalnost, a Priština očekuje da prepreke na putu uklone Kfor i Euleks. Zapad opet traži da to učine sami Srbi.
Bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da je diplomatski desant na Beograd posledica naglašene potrebe Zapada da se oslobodi nerešenog pitanja na zapadnom Balkanu zbog potrebe da ima odrešene ruke za svoje dugotrajnije ciljeve. Za „Politiku” ocenjuje da su u pitanju odnosi sa Rusijom sa kojom nastavlja iscrpljujući rat, uz očekivanje da će on da dovede do promena politike Moskve i priprema se za odsudnu bitku i sukob na Dalekom istoku sa Kinom.
„U pitanju je jedna vrsta diplomatske ofanzive koja se ogleda i u imenovanju novih izaslanika, koji su često ovde, i u ažuriranju stalnih pritisaka na Beograd koji vrše EU i SAD. To je pre svega, izraz potrebe Amerike da konačno Balkan ’reši’ i da ga potpuno stavi u svoju orbitu. Tu misli da treba rešiti problem Kosova i Republike Srpske. Za sada su skoncentrisani na Srbiju i Kosovo, računajući da će jednim udarcem moći da ubiju dve muve, jer bi RS, bez oslonca na Srbiju, teško mogla da se odupre novim zahtevima za radikalizacijom odnosa u BiH”, kaže Vladislav Jovanović.
Da se iza scene odvija živa diplomatska aktivnost u koju su uključeni SAD i EU svedoči to što je u ponedeljak šef diplomatije EU Đuzep Borelj izjavio da je napravljen novi plan za Kosovo, koji je za razliku od prethodnih, navodno prihvatilo svih 27 država članica unije. Na prvi pogled to ne izgleda mnogo važno, jer one zemlje koje su bile protiv priznanja KiM se nisu oglašavale o dinamici razgovora, ali može da bude veoma bitno u dinamici dijaloga Beograda i Prištine.
Bivši ambasador u Francuskoj Radomir Diklić kaže da uvek na kraju godine međunarodne organizacije pokušavaju da završe svoju agendu i to pre katoličkog Božića i raspusta. Za naš list navodi da osim tog, postoji i drugi bitan razlog zašto je pokrenuta ta inicijativa i da su SAD stvarno izvršile veliki pritisak dodatno osnaživši inicijativu Nemačke i Francuske. Kaže da je dopunjen i kao takav dostavljen našim vlastima, kao i da bi oni želeli da pre novogodišnjih i božićnih praznika zabeleže rezultat. „Ta priča da je taj plan podržalo 27 država EU je malo diskutabilna. Verujem da Borelj govori istinu, ali nisam siguran da su baš sve države EU saglasne sa svim elementima tog predloga jer bi to onda indirektno značilo da je i onih pet država, članica unije koje ne priznaju Kosovo, spremno da promeni svoju odluku za šta, barem do sada, nije bilo nikakvih naznaka”, kaže Diklić.
Diplomata Zoran Milivojević, pak, navodi da zapadni centri moći imaju nameru da u narednom periodu inaugurišu novu platformu za nastavak pregovora oko normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Za „Politiku” ocenjuje da im je namera da izvrše pritisak na Srbiju da prihvati evropski predlog, to izmenjeno i dopunjeno izdanje koje je prezentirano na samitu Tirani i dato srpskoj i kosovskoj delegaciji da se izjasne o tome. Ocenjuje da tako treba razumeti i najave dolaska predstavnika Kvinte, savetnika kancelara Šolca i savetnika predsednika Makrona, kao i da bi to bio uvod u nastavak pregovora o normalizaciji odnosa, ali na bazi evropskog plana.
„Druga stvar je što je to u mozaiku pritisaka na Srbiju da se ubrza rešavanje kosovskog pitanja i tu ima različitih motiva – vodeći računa o ukrajinskom ratu i činjenici da se tu ide prema nekom raspletu, ali i da je cilj Zapada da se ovo pitanje reši pre tog problema na istoku Evrope”, kaže Milivojević. Dodaje da je namera da ovaj deo bude integrisan u zapadnu sferu moći i interesa što pokazuje intervju Gabrijela Eskobara, gde on izričito kaže da oni računaju da ovaj region pripada transatlantskoj zajednici, da to ne sme da bude sporno.
„Sve što se sada radi je u pravcu toga da Srbija eksplicitno ili implicitno prizna državnost Kosova, da se ta stvar konačno prelomi. U osnovi dopunjenog plana nema bitnijih promena što je glavna primedba i što je neprihvatljivo, da stoji neka vrsta priznanja KiM. To je ključno i za nas apsolutno neprihvatljivo. Nema veze što se u tom papiru ne spominje priznanje, ali se spominje da su dve strane ravnopravne, da su nepromenjive neke granice i nezavisni nastup svake od strana što bi značilo da se prizna realnost i da se omogući Kosovu pristup u UN čime bi ono steklo pun međunarodnopravni subjektivitet”, navodi Zoran Milivojević.
Đuzep Borelj je pre neki dan izrazio nadu da će se Beograd i Priština posvetiti deeskalaciji situacije i povratku dijalogu. Naveo je da je to zadatak koji je EU dobila od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i da je upravo on medijator. „Ovo je neophodno za obe strane na evropskim putevima. Posle letnjih incidenata doneli smo predlog za dvojicu lidera (Vučića i Kurtija), ažurirali smo ga poslednjih nedelja, posle poslednjeg dogovora koji smo postigli o tablicama, za koji smo se nadali da ćemo izbeći tenzije. Ponudili smo taj predlog i moramo ga hitno izneti”, podvukao je Borelj.
Vladislav Jovanović takođe smatra da je cilj Zapada da se problem na Balkanu konačno reši, a to podrazumeva da Srbija prizna tzv. Kosovo tako što bi Beograd prihvatio svršeni čin od pre petnaestak godina. Tu bi se stavila tačka, što bi Zapadu oslobodilo ruke da jače pritiska Rusiju. „Ovako ima teg na nogama zbog svoje agresije na Srbiju i zbog pretvaranja jedne nacionalne manjine u državu, što je protivno svim međunarodnim standardima i pravu. To mu otežava čin moralne i političke diskreditacije Rusije. Mi treba da budemo strana koja će to da plati, ali nam se zauzvrat nudi nešto maglovito. A čak i kada bi se nudilo nešto konkretno to nikako ne bi moglo da bude za odricanje od Kosmeta”, navodi Jovanović i kaže da se sada nalazimo u fazi iščekivanja.
Ocenjuje da je to vrsta kombinovanog pritiska gde se uvode provokativni i izazivački potezi iz Prištine, koja ima pun blagoslov sa Zapada, iako se tako ne kaže, gde smo najranjiviji jer je u pitanju bezbednost ljudi. Veruju, kaže Jovanović, da će tom kombinacijom pritisaka moći da nas nateraju „na harakiri i tu veliku žrtvu jer se još nije desilo u istoriji da se jedna zemlja u vreme mira dobrovoljno odrekla svoje istorijske i nacionalne teritorije”.
Ipak, ne treba očekivati ništa spektakularno od eventualnog novog dolaska predstavnika Kvinte u Beograd, koji žele razgovore, ali odlučno odbijaju mogućnost da na posredan ili neposredan način prizna tzv. Kosovo. Diplomatski izvori „Politike” navode da je za očekivati da dve strane i dalje odmeravaju svoje snage, mada će Zapad činiti sve da usmeri dijalog, ali da za sada nema adut u rukama. Očekuje se da će Kvinta pohvaliti Prištinu zbog odlaganja izbora na severu Kosova i što nije upotrebila silu u uklanjanju barikada, dok će od Beograda tražiti da ih Srbi uklone. Ukoliko pak, Srbija tako nešto ne prihvati, onda će Beograd biti upozoren, ali konačno rešavanje problema realno nije na vidiku.
NDBG: Vlast da se izjasni da li je Srbija odustala od EU
Pokret „Ne davimo Beograd” (NDBG) pozvao je vlast da se jasno izjasni o tome da li je Srbija već odustala od Evropske unije, kao i da, kako navode, građanima objasne posledice koje bi mogle da nastupe ukoliko dođe do takve odluke. „Sve su jači signali koji dolaze iz vlada i parlamenata država članica EU, kao i Evropskog parlamenta, kojima se otvoreno razmatra i predlaže uvođenje restriktivnih mera prema Srbiji. Pregovori o pristupanju već su efektivno blokirani, jer već sada je jasno da otvaranja novih klastera niti pregovaračkih poglavlja neće biti, kao ni preliminarnog zatvaranja već otvorenih”, navodi se u saopštenju tog pokreta.
Izvor: Politika
