Ovako stav Mađarske, da uprkos činjenici što je priznala nezavisnost Kosova 2008. neće podržati i njegovu aplikaciju za članstvo u EU, o čemu je javnost izvestio državni vrh Srbije, komentariše Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
"Potez Mađarske presudno je važan jer govori da konstelacija snaga unutar EU nije na „podešavanjima“ Prištine, te da ne postoji nikakav konsenzus kojim bi uprkos spektakularnim najavama Aljbina Kurtija, da će 15. decembra zvanično podneti zahtev za prijem ove kvazidržave u EU, zemlje članice podržale ovu ideju", kaže Mitić.
Budimpešta uz Beograd
Istovremeno, ovim povodom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je pojedinačna pisma liderima pet zemalja Evropske unije - Grčke, Kipra, Slovačke, Rumunije i Španije, koje ne priznaju Kosovo.
"Mađarska je praktično promenila pristup pitanju dalje legitimizacije Kosova u međunarodnim organizacijama, protiveći se daljoj proceduri koja bi vodila dodeljivanju statusa kandidata tzv. Kosova. Iako nije u obavezi, ona je stala na stranu Beograda, što je u najvećoj meri rezultat odličnih veza Beograda i Budimpešte", objašnjava Mitić.
Zahtev nije ispod radara
On ocenjuje kao važan potez Beograda da se obrati zemljama nepriznavačima da ne dozvole da aplikacija Kosova koju je predstavio Aljbin Kurti prođe ispod radara i jednim administrativnim putem dođe do Evropske komisije nakon čega bi se to pitanje praktično rešavalo nekim svojim tempom.
Aplikacija ne znači nužno da bi Evropska komisija i predložila da Kosovo dobije status kandidata ali snažan otpor država nepriznavača je veoma bitan ukoliko se na sastanku ambasadora bude razmatrao konkretan zahtev.
"Češka mora, kakav god da je taj dokument, da ga predstavi na sastanku ambasadora EU. Ukoliko na tom sastanku postoji suprostavljanje nepriznavača, pa i Mađarske, to onemogućava nastavak procedure normalnim putem kao što je bio slučaj sa Srbijom, državama regiona i ostalim kandidatima", dodaje on.
Srbiju ništa ne obavezuje
Veoma važno je, ocenjuje Mitić, raditi na urušavanju percepcije koju Aljbin Kurti pokušava da stvori, a koja podrazumeva rešen status Kosova.
"Trebalo bi stalno ponavljati da to što su Priština i kosovski Albanci proglasili nezavisnost 2008. koja je podržana od strane pojedinih ili većine država EU apsolutno ne obavezuje niti Srbiju niti nepriznavače, a kamoli ostatak sveta. Kao što znamo, postoje oni koji smatraju da je Kosovo i Metohija deo Republike Srbije", ocenjuje Mitić.
Mađarska kao zamajac?
O tome, da li bi mađarski stav mogao biti zamajac i za druge zemlje članice koje su priznale nezavisno Kosovo, Mitić kaže da unutar EU ne vidi u ovakvim okolnostima neke velike promene, ali da je sasvim dovoljno da postoji pet država nepriznavača plus Mađarska. Da su okolnosti drugačije mogla bi se očekivati promena kursa još nekih članica EU.
"Postoje jake opozicione snage u jednom broju država koje su čak u vladajućim koalicijama, a koje bi, da su na vlasti, drugačije postupile. Videćemo šta će se desiti na predsedničkim izborima u Češkoj koji neće biti odlučujući za stav prema tzv. Kosovu ali koji mogu da promene atmosferu. Jedan od predsedničkih kandidata je i Andrej Babiš, koji se sastao i sa Orbanom i sa Vučićem a koji bi možda bio voljan da pomogne Srbiji", navodi on.
Mitić zaključuje da moramo biti zadovoljni mađarskom odlukom i doslednošću nepriznavača da ostanu čvrsti u svom stavu, što je, kako kaže, i dovoljno i važno.
Izvor: sputnikportal.rs
