- Kada je reč o Latinskoj Americi, i tu će hrišćanstvo nastaviti da se razvija, kao i u Africi, te protestantizam u SAD na prostoru od Teksasa do Delavara, odnosno u onom pojasu, koji se zove Biblijski pojas, gde su ljudi i dalje religiozni - navodi Raković za Srnu.
Dakle, napominje on, ateizacija Zapadne Evrope i otpor prema hrišćanskoj veri uopšte ne znači da će ostatak sveta biti dehristijanizovan.
- Zapad i Zapadna Evropa ne mogu više da odgovore na te izazove, ali to ne znači da drugi neće moći da daju odgovore na položaj i razvoj hrišćanstva u 21. veku - ističe Raković.
On smatra da, izgleda, nema nikakve šanse da se kao u nekom ranijem vidu ta zapadna društva u vjerskom i hrišćanskom smislu obnove, jer su sada posthrišćanska.
Raković naglašava da muslimani nemaju nikakave veze s tim što je došlo do ateizacije zapadnih društava u novije vreme i u drastičnoj mjeri.
- Čak bi bilo logičnije da rast islama u Zapadnoj Evropi dovede i do rasta hrišćanstva kao vid nekog odgovora. Međutim, to se nije dogodilo - navodi Raković.
Dok, s jedne strane, zapadna društva domaće stanovništvo ateizuju, s druge strane raste broj muslimana.
- To je sad novi izazov i čekaćemo da vidimo kako će da se rasplete - ističe Raković.
Dok se Zapadna Evropa ateizuje, u Istočnoj procvat monaštva
Prema njegovim rečima, ima puno različitih tumačenja zbog čega je došlo do ateizacije društava u Zapadnoj Evropi, dok se hrišćanstvo obnovilo u Istočnoj Evropi.
Kada je reč o Zapadnoj Evropi, napominje Raković, do ateizacije je došo zbog velikog razočarenja u Drugom svetskom ratu i rendova koji su došli posle tog rata, jer stanovništvo nije moglo da se pomiri sa tim koliko su hrišćani ubijali hrišćane.
On napominje da do ateizacije nije došlo samo kod hrišćana, nego i kod Jevreja, koji su se takođe pitali zbog čega se dogodilo da nacisti i ustaše tako uspešno i besomučno ubijaju jevrejsku populaciju.
Ali, naglašava Raković, kod Jevreja je došlo do revitalizacije i obnove vere, kao što je to došlo i u Istočnoj Evropi, koja je, nakon pada komunizma, obnovila veru.
- Narod se osvestio i vratio svojoj veri, kulturi i tradiciji. Tako da danas vidimo procvat monaštva u, recimo, Srbiji, Rusiji, Rumuniji. U Grčkoj je to bilo ranije, jer nije bila komunistička zemlja - navodi on za Srnu.
S druge strane, ističe Raković, na Zapadu se ništa od te obnove religioznosti nije dogodilo, niti je postojao trend da se tako nešto dogodi, nego su se zapadna društva sve više ateizovala i nastavila sa tim trendom poslije, a na nekim prostorima čak i pre, Drugog svetskog rata.
Ukrajinci i Poljaci spašavaju hrišćanstvo u Zapadnoj Evropi
Komentarišući informacije da je popis u Velikoj Britaniji pokazao da je broj hrišćana pao ispod 50 odsto, Raković je rekao da su i Velika Britanija i Nemačka kao odgovor na to uvezle po nekoliko stotina hiljada Poljaka.
- Sada im posebno odgovara ova situacija oko dolaska ukrajinskih izbeglica, jer su zapadnim društvima potrebni stanovnici bele boje kože iz nekih od hrišćanskih kultura, vredni i lepi. Sve ono što im Ukrajinci donose - ističe Raković.
On ocenjuje da sami zapadni Evropljani više ne mogu, doduše kao ni istočni, da izvrše repopulaciju sopstvenog stanovništva biološkim putem, nego se ide na to da se uvozi stanovništvo iz drugih delova Evrope, a Ukrajinci im sada dolaze kao važan faktor koji će integrisati usvoje društvo.
Što se tiče Srbije, Raković navodi da je popis pokazao da je u Srbiji više od 80 odsto pravoslavnih hrišćana, koji su se tako izjasnili, odnosno više od 80 odsto religioznih ljudi.
Izvor: SRNA
